"INTERVJU"
CIA na Balkanu
Oci i usi Vasingtona
LOV NA GENERALA MLADICHA
Americka tajna sluzba usla je i zvanicno u Bosnu kao
jos jedan medjunarodni garant mira. Njen zadatak je da
prikupi sto vise dokaza o srpskim ratnim zlocinima, kako
bi Amerikanci mogli da blokiraju aktivnost dr Radovana
Karadzica, Ratka Mladica i Republike Srpske. Zato se
slucaj Srebrenica i vodi iz staba CIA u Lengliju .
Podudarnosti u kazivanjima jednog americkog reportera, Dejvida
Rouda i jednog vasingtonskog politicara, Dzona Sataka, pokazali
su jugoslovenskoj javnosti ovih dana svu snagu informativne
sprege koja postoji unutar americke administracije. Pre vise od
godinu dana, naime Dejvid Roud je napisao : - Video sam krv na
zidovima skole u Srebrenici ! Ovih dana americki drzavni sekretar
za ljudska prava, posle posete Bosni, izrekao je gotovo identicnu
recenicu : - Video sam mrlje od krvi i rupe od granata u
Srebrenici ! I jedan i drugi, i Roud, i Satak kao dodatni dokaz
pocinjenih zlocina nad Muslimanima, pokazali su fotografiju,
odnosno sateltiski snimak, navodne masovne grobnice u
Srebrenici. Tim snimkom jos proletos mahala je po zgradi OUN
ambasadorka Madlen Olbrajt, a sada ga pokazuju sve svetske
novine i agencije.
Objavljivanjem tajnog satelitskog snimka o navodnoj masovnoj
grobnici Muslimana u Srebrenici, kao i najavom formiranja
Centra CIA za podrsku mira u Bosni, SAD su i zvanicno preko
svojih medija i politicara, proslog meseca priznale da se na tlu
bivse Jugoslavije i obavestajno-spijunskom politikom. Zajedno sa
jedanaest hiljada americkih vojnika, koji su do sada pristigli u
svoju tuzlansku bazu, u Bosnu je doslo i oko dve i po hiljade
agenata civilne Centralne informativne agencije - CIA i vojne
Odbrambene informativne agencije - DIA. Oni su razvrstani u
cetiri operativne grupe. Prva, koja ima oko sest stotina agenata
radi na pribavljanju informacija o stanju u Republici Srpskoj i
Muslimansko-hrvatskoj federaciji, a druga sa osmadesetak
spijuna kontrolise delovanje ruskih, jugoslovenskih i hrvatskih
obavestajaca u Bosni. Treca ispituje aktivnost * neprijatelja
Dejtona*, nacionalista sve tri strane, a posebno * srpske
paravojske, dr Radovana Karadzica i Ratka Mladica, disidenata sa
Pala *, hrvatskih kriminalaca i terorista iz Mostara, kao i * svetih
ratnika* - mudzahedina. Dok cetvrta grupa americkih
obavestajaca u Bosni prikuplja materijale o ratnim
zarobljenicima, ali i posebno o ratnim zlocinima, koje su pocinili
prvo Srbi, pa Hrvati.
Potraga za Srbima
- Nacionalna obavestajna mreza SAD u Bosni daje prioritet
neposrednim pretnjama, koje mogu ugroziti SAD i Ajfor, kao i
pomoci pri hapsenju pocinilaca ratnih zlocina. Medjunarodni
tribunal u Hagu zatrazio je od SAD da pomognu u prikupljanju
satelitskih snimaka eventualnih masovnih grobnica u Bosni, koji
se, inace, iz CIA i DIA prosledjuju Stejt departmentu. Ti snimci
mogu posluziti Tribunalu u Hagu samo kao indikator za
prikupljanje materijalnih dokaza, ali nikako kao dokaz za krivicnu
prijavu i optuznicu protiv nekih lica za ratne zlocine - naglasio je
Ken Bejkon, portparol Pentagona na jednoj pres konferenciji
krajem januara meseca.
