"INTERVJU"
Arkan i Arkanovci
Mihajlo Ulemek, etnicki cistac
SRBIN SAM, TIM SE DICIM
Da je Srbiji vise ljudi kao sto je Mihajlo Ulemek,
pukovnik Arkanove garde i kafedzija iz Pazove,
Srbi bi Srbijom isli osisane glave, a Hrvati,
Muslimani i ostali - bez glave
Mihajla Ulemeka, pukovnika Srpske dobrovoljacke garde i
Arkanovog zamenika u zapadnoj Bosni, srela sam nedavno na
proslavi petogodisnjice SDG u Erdutu. Vitalni
pedesetogodisnjak, posle centralne manifestacije napustio je
slavlje, i sa omanjim drustvom zaseo u nedalekom kaficu uz
koji je sagradjena i benzinska pumpa (zajednicki projekat SDG
kompanije i Dafine Milanovic), sto predstavlja i jedino parce
zemlje u istocnoj Slavoniji koje i po tapijama pripada
Raznatovicu i njegovim dobrovoljcima.
Za Mihajla Ulemeka pricalo se svasta, sto je on, uostalom i
delimicno potvrdjivao u svojim malobrojnim intervjuima. Da je
rasista, da mrzi sve sto nije srpsko, da je "etnicki ocistio"
okolinu Stare Pazove i smenio kompletnu politicku i policijsku
vrhusku svog mesta, da je proveo neko vreme u istraznom
zatvoru zbog optuzbe da je, u sred belog dana ispred kafica
novosadskog "Cepelin", kindapovao jednog sabackog
biznismena, a gardisti pretili da ce drzati pod opsadom sud u
Novom Sadu, da su mu zbog nesporazuma sa lokalnim
vlastima gotovo na smrt pretukli petnaestogodisnjeg sina...
Odbijajuci kolutove dima "rotmansa", ovaj interesantni covek
otpocinje svoju zivotnu ispovest, koju prekida jedino poziv
komandanta Arkana iz Bosne da okupi ljude i te veceri krene za
Prijedor, jer je situacija kriticna.
Verovao sam da je JNA druga sila u Evropi
- Pitas me ko sam? Mihajlo Ulemek iz Stare Pazove, ko cu biti?
Bavim se privatnim biznisom, kafedzija sam, pre toga radio
sam kao privatni prevoznik, taksista, svasta sam radio...
Starosedelac sam, Vojvodjanin, moji su u Srem dosli 1684. iz
sela Pecke sa Korduna. Ulemek je cisto srpsko prezime, mada
su neke srpske ustase tvrdile da nije. Ulemeci su svi
pravoslavci i svi slave Svetog Jovana. "Kovacevica",
"Petrovica" imate i Muslimana i Hrvata, ali Ulemeka nemate.
Ovo mi je proverio pop iz ablja, i on se pitao da li je to
madjarsko ili rumunsko prezime, a onda je prelistao starostavne
crkvene knjige i uverio se da je to cisto pravoslavno, srpsko
prezime.
Mogu za sebe da kazem da sam imucan covek, ali je vaznije to
sto sam bogat u dusi, pravi srpski nacionalista. Imao sam tu
cast da uvek budem politicki nepodoban, oduvek sam se bavio
privatnim biznisom, znaci nikada nisam zavisio od Partije, i
posao mi zbog toga sto nisam bio clan SK nikada nije bio
dovodjen u pitanje. Imam trojicu brace i sestru. Svi smo zavrsili
osnovnu skolu 'Bosko Palkovljevic Pinki' koja se nalazila
preko puta nase porodicne kuce. Svi smo za Svetog Jovana,
Bozic i Uskrs dobijali neopravdane casove, otac i majka nisu
nam tih dana dozvoljavali da idemo u skolu. Na zalost, moja
zena nije o tome striktno vodila racuna, pa se omaklo da kcerka
ode dva-tri puta tih dana na predavanje, ali moj sin nije isao
nikad...
E, onda se dogodilo ono tzv. "srpsko osvescivanje". Iz mog
komsiluka, iz Nove Pazove, krenula je grupa momaka,
komunistickih sinova kojima su 1990. godine rekli da su Srbi.
Necu da gresim dusu, Mirko Jovic je divan decko, divan lopov,
u cetvrtoj godini gimnazije je mogao da bude izbacen iz skole
zbog kradje, iskoristio je srpsku pobedjenost i patnju srpskog
naroda i povukao se, njemu je lepo dok srpski narod krvari.
Jovic je iz Amerike godinu dana dobijao pare za navodnih
1.200 boraca, a ja odgovorno tvrdim da nikad nije imao vise od
40 boraca. Oni su se borili samo u Borovom selu, na Crepulji.
Od vremena kada smo oslobodili Vukovar, ceta Mirka Jovica
nikada nije uzela oruzje u ruke, niti je pucala, osim po
kafanama. to se mene tice, oduvek sam bio Srbin, uvek sam
bio Srbin, uvek sam jahao belog konja za Bozic, dok su se
Jovic i njegovi prijatelji krstili govoreci "Vid' ove budale", ali ja
se na to nisam obazirao.
Jos 1971. sudjeno mi je za sovinizam. Psov'o sam mater
Slovacima, kojih ima mnogo u Pazovi. Oni su za vreme
Drugog svetskog rata svi bili u domobranima. Kazete
domobrani nisu bili isti kao ustase? E, nije Josip, neg' je Ante.
Nije sija nego vrat. Domobrani nisu klali, ali su ubijali. Ni ja
nikad nisam klao, nikad nisam zaklao ustasu, ni Madjara. Ja da
prljam njihovom krvlju moje ruke? Vidis moje ruke?! Nikad
zulj u zivotu nisam imao, a radio sam puno. Ja da prljam moje
lepe, srpske ruke sa nekim idiotom hrvatskim?! Dobio sam,
zato sto sam psovao Slovake, tri meseca zatvora, dva i po
meseca sam odrobijao u Novom Sadu, ali mi nije zao. Celog
svog veka sam srbovao.
Ja ni ne znam kad se pojavio Milosevic. Nisam cuo za njega.
Gradjanin sam Republike Srpske Krajine, i to cu vam i
dokumentovati (vadi crvenu licnu kartu: mesto prebivalista i
mesto izdavanja Erdut, Skupstina opstine Dalj). No, bez obzira
na sve, ovakvo ratovanje nisam zamisljao. Imao sam prilicno
antipatije prema komunistickoj armiji koju sam sluzio 1966.
godine, a nisam dogurao ni do desetara, no ipak sam mislio da
je to neka sila. Komunisticka propaganda je uspela cak i mene
da ubedi da smo druga vojna sila u Evropi, cetvrta u svetu,
bre... Smatrao sam, kad je rat ovde poceo, da ce se zavrsit za
dan-dva, ali nisam racunao na to da u toj vojsci ima toliko
izdajnika. Tek kad se vojska vratila iz Osijeka, probudio sam se
, shvatio sam gde smo... Sve do Osijeka sam ziveo u nadi da
imamo neku vojsku, oficirski kadar, ali video sam da nemamo
nista, da je Srbija 45 godina zivela u nekom svom laznom
mitu...
Krajem 1990. godine moj prijatelj Zoran Maljevic me upoznaje
sa eljkom Raznatovicem, koga do tada nisam poznavao. U to
vreme, da me je i bilo ko drugi pozvao da ratujem, otisao bih.
Nisam ja, sestro, uopste znao ko je eljko Raznatovic, osim da
je pravi momak, Beogradjanin, sto bi on rekao -"momak s
mudima". Znaci, slusao sam samo lepe stvari... Ali, da se
vratim na 1991. godinu u kojoj sam inace i prvi put obukao
uniformu Srpske dobrovoljacke garde.
Kako sam Slankamen cistio od Hrvata
Kao sto ti je poznato, isao sam malo u Slankamen, sto sam, sto
sa komandantom, da malo "potprasimo" Hrvate. Evo kako je to
bilo: prvog maja 1991. godine, drzao sam, i sad ga posedujem,
restoran "Trojstvo" , ogromni objekat sa trista i nesto mesta koji
je nadaleko cuven po dobroj zivoj muzici. Kafana je, kao i
obicno, bila puna i negde oko 20i 30 zazvoni mi telefon. Kaze s
druge strane zice: "Ovde Ljilja iz Slankamena". Meni to nista
nije znacilo, i ona mi objasni da je Crnogorka, da je cest gost u
mojoj kafani, i nastavi: "Je l' ti znas da su kod nas Hrvati okacili
sahovnicu na Hrvatski seljacki dom, skupili se ispred i pevaju
ustaske pesme?" Dobro Ljiljo, pitam, ali gde ste vi
Slankamenci, Srbi da to sprecite?, znajuci da je u Slankamenu
Hrvata i Srba pola-pola. "Mile, oni su i sinoc to radili, i milicija
je tada skinula zastavu. Medjutim, danas su dosli neki
Skenderovic i Tonkovic kod Ive Rajkovica Kude, i isli su kod
predsednika opstine i nacelnika SUP-a, a oni su im odobrili, pa
su opet digli sahovnicu", odgovara Ljilja. Kazem joj da saceka i
okrenem Drzavnu bezbednost Novog Sada, predstavim im se
ko sam sta sam, i kazem im sta mi je javljeno. Odgovorise mi
da te noci ne mogu nista da urade, vec ce to proveriti sutra.
Pomislih, e, kada vi ne mozete, mogu ja, i krenem za
Slankemen. Stavim jedan pistolj za pojas, a jedan u "mercedes".
Na izlasku iz kafane sretnem mog prijatelja Mirka Sirkovica
Sirka, poznatog dresera pasa iz Zemuna. Vidi on da sam ja
nesto nervozan, ja mu objasnim zbog cega, i on izrazi zelju da
podje sa mnom, ali, kaze, mora da povede i "Zver", i izvuce
ogromnog vucjaka iz svog kombija, koji je bio dresiran da
skace za grlo na komandu "iptar". Stavim Sirka i psa u
"mercedes", i nas tri drugara krenemo. Prodjemo centrom
Slankamena i vidimo da se na seljackom domu vijori sahovnica
od tri po metra, i stvarno pevaju "Ustani, bane". Prodjem
polako kroz tu gomilu Hrvata, i produzim do Ljilje. U njenoj
kuci skupilo se oko desetak Srba premrlih od straha. Pitam ih
ko je glavni ustasa, a oni mi kazu da su to ura Habensus i Ivo
Kuda Rajkovic. Nazovem Ivu, javi mi se njegova zena, posle
dobijem i njega, i pitam ga: "ta je ono pred Domom, Ivo?"
"Znas, Mile, valjda i mi Hrvati imamo neka prava", odgovara.
"Jeste imate, ali u Zagrebu, a ne ovde na 30 kilometara od
Beograda da mi stavljate sahovnicu. Uostalom, da mi ne
pricamo dalje telefonom, eto mene kod tebe za pet minuta."
Krenem ka Ivinoj kuci, prodjem ponovo kroz masu Hrvata
kojih je vec bilo 1.000-1.500, tu istovarim Sirka i Zver, znajuci
da im se nista nece desiti, jer su Hrvati najobicnije picke. Ivo
Rajkovic Kuda me je sacekao u dvoristu, jer su mu
Skenderovic i Tonkovic u tom trenutku bili u kuci. Da sam
tada to znao, usao bih, i bilo bi svasta. Kazem Ivi: "Da mnogo
ne pricamo. Sad je pola jedanaest. Ako do ponoci ne bude
skinuta sahovnica, kunem ti se u svoju decu, najpre ce tvoja
kuca goreti. Pobicu ti sve sto se mice po kuci, a znas da imas
unuce, tu su ti i sin, snaja i supruga. teta sto ti je kcerka u
Zagrebu, ubio bih i nju. Dakle, Ivo, prvo je tvoja kuca na redu,
a onda ce goreti jos sto kuca!" Nakon toga okrenuo sam se i
otisao po Sirka, kome sam dao zadatak da ode kod jednog
taksiste u Beograd i da mu kaze da spremi stotinu taksija koji ce
u ponoc da krenu za Slankamen ukoliko me ove ustase ne
ispostuju. Medjutim, sahovnica je bila skinuta pola sata pre mog
roka, dosao je licno Ivo i kazao mi: "Mile, ja sam svoje
ispostovao, ali ne ovome se nece zavrsiti." Vratio sam se u
Staru Pazovu, da bih odtad svako vece odlazio u Slankamen i
maltretirao Hrvate. Udjem u njihovu glavnu kafanu, sednem im
za sto i pitam prvog na koga naletim: "Dobro, ujo, sta cekas?
Hocete drzavu? Znas gde je drzava Hrvatska, hajde kreci!" Pa
ga onda isamaram, prospem im pice u lice, i tako... Pozivao
sam ih i telefonom. Pitam ih da li je to stan Petrovic, kaze nije.
Kazem im: sta cekate, ustase, sto ne krecete... i na taj nacin sam
ih iseljavao. Poneka bomba mi je ispala iz ruke, pa padne u
neku hrvatsku kucu...
U RSK nisi ni repcioner mogao da budes bez
politicke skole u Kumrovcu
Kazes: kako ste mogli, pa nisu svi Hrvati ustase? Ja tebe nisam
pitao jesi li ili nisi bila komunista, ali zapamti jedno: Hrvata
nema dobrih, samo losih, kad su u pitanju Srbi. Za mene su svi
Hrvati ustase, i za mene je samo mrtav Hrvat dobar Hrvat. Srba
i zena postoje dve vrste: dobri i bolji, odnosno, dobre i bolje, a
Hrvata, Muslimana i Madjara, samo losih. Stavite Hrvate za sto,
dajte mu da sa vama jede i pije, a drugog pod sto, i stanite mu
nogom za vrat, isto sto vam misli taj pod stolom, misli i onaj
koji sa vama jede i pije! To zapamti, ne daj da te niko
zavarava... I tako je Slankamen bio vrlo brzo ociscen od
ustaske gamadi. Isto sam uradio u delu Golubinaca, gde se
nalazilo leglo ustasa. Poznavao sam i onog Marcinka, on mi je
promakao, inace je kod nas u Pazovi isao u skolu.
Kada sam zavrsio svoje ratovanje po Sremu, obukao sam
uniformu Srpske dobrovoljacke garde, nije mi smetalo sto sam
tada imao 45 godina. Zavrsio sam obuku u Erdutu, a moje
vatreno krstenje zbilo se u Tovarniku. Tamo je bilo dosta
pucanja, i ja sam, ponet borbom, krenuo napred, pa mi je kod
Vatrogasnog doma i glava bila u pitanju, ali Bog me je tada
sacuvao, i ostao sam ziv do dana danasnjeg. Posle Tovarnika,
vec sutradan sam bio u Ilaci, pa u Laslovu, Vukovaru, na
Trpinjskoj cesti... Posle je usledila istocna Bosna: Bijeljina,
Zvornik, Celic... Bijeljina je kratka i lepa prica, tu je posao
odradjen za osam sati, imali smo samo dvojicu ranjenih, koje je
licno komandant odvezao u bolnicu. Od bijeljinskih lokalnih
vodja izuzetno cenim vojvodu Mirka Blagojevica, ispravan je
momak koji se odmah pridruzio nama, pa je do dana danasnjeg
ostao nas simpatizer i pristalica nase borbe. Cenim i cijenicu sto
ne menja stranku, sto je ostao veran eselju. Inace, kada
spomenes ime "eselj", odmah se jezim, ne podnosim ga od
dana kada se pojavio na politickoj sceni, suvise je bezobrazan:
svi su krivi, a jedino je on uvek u pravu.
Posle Istocne Bosne, januara 1993. smo stigli u Knin, prosli ga i
stigli do Karina. Odmah, te noci, trebalo je da idemo u borbu,
ali smo odustali jer su ljudi bili suvise umorni, dugo smo
putovali. Otisli smo u Benkovac da bi se ljudi malo odmorili, a
ujutru seli u dzipove i krenuli put Karina, egara. U egarima
smo susreli par stotina vojnika i pitali ih ko su i sta su. Kazu,
oni su obrovacka brigada koja se raspala, a komanda im se
nalazi u skoli. Komandant Arkan, general Peja i ja, usli smo u
tu skolu i zatekli desetak oficira sa rakijestinom na stolu, kako
nesto diskutuju. Komandant je pobacao rakiju, isterao ih
napolje i postrojio, a meni i uci naredio da uzmemo 100-200
ljudi i krenemo put Obrovca, jer su, po njihovim pricama tu
bile ustase. Usli smo u Obrovac koji je bio potpuno prazan,
odmah tu noc sam obezbedio kompletno mesto, postavio
straze, barikade. Tada mi je komandant dao jos nesto vojnika i
postavio me za komandanta Obrovca, iako mene ta funkcija
nije zanimala...
Krajisnici su, znas, velike picke i kukavice. Cetrdeset i kusur
godina ziveli su jako lepo. Kad im je trebao Beograd muzli su
Beograd, kad im je trebao Zagreb, okretali su se ka njemu. I
dan-danas srpski Dalmatinci pricaju kao Hrvati, i ne stide se
toga, sve obicaje su poprimali od Hrvata... Nemