1) Beogradska mreza nevladinih organizacija (Nongovernmental Organisations - NGO) nastala je pocetkom rata na prostorima bivse Jugoslavije. U periodu izmedju 1990. i 1995. godine osnovane su gotovo sve najznacajnije nevladine organizacije u Beogradu i Srbiji: Beogradski krug, CAA, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Zene u crnom, Republika, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Forum za etnicke odnose, Centar za zenske studije, SOS telefon, Evropski pokret u Srbiji, Most, Eco centar, Grupa 484 itd. Vidi informativnu knjigu: Petrovic Branka, Paunovic Zarko, Nevladine organizacije u SR Jugoslaviji, Otvoreni Univerzitet, Subotica, 1994.
2) Termin "Druga Srbija" prvi put je upotrebljen na javnim sesijama Beogradskog kruga, koje su se odrzavale tokom 1992. godine. Kada je objavljena knjiga Druga Srbija, Beogradski krug, Borba, Beograd, 1992, taj termin je poprimio mnogo sire znacenje, postao je sinonim za zagovornike Nove, Drugacije, Razlicite, Paralelne Srbije i naravno, SR Jugoslavije. Termin je narocito koriscen u svrhu preciznog ragranicenja spram nacionalistickih, populistickih i, pre svega, militaristickih opcija rezima i opozicije. Vidi medjunarodna izdanja te knjige: Une Autre Serbie, Les Temps Modernes, Paris, No. 570-571/ 1994; L'altra Serbia, Selene Edizione, Milano, 1995.
3) O krizi gradjanskog drustva u SR Jugoslaviji, vidi instruktivnu knjigu: Vukasin Pavlovic, ed. Potisnuto civilno drustvo, Eko Centar, Beograd, 1995.
4) Krajem 1992. godine pojavilo se javno saopstenje (preko sto potpisa najuglednijih clanova Beogradskog kruga) u kojem se najavljuje prekid svake saradnje sa drzavnim medijima u Srbiji. Vecina potpisnika se dosledno drzala te zajednicke izjave, tog javnog poziva na opreznost. Tim gestom povlacenja javni diskurs je ostao prepusten desnim krugovima. Konacno je nacionalisticka inteligencija neometano mogla da proizvodi medijsku "egzaltaciju zavicajne ukorenjenosti".
5) Belgrade Circle Journal, No-0/1994, p, 6.
6) "Ono sto se zove totalitarizam jeste dovrsena predstava jednog (kritickog) smisla u istini... U fasistickoj verziji, istina je zivot zajednice, u naci(onali)stickoj verziji ona je raspaljenost naroda a u komunistickoj verziji, ona je covecanstvo koje se stvara kao covecanstvo". (Jean-Luc Nancy, Le Sens du Monde, 1993).
7) Ugledna beogradska knjizevnica, nedavno preminula Biljana Jovanovic, idejni je tvorac i autor projekta "Leteca ucionica-radionica" - LUR. Uz saradnju i solidarnu podrsku brojnih prijatelja iz svih delova bivse Jugoslavije, taj projekt realizovan je u periodu od 1992. do 1994. godine. Skoro pod nemogucim uslovima, lurovci su pokretljivo dejstvovali na podrucjima bivse Jugoslavije (Ljubljana, Mari-bor, Skoplje, Beograd, itd.). Neki tragovi tih prvih, pionirskih pokusaja osvajanja nomadske kulture na prostorima bivse Jugoslavije, zabelezeni su u knjizi; Ivekovic Rada, Jovanovic Biljana, Krese Marusa, Lazic Radmila, (Hrsg), Brieffe von Frauen über Krieg und Nationalismus, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1993. Vidi srpskohrvatski prevod ove knjige, Vjetar ide na jug i obrce se na sjever, Radio B-92, Beograd, 1994.
8) Narocito impresivne analize simbolicke (narativne i ikonografske) produkcije nacionalizma se nalaze u knjizi: Homi K. Bhabh, ed., Nation and Naration, Routledge, London and New York, 1994. (I ed. 1990).