Bejkon nije govorio o ranijim tajnim misijama CIA i DIA u
Jugoslaviji i Bosni, koje su precutno potvrdjene samim
pokazivanjem satelitskog snimka, navodne, masovne grobnice
Muslimana u Srebrenici. Taj snimak, kao i fotiografija novinara
Dejvida Rouda, dokaz su i onim ljudima koji ne veruju u teze o
spijunskim zaverama prema Srbima, da je CIA koristila ovog
coveka u Bosni kao svog saradnika. Pre toga, Roud je vec bio na
slicnim obavestajno-novinarskim zadacima u Kubi, Siriji, Iraku,
Estoniji, Litvaniji i Rusiji. Roud je i jasna pretnja samom generalu
Ratku Mladicu i dr Radovanu Karadzicu, jer se kao svedok moze
upotrebiti protiv njih na eventualnom sudjenju u Hagu.
Politicki i obavestajni uticaj SAD, njenih tajnih sluzbi, pre svega
Centralne informativne agencije - CIA i vojne Odbrambene
informativne agencije - DIA na Jugoslaviju traje vec pedeset
godina. Zapoceo je odmah posle Drugog svetskog rata. Kako
sama CIA tesno saradjuje sa politickim vrhom SAD, tako su i
njene tajne akcije, pa i protiv SFRJ, i potom protiv SRJ, izvodjene
sa znanjem i odobrenjem zvanicnog Vasingtona i licno americkih
predsednika. Taj odnos izmedju drzave SAD i njenih tajnih sluzbi
politikolog i bivsi drzavni sekretar Henri Kisindzer definisao je na
jasan nacin recima da *...svako ko je zaokupljen nacionalnom
politikom mora biti duboko zainteresovan da obavestajna
delatnost vodi, a ne preti nacionalnu politiku ! * Aktivnost
obavestajnih sluzbi SAD u raznim drzavama sveta pokazivala je
ujedno i nalicje zvanicne politike te zemlje. O tome je bivsi
direktor CIA Vilijam Kolbi jednom prilikom rekao :
Tajne misije
-Svaku operaciju koja se u CIA i DIA preduzima odobrava Savet
za nacionalnu bezbednost SAD tj. Komitet 40. Ako postoji
interesovanje za situaciju u nekoj zemlji koja je od velikog
politickog znacaja, mi u CIA razmatrali bismo sta bi moglo da se
ucini da bi se doprinelo sprovodjenju politike nase zmlje. Zatim se
obracamo Komitetu 40 i ako nas predlog bude usvojen,
pristupamo njegovom ostvarenju.
SAD i njen odnos prema Jugoslaviji, posebno njena
obavestajna aktivnost prema nasoj zemlji, moze se po misljenju
dr Obrena -ordjevica, podeliti na cetiri perioda :
-Prvi, cini poratno vreme i karakterise ga otvoreno neprijateljstvo
americke obavestajne sluzbe prema NOP-u i novoj Titovoj
komunistickoj vlasti. Drugi period nastupa u vreme intenzivne
kampanje 1948. godine SSSR-a protiv FNRJ. Tada su SAD preko
svojih agenata zelele, prvo, da utvrde da li se zaista radi o sukobu
Titovih i Staljinovih komunista, a drugo, kada se uveravaju da taj
sukob postoji, staju na stranu Jugoslavije. Treci period zapocinje
posle Titove smrti, ali i u vreme raspada SSR-a i Varsavskog
pakta. Tada je SFRJ izgubila ulogu Trojanskog konja u istocnom
bloku, odnosno tampon zone izmedju kapitalizma i komunizma.
To je vreme kada Amerika postaje prvi policajac sveta i kada se
njena politika dominacije pretvara u politiku vladanja svetom.
Neometana Amerika, a i CIA i DIA, opet, zapocinju direktnu
infiltraciju unutar SFRJ. U pocetku su SAD pomagale politicke
struje koje su se borile za ocuvanje Jugoslavije i takav stav su
imale sve do 1991. godine. Ali kada je Americi, po izvestajima
CIA i DIA postalo jasno da ce doci i do raspada SFRJ, zvanicni
Vasington je promenio svoju politiku i okrenuo se tajno
jugoslovenskim separatistima i novim nacionalnim drzavama.
Musice nad SRJ
- Amerika, odnosno CIA i DIA se znacajnije ukljucuju u
jugoslovensku krizu tek 1994. godine. Rec je, po mom misljenju
o protivustavnoj objavi rata SAD protiv Srba, o ilegalnom ratu,
koji Bil Klinton vodi na Balkanu, iako ga javno nije objavio.
Americka javnost o tom nezvanicnom ulasku SAD u rat u Bosni
malo zna, jer mi Amerikanci tamo nismo do danas imali nikakve
ljudske gubitke, koji bi uznemirili americko javno mnjenje. SAD
su usle u Bosnu onog trenutka kada su 1994. godine shvatile da
Alija Izetbegovic i muslimanska vlada sami ne mogu da dobiju taj
rat. Vasington je tada odlucio da preko CIA i DIA, ilegalno
naoruza muslimansku i hrvatsku vojsku, obuci njihove oficire i
jedinice za borbu protiv armije generala Ratka Mladica. Citavu tu
tajnu operaciju placao je islamski svet. U CIA danas, na primer,
postoje dokazi da su Amerikanci obucavali muslimanske
snajperiste kako da gadjaju i ubijaju vlastiti narod, a da potom za
to okrive Srbe. Uostalom, takvu obuku sprovodio je general Lori
Fridman, oficir jedinice za specijalne namene, sa vojskom u
Somaliji. CIA i DIA su vladina profesionalna tajna sluzba koja
radi ono sto joj predsednik SAD naredi. Kada sam ja radio pre
nekoliko godina u americkoj vladi, na Baliskom istoku 1991.
godine, secam se da smo mi iz DIA davali Iracani nase tajne
podatke o Iranu, kako bi se rat neko vreme odvijao u korist Iraka.
Tako sam sada siguran da smo u bivsoj Jugoslaviji radili slicne
stvari u korist Muslimana i Hrvata. Sami Hrvati su mi priznali da
je kod njih u Zagrebu bilo oko dve hiljade americkih savetnika. I
ja sam davne 1976. sluzbovao u Zagrebu, pa su mi Hrvati koji me
znaju 1995. godine ponudili da radim kao vojni savetnik. Nudili
su mi platu od 100.000 dolara za sest meseci rada sa hrvatskim i
muslimanskim oficirima. Ja sam tu ponudu odbio, jer nisam zeleo
da ucestvujem u jos jednom tajnom americkom ratu - rekao mi je
dr Ronald Hatcet, direktor Centra za medjunarodne studije
Univerziteta Sveti Tomas u Hjustonu i bivsi oficir americke vojne
bezbednosti.
Tako je zapoceo cetvrti period najdirektnijeg mesanja CIA i DIA
u unutrasnje politicke prilike na tlu bivse Jugoslavije.
Muslimanski premijer Haris Silajdzic je cak i javno priznao da je
simpatizer americke vlade, dok se hrvatski politicar Stipe Mesic
svojevremeno hvalio da je sva dokumenta o JNA, koja su
postojala u Zagrebu licno odneo u Pentagon i DIA. I Janez
Drnovsek, bivsi predsednik SFRJ hvalio se da je imao tajne
razgovore sa vasingtonskim emisarima. Ta i takva misija CIA i
DIA danas je kulminirala zvanicnim ulaskom predstavnika ovih
americkih tajnih sluzbi u Bosnu u svojstvu jos jednog
medjunarodnog garanta mira sklopljenog u Dejtonu i Parizu. U
Tuzli sada postoji Stab civilnih i vojnih americkih obavestajaca,
koji je fomiran pod patronatom CIA radi sprovodjenja programa
za mir, sto je samo americki alibi za javno spijuniranje Srba,
Hrvata i Muslimana. Pre Tuzle, Amerikanci su svoje spijunske
centre prema Jugoslaviji formirali u Nemackoj (Frankfurtu), u
Austriji ( Bec), u Sloveniji (Ljubljana), u Hrvatskoj (Brac, Vis i
Split), u Albaniji ( Drac), u Bugarskoj (Sofija), u Makedoniji (
Skoplje), i u Madjarskoj (Budimpesta). Formiranjem ovih centara
rukovodio je Rodzer Dzordz, poverenik CIA za Evropu i
penzionisani general Pentagona, dok ih je kontolisao licno
direktor Dzjems Vulsi. Italija je jedina od nasih suseda odbila
CIA i DIA sa ponudom da sa njenih aerodroma podizu svoje *
musice *, spijunske bespilotne letilice i avione sa satelitskom
opremom, kako bi CIA i DIA neometano pratili kretanje srpske,
hrvatske, muslimanske i jugoslovenske armije na tlu bivse
Jugoslavije. Ulazak CIA i DIA u Bosnu, na Balkan izazvao je
reakciju Zapadne Evrope, koja je odlucila da formira Obavestajnu
sluzbu Evropske unije, ne bi li se i na taj nacin odbranili od
americke dominacije na Starom kontinentu.
Inicijator stvaranja obavestajnog sistema SAD bio je licno
predsednik Ruzvet. On je 1942. godine osnovao Zajednicki
obavestajni komitet kao organ novog americkog Generalstaba .
Primena ovog predsednikovog plana trajala je i posle zavrsetka
rata pune dve godine, sve do trenutka kada je predsednik SAD
postao Hari Truman. On je 1946. godine stvorio Centralnu
obavestajnu grupu koja je bila patronatom Nacionalne
obavestajne uprave. Godinu dana kasnije 1947. gasenjem ovih
institucija, stvorena je Centralna informativna agencija (CIA).
Americki admiral Reborn je jednom izjavio da americki
obavestajni zahtevi svetske razmere i da su osnovni podaci o
stranim zemljama ukljuceni u "Pregled nacionalnih obavestenja",
koji daje deset puta sire podatke nego Britanska enciklopedija.
Ovako definisani uslovi i interesi SAD diktirali su i stvaranje CIA i
njene zadatke rada 12. marta 1947. godine, kada je donet Zakon o
nacionalnoj bezbednosti. Bio je to akt kojim je uspostavljen i
sistem i nadleznost SAD.
Trumanova sluzba
Taj zakon je Centralnoj informativnoj agenciji (CIA) i odredio pet
osnovnih funkcija. Prva je da pruza misljenja i procene Savetu za
nacionalnu bezbednost, tacnije predsedniku i potpredsedniku
SAD, ministru spoljnih poslova, sekretaru za odbranu i nacelniku
Ureda za mobilizaciju, po svim potrebama obavestajne prirode
vezanim za drzavnu bezbednost. Drugi je da daje preporuke
Savetu za nacionalnu bezbednost u pogledu koordiniranja
obavestajne aktivnosti vladinih agencija i ministarstava. Treci je
da uporedjuje i proucava obavestajni materijal i informacije deli
unutar vlade i njenih ustanova. cetvrti je da na zahtev Saveta za
nacionalnu bezbednost vodi centralizovano sve obavestajne
poslove. Peti da obavlja ostale funkcije za zastitu bezbednosti
SAD i van drzavnih granica. Spisak drzava u kojima su SAD
preko CIA intervenisale je dugacak. Pomenimo samo neuspele
antikomunisticke ackije CIA pedesetih godina u Albaniji, Poljskoj
i Ukrajini, potom u Kini. A kasnije i u Indoneziji, Cileu,
Gvatemali, Kongu, Laosu, Vijetnamu, Brazilu, Peruu, Filipinama,
Angoli, Etiopiji, Sudanu, Hondurasu, Kostariki, Salvadoru,
Argentini, Burmi, Brazilu. A poslednjih decenija Avganistanu,
Iranu, sto je SAD kostalo najmanje dvadeset milijardi dolara,
Iraku, Tajlandu, Tajvanu, Irskoj. Devedestih, po oceni Dzona
Dojca, direktora CIA americki obavestajci obavili su * dobre
poslove * u Poljskoj, pomaganjem Lehu Valensi i *
Solidarnosti*, u CSSS razvijanjem * plisane revolucije* i
inauguracijom Vaclava Havela, u Kolumbiji,gde je razbijen Kali
narko-kartel, u Sudanu kada je uhapsen cuveni Karlos i bivsoj
Jugoslaviji, gde je zaustavljen gradjanski rat. To su sve dokazi da
intervencionizam za Ameriku nije bio neobican i redak i da zato
ni Jugoslavija nije mogla biti izuzetak u delovanju CIA. Ove
intervencije po svuda svetu kostale su SAD i njene tajne sluzbe
prosle godine oko sesnaest milijardi dolara.
- S obzirom da imam dosta prijatelja i kolega u CIA, poznato mi
je da americka vlada zahvaljujuci nasim obavestajnim sluzbama
ima sve neophodne i tacne podatke o zbivanjima u Jugoslaviji i
ratu u Hrvatskoj i Bosni. Zvanicno CIA tvrdi da su, na primer,
Srbi u devedeset odsto slucajeva odgovorni za etnicko ciscenje na
tlu bivse SFRJ. A nezvanicno agenti meni govore da su Hrvati jos
u jesen 1991. godine proterali 40.000 Srba, da su 1994. u
Zapadnoj Slavoniji ubili 15.000 Srba, a prognali jos 45.000. I da
su iz Krajine isterali 300.000 i ubili nekoliko hiljada Srba. DIA je
tom prilikom blokirala srpske odbrambene sisteme, cime je
omoguceno Hrvatima da koriste svoje nove avione tipa *miraz*
za bombardovanje i mitraljiranje srpskih sela i kolona izbeglica.
OUN javno okrivljuje Franju Tudjmana za ratne zlocine, ali SAD
cuti. CIA ima tacne podatke i o muslimanskim zlocinima, kao i o
manipulacijama sa brojem navodno silovanih Muslimanki. Meni
su pojedini obevestajci iz CIA priznali da masakre na pijaci
Markale nisu pocinili Srbi. Taj masakr je isceniran da bi SAD i
zapadna alijansa imali povoda za politicku i vojnu intervenciju u
Bosni. Na taj nacin je izvrsen pritisak na Srbe da prihvate plan
Kontakt-grupe, a potom Dejtonski sporazum, cime im je oduzeto
cak polovina srpskih teritorija u Bosni - kaze dr Ronald Hatcet.
Klintonovi direktori
I pored takvog uspeha tajnih misija CIA, DIA, i same americke
vlade, predsednik Bil Klinton, ako je suditi po cestim smenama
sefova Centralne informativne agencije nije imao previse
poverenja u CIA. Ova tajna sluzba je 1994. godine tvrdila da ce
naredna bosanska zima usmrtiti najmanje 150.000 ljudi. Blaga
zima je demantovala strucnjake CIA. Nekoliko meseci kasnije, u
specijalnom izvestaju o ratnim zlocinima CIA je napisala da u
Bosni nema dokaza o masovnim ubistvima. Tim analizama
Klinton ocigledno nije bio zadovoljan. Za poslednjih tri godine
CIA je dobila cetiri nova direktora. Dzejms Vulsi ( 53 godine),
koji je vodio CIA samo dvadeset i dva meseca, od kako je 1993.
direktorsku fotelju nasledio od Roberta Gejtsa, podneo je ostavku
decembra 1995. godine zbog otkrica sovjetske *krtice* Hejzena
Ejmsa u vrhu direkcije najvece tajne sluzbe na svetu. Tada je Bil
Klinton na brzinu, tek u martu 1995. godine, za novog sefa CIA
imenovao pedesetsedmogodisnjeg vazduhoplovnog generala
Majkla Karnsa. Ovaj nekadasnji kordinator humanitarnih posiljki
iz SAD za Bosnu, komandant koji je ucestvovao u
bombardovanju Iracana, tokom rata u Zalivu, kada je otkrio da
FBI - Federalni istrazni biro ima podatak da je svojevremeno
prekrsio Imigracioni zakon Amerike - podneo je neopozivu
ostavku. Tada je predsednik, desetog maja 1995. godine,
jednostavno naredio Dzonu Mark Dojcu, zameniku ministra
odbrane Vilijamu Periju, da preuzme funkciju direktora CIA. I
mada je dr Dojc to jednom, u februaru vec odbio, ovog puta nije
smeo da naljiti Bila Klintona.
- Dr Dzon Dojc je rodjen 27. jula 1938. godine u Briselu.
Americki drzavljanin je postao, nakon emigracije 1945. godine.
Skolovao se u privatnim koledzima, a studirao, prvo istoriju i
ekonomiju, a potom hemiju na Lovel univerzitetu i
Severnoistocnim univerzitetu. Ozenio se sa Pat Lajon, koja mu je
rodila tri sina. Razveden je i zivi u Belmonu, u drzavi Masacusets.
Prvo zaposlenje Dzon Dojc dobio je u Pentagonu, u vreme
predsednikovanja Kedenijevih, kada je Sekretarijat za odbranu
vodio Robert Maknamara. Napustio je armiju 1965. kada je ona
usla u vijentamsku avanturu da bi na Pristonu i vojnom
univerzitetu MIT predavao hemiju. U politiku se vratio 1977.
godine, za vreme Karterove administracije, kada je dobio da vodi
Sektor za istrazivanja pri Ministarstvu energije. Specijalnost mu je
bila potraga za alternativnim naftnim tehnologijama i pracenje
razvoja nukleranih programa. Ostao je u Pentagonu i za
predsednickog mandata Dzordza Busa i Ronalda Regana, mada
je istovremeno bio i dekan MIT-a - pise u njegovoj zvanicnoj
biografiji, koju smo preuzeli iz kompjuterske mreze INTERNET.
Bil Klinton je prvi put pozvao dr Dzona Dojca u vladu 1977.
godine da bude zamenik ministra odbrane Lesa Aspena, a potom
i Vilijama Perija, jer je u njega imao poverenja s obzirom da je dr
Dojca bio glas da je mudar i odlican kao veciti drugi. Ovaj
belgijski Jevrejin, clan zagonetne Trilatelarne komisije, nalazio se
istovremeno na mnogim vaznim funkcijama u Vasingtonu. Dzon
Dojc je bio clan Naucnog veca u Beloj kuci, Naucnog kolegijuma
za odbranu, Naucnog savetovalista u Pentagonu, sef Izvrsnog
odbor u mornarici, predsednik Komisije za ratnu strategiju,
predsednik Uprave za spoljni obavestajni rad, predsednik
Komiteta za nuklearnu bezbednost, savetnik u Birou za budzet, i
po funkciji direktor Direkcije centralnih obavestajnih sluzbi SAD.
Ta direkcija okuplja trinaest americkih tajnih sluzbi, koje ujedno
predstavljaju stub tzv. Obavestajne zajednice SAD. U njoj se,
pored Centralne informativne agencije - CIA i vojne Odbrambene
informativne agencije - DIA, jos nalaze Agencija za nacionalnu
bezbednost - NSA, Federalni istrazni biro - FBI, Obavestajne
sluzbe kopnene vojske, mornarice, marinaca i ratnog
vazduhoplovstva, Nacionalno izvidjacka sluzba, Centralna sluzba
za dezinformacije, i obavestajne sluzbe Ministarstva za
istrazivanja, Ministarstva za energiju i Nacionalne riznice.
Americke tajne sluzbe godisnje trose 28 milijardi dolara drzavnog
budzeta. Najveci deo tog novca dobijaju vojni obavestajci i
analiticari, njih 13.000, koji rade u Pentagonu .
- CIA danas zaposljava oko 18.000 ljudi, od cega su njih pet
hiljada spijuni u stalnom radnom odnosu. Agencija je podeljena
na cetiri direkcije - za obavestajni rad, za nauku i tehnologiju, za
opste poslove i za specijalne operacije. U ovoj poslednjoj nalazi
se i posebna Sluzba CIA za geografsku podelu sveta i obradu
pojedinih regiona i Odelenje za Balkan. Zbog mnogobrojnih
unutrasnjih afera, kao sto su Ejms i Alpireza, CIA je poslednjih
godina izgubila u Americi svoj ugled, ali i mnogo budzetskih
dolara. Novi direktor je vec smenio tridesetak rukovodilaca u
CIA, pa i direktora Direkcije za specijalne operacije. Zadatak
novog direktora CIA dr Dzona Dojca jeste da pronadje nove
poslove za CIA, pre svega kroz saradnju sa DIA i NSA, a potom i
da se sam uhvati u kostac sa proizvodnjom i krijumcarenjem
narkotika, nuklearnim diverzijama, terorizmom, lokalnim
ratovima, borbom za ljudska prava, ekonomskom spijunazom i
dogadjajima u Kini, Rusiji i na Balkanu. I za Dojca, a posebno za
Klintona intervencija u Bosni je prilika da izvuku CIA iz krize -
kaze profesor Ronald Hacet.
Sumnjivi izvestaji
Novi izvestaji CIA i DIA govore, pak, da u Bosni ima cak cetiri
stotine masovnih grobnica. Pored Srebrenice sada se pominje i
rudnik Ljubija. Posle takvih izvestaja tajnih sluzbi zvanicnici
SAD, a i pojedini dobro obavesteni muslimanski politicari su
opdmah zatrazili od srpske strane dozvolu za ulazak u Srebrenicu
i Ljubiju kod Prijedora. U jednom od izvestaja CIA cak je
napisano da su * Srbi krivi za devedeset odsto etnickih ciscenja u
Bosni *. U tom izvestaju pominje se ime Slobodana Milosevica,
ali se ne nude nikakvi dokazi, dok su za dr Radovana Karadzica i
Ratka Mladica ispisane i dugacke optuznice. Tekstovi tih izvestaja
CIA i optuznice Tribunala iz Haga, takodje, se nude americkoj
javnosti preko komjuterske mreze. Od pocetka devedesetih CIA
je napravila oko dvadeset izvestaja o stanju u Jugoslaviji.
Odelenje Stejt departmenta za Jugoslaviju vodio je tada Dzordz
Kini, koji je i kasnije pravio posebne izvestaje o situaciji u nasoj
zemlji. U jednom od njegovih analiza, o broju zrtava rata u Bosni,
kaze se da je za cetiri godine poginulo oko sezdeset hiljada ljudi.
Da bi CIA kasnije taj podatak povecala na 150.000, a sam Bil
Klinton na 250.000. Kini je bio i organizator jednog sastanka
eksperata CIA o Srbima, Jugoslaviji i Slobodanu Milosevicu. O
tome svedoci Dejvid Bajdner, novinar * Njujork Tajmsa* :
- Krajem 1993. CIA je organizovala sastanak svojih analiticara i
sestorice vanagencijskih eksperata za Jugoslaviju, u svom stabu u
Lengliju, na kome su se slozili da sankcije protiv SRJ nece moci
dugo da se drze. I da je Slobodan Milosevic jedini Srbin sa kojim
se u bivsoj Jugoslaviji politicki moze raditi. Slozili su se, takodje,
jednoglasno, da postoji mogucnost formiranja i Velike Srbije i
Velike Hrvatske na Balkanu. O tom skupu zacinjen je sluzbeni
zapisnik sa imenima svih ucesnika. Ja sam dobio deo tog
zapisnika i sve ove stanove CIA izneo u javnost. Agencija je
mene demantovala, jer CIA i Dzordz Kini nisu zeleli da mi otkriju
pozadinu ovakve jedne analize.
U dokumnetima CIA je tada zapisano da smirivanju situacije na
Balkanu mogu da doprinesu samo tri coveka - Slobodan
Milosevic, Franjo Tudjman i Alija Izetbegovic. Za Milosevica je u
dosijeu CIA zapisano da je *...lukav, ali sada vec predvidiv.* Da
mu se ne sme dozvoliti ni santimetar slobodnog prostora za
taktiziranje, da mu se sme dozvoliti strateski savez sa Rusima, jer
je kao bankar, i kao pragmaticar svestan da finansijska i politicka
moc ne dolaze iz Moskve vec iz SAD. Za Tudjmana je zapisano da
je tvrdoglav i ljut, ali i popustljiv kada dobije sto zeli, da voli da je
na vrhu i da zna ko je na dnu i da je bez evropske podrske mekan.
Alija Izetbegovic je po proceni CIA * sumnjicav, oprezan, lazno
blag, tesko donosi odluke, dugo okleva i razmislja *, i zato ima
potrebu da se vezuje sa islamskim drzavama, koje imaju podrsku
u SAD. Bilo je potrebno da prodje dve godine da bi americki
predsednik Bil Klinton i americka vlada, u Dejtonu zvanicno
prihvatili Slobodana Milosevica kao jedinog srpskog pregovaraca.
U ovoj americkoj vojnoj bazi, medjutim, i CIA, i DIA, imali su
priliku da na licu mesta provere svoje analize i njihove karaktere.
Americki agenti su iskoristili u Dejtonu sansu da tajno snime sve
telefonske razgovore trojice lidera zaracenih strana, Milosevica,
Tudjmana i Izetbegovica, sa svojim saradnicima u Beogradu,
Zagrebu i Sarajevu. Americka tv mreza ABC je cak, na osnovu tih
snimaka CIA, objavila sadrzaj telefonskih razgovora Slobodana
Milosevica sa generalom Ratkom Mladicem o sudbini francuskih
pilota zarobljenih na Palama. Lekari CIA i DIA u Dejtonu su se
bavili cak i da analizom izlucevina trojice progovaraca sa Balkana,
kako bi mogli da dodju do potpune slike njihovog zdravstvenog
stanja.
Osam zapovesti
Nastupajuci kao apsolutni vladari sveta Amerikanci su po nalogu
CIA i pripadnicima Ajfora u Bosni napisali kako treba da se
ponasaju tokom 1996. godine.
Najnovija analiza eksperata CIA govori da se Srbi i Hrvati vise
nece tuci, ali da preti velika opasnost od rata izmedju Muslimana i
Hrvata. Da bi se ocuvao mir u Bosni, a i na Balkanu CIA je
napisala osam tajnih zapovesti :
- Hrvate, Muslimane i Srbe treba uveravati da ratovi danas mogu
voditi daleko od svetske scene i zapadnih interesa, da slobodno
svetsko trziste ne podnosi ratove, da je politicko nasilje moguce
jos samo u Africi i na rubovima svetske civilizacijem, a ne i u
Evropi, da sa Zagrebom, Sarajevom i Beogradom treba stalno
pregovarati i razgovarati i tako ih umirivati obecanjima o pomoci i
podrsci, da im treba govoriti kako je zivot u izolaciji i pod
embargom tezak i surov, da se rat kao sredstvo skretanja paznje
sa domacih problema vise ne isplati, da citaju Dejtonski
sporazum opet i drugacijim ocima i da svima treba nuditi
americku pomoc u resavanju unutrasnjih problema od
ekonomske krize do borbe za kriminalom i svercom.
Amerikanci su vec kao pomoc Srbima u Sremsko-baranjskoj
oblasti poslali i svog guvernera, ali i svoje ljude iz FBI i NSA, kao
pojacanje policijskim snagama u Erdutu. Ako je suditi po
mirotvornom ponasanju Srba ocigledno je da su Amerikanci na
srpskoj strani nasli dobrog partnera. Medjutim, dok se CIA i DIA
tajno obracunavaju sa islamskim fundamentalistima, placenicima
i mudzahedinima, javno i otvoreno se suprostavljaju
nesimpaticnim Srbima kakvi su za Amerikance dr Radovan
Karadzic i general Ratko Mladic. Slucaj Srebrenica im je zato
potreban da internacionalizuju svoju bitku protiv *neposlusnih
Srba*.
Marko LOPUSINA
Danijela NIKOLICH
Antrfile :
Dejvid Bajdner, novinar * Njujork Tajmsa* : - Krajem 1993.
CIA je organizovala sastanak svojih analiticara i sestorice
vanagencijskih eksperata za Jugoslaviju, u svom stabu u
Lengliju, na kome su se slozili da sankcije protiv SRJ nece
moci dugo da se drze. I da je Slobodan Milosevic jedini Srbin
sa kojim se u bivsoj Jugoslaviji politicki moze raditi. Slozili
su se, takodje, jednoglasno, da postoji mogucnost formiranja i
Velike Srbije i Velike Hrvatske na Balkanu. O tom skupu
zacinjen je sluzbeni zapisnik sa imenima svih ucesnika. Ja
sam dobio deo tog zapisnika i sve ove stanove CIA izneo u
javnost.
Amerika, odnosno CIA i DIA se znacajnije ukljucuju u
jugoslovensku krizu tek 1994. godine. Rec je, po mom
misljenju o protivustavnoj objavi rata SAD protiv Srba, o
ilegalnom ratu, koji Bil Klinton vodi na Balkanu, iako ga
javno nije objavio. Americka javnost o tom nezvanicnom
ulasku SAD u rat u Bosni malo zna, jer mi Amerikanci tamo
nismo do danas imali nikakve ljudske gubitke, koji bi
uznemirili americko javno mnjenje. SAD su usle u Bosnu
onog trenutka kada su 1994. godine shvatile da Alija
Izetbegovic i muslimanska vlada sami ne mogu da dobiju taj
rat. Vasington je tada odlucio da preko CIA i DIA, ilegalno
naoruza muslimansku i hrvatsku vojsku, obuci njihove
oficire i jedinice za borbu protiv armije generala Ratka
Mladica. Citavu tu tajnu operaciju placao je islamski svet.
U CIA danas, na primer, postoje dokazi da su Amerikanci
obucavali muslimanske snajperiste kako da gadjaju i ubijaju
vlastiti narod, a da potom za to okrive Srbe. CIA i DIA su
vladina profesionalna tajna sluzba koja radi ono sto joj
predsednik SAD naredi. Sami Hrvati su mi priznali da je kod
njih u Zagrebu bilo oko dve hiljade americkih savetnika. I ja
sam davne 1976. sluzbovao u Zagrebu, pa su mi Hrvati koji
me znaju 1995. godine zvali da radim kao njihov vojni
savetnik. Nudili su mi platu od 100.000 dolara za sest meseci
rada sa hrvatskim i muslimanskim oficirima. Ja sam tu
ponudu odbio