ARHIV
Hajka na "polu-dolare"
Poslednji alarm dolazi iz moskovske Centralne Banke: kruze milijarde laznih
novcanica od 100 dolara koje cak i americka Federalna Banka tesko razaznaje
U septembru ove godine, Viktor Meljnikov, direktor sekcije "Strana
valuta" ruske Centralne Banke, primio je u Moskvi delegaciju americkog
Stejt Departmenta i saopstio im je dve vesti: jednu losu i jednu dobru.
Dobra vest je bila da se ruska ekonomija, posle cetiri godine
prelaznog perioda ka kapitalizmu, ne samo priblizila cilju, davajuci prve
znake stabilnosti i preporoda, vec i da je odlucno preuzela od kapitalizma
jedan od njegovih univerzalnih simbola - dolar. Centralna Banka procenjuje
da Rusi danas imaju kod sebe, ili ispod duseka, negde oko 20 milijardi
dolara, spektakularnu sumu koja, najvecim delom, nije registrovana u
zvanicnim statistikama i zahvaljujuci kojoj se objasnjava procvat potrosnje
kao i napredak u kvalitetu zivota makar manjine, sve vece, stanovnistva.
Losa vest je da su tih 20 milijardi dolara sastavljeni uglavnom od
bankonota od 100 dolara: nista lose, da vise od trecine "stotki" nisu
lazne. Najgore je to sto izgledaju kao apsolutno autenticne.
Na prvi pogled, nije moguce utvrditi nijednu gresku koja bi otkrila
njihovo kriminalno preklo, pa cak i najkvalifikovaniji eksperti ne uspevaju
da razaznaju prave od ovih laznih. Pred ovim bankonotama, skeneri koje
ruske banke imaju u dotaciji, "proucavajuci" one lazne ne uspevaju da
pronadju nikakvu anomaliju.
Sve do pre par godina, kolicina "savrsenih" laznjaka je bila
ogranicena: medjutim 1994. i 1995. godine, rasirili su se po Rusiji kao
epidemija. "Situacija je tako teska da nemacke banke odbijaju da razmene
novcanice od 100 dolara ruskim drzavljanima koji dolaze u Nemacku radi
posla ili turizma", rekao je Meljnikov amerikancima. Razgovor je zavrsio
fantapolitickim scenarijom: nije li neko najzad uspeo da prozvede dolare
koji su identicni onima iz americke stamparije novca?
Koliko god da je losa, ova vest nije predstavljala iznenadjenje za
Stejt Department. Iako zvanicno ne prihvata ovaj problem, vec nekoliko
godina americka vlada vodi istragu o pojavi novcanice od 100 dolara, lazne
ali "skoro" savrsene, nazvane "SuperNovcanica".
Po obavestenjima koje je sakupila obavestajna sluzba, pojavila se
prvi put negde na Bliskom Istoku 1990. godine i od tada se svake godine
ilegalno odstampa 2-3 milijarde dolara. Od pocetka je bilo jasno da se radi
o falsifikatu koji nije uobicajen. Najveci deo laznih dolara je stampan
"offset" tehnikom (ona koja se koristi pri stampi knjiga i casopisa) i zbog
toga izgledaju "ravni". SuperNovcanica je, medjutim, stampana sa istim
industrijskim postupkom koji se koristi i kod autenticnih bankonota, poznat
kao "dubinska" stampa, pri cemu se ploca jako utisne na papir, ostavljajuci
na novcanici karakteristicni reljef. I jos, papir koji je koriscen za
SuperNovcanicu je iznenadjujuce dobra replika onog koji za vladu SAD
ekskluzivno, od 1879. godine pravi "Crane&Company", fabrika papira iz
Masacusetsa: 75% pamuka, 25% lana, sa isprepletenim crvenim i plavim
vlaknima.
Izrada je isto tako bila izvanredna. Kada je prvi primerak stigao u
laboratoriju Tajne sluzbe (njima je poverena borba protiv falsifikata,
pored zastite predsednika SAD i njegove porodice), jedan od najboljih
strucnjaka je proucavao novcanicu satima, da bi na kraju izjavio da je
autenticna.
Nije bio jedini koji se prevario. Veruje se da je SuperNovcanica u
stanju da prevari i masine, ne samo one ruskih banaka u Moskvi, vec i one
ultrasofisticirane americke Federalne Rezerve: skener koji je u stanju da
"procita" magnetno polje na licu americkih dolara, zahvaljujuci boji koja
sadrzi okside gvozdja. U Federalnoj Rezervi su toliko rigorozni da odbacuju
hiljade autenticnih bankonota za svaku onu koja ce se kasnije, na
detaljnijem ispitivanju, pokazati kao falsifikovana. Pa ipak,
SuperNovcanici polazi za rukom da prodje i ovo ispitivanje.
Istraga koju je sprovela Tajna sluzba donela je sledece rezultate.
Polovinom sedamdesetih, tokom gradjanskog rata u Libanu izmedju muslimana i
hriscana, ovi poslednji su, zbog nestasice novca, zaposlili veste jermenske
gravere da naprave ploce za novcanice od 100 dolara, koje su potom stampali
na izbeljenim, autenticnim bankonotama od jednog dolara (koje, kao sto se
zna, imaju iste dimenzije kao one od 100 dolara).
Bez obzira na to koliko su bile nesavrsene, novcanice su sa uspehom
"uvaljene" u C=ACehoslovackoj za kupovinu oruzja. Posle par godina, visoki
oficiri sirijske vojske u Libanu su osvojili stampariju od hriscana i
preuzeli su vodjstvo nad operacijom. Pod novim rukovodstvom rodjena je
SuperNovcanica: lazna bankonota od 100 dolara ali, vise-manje, ista kao i
prava.
U Libanu sirijci kontrolisu, direktno ili indirektno, tri
stamparije iz kojih izlaze lazne "stotke" koje se, potom, iznose iz zemlje
kamionom preko Turske, ili brodom iz libijske luke Dzunijah na Kipar,
odakle se putovanje nastavlja ka krajnjim destinacijama: bivsi SSSR, Azija,
Evropa.
Bez obzira na to sto raspolaze ovim informacijama, americka vlada
ne moze puno da uradi. Samo jedan delic od tri hiljade agenata Tajne sluzbe
deluje u inostranstvu, gde su ograniceni i zakonima drugih drzava. Tacan
polozaj ilegalnih stamparija nikada nije otkriven, onemogucavajuci tako
svaku eventualnu akciju CIA-e ili oruzanih snaga SAD koja bi unistila
stamparije, ili diplomatske pritiske na vlade suocene sa neoborivim
dokazima.
SuperNovcanica je zbog toga izgledala kao ostvarenje najgoreg
moguceg kosmara: falsifikat industrijskog kvaliteta, u regionu koji je
neprijateljski raspolozen prema celom svetu, zasticen vojnicima drzave koju
Vasington smatra sponzorom medjunarodnog terorizma. Postojao je rizik da
"savrseni" laznjak ne bude samo pokusaj da se iz nicega stvori basnoslovno
bogatstvo, vec i da se eventualno destabilizuju i SAD: preplavljujuci svet,
pa cak i samu Ameriku, laznim novcanicama koje bi bile iste kao i one
prave. Sa lako zamislivim efektima za ekonomiju i medjunarodna finansijska
trzista.
Americka vlada je pre dva meseca pronasla (delimicno) resenje.
Sekretar Finansija, Rubin, najavio je prvi znacajni "restyling" americkih
bankonota od 1929. godine, koji ce zapoceti, gle slucajnosti, upravo sa
novom novcanicom od 100 dolara. Rubin tvrdi da "restyling" nije odgovor na
postojeci problem, vec na moguce buduce pretnje, predstavljene fotokopir
aparatima u boji, digitalnim skenerima, laserskim stampacima u boji...
Medjutim, ostaje osnovana sumnja da je glavni razlog za pojavu nove
bankonote upravo SuperNovcanica.
Na zalost, efekat ovog kontra-poteza ce ostati ogranicen. Americka
=46ederalna Rezerva nikada nije opozvala valutu iz cirkulacije, iz straha da
milioni posednika dolara iz celoga sveta ne pohitaju da ih zamene za
nemacku marku ili druge valute. Potrebne su, dakle, godine pre nego sto
aktuelne bankonote od 100 dolara prodju kroz sistem Federalne Rezerve SAD,
budu unistene i zamenje sa novima.
U medjuvremenu, ne moze se iskljuciti da ce majstori graveri,
sakriveni u nekoj od libanskih dolina, uspeti da usavrse njihovu "umetnost"
i da odstampaju novu "stotku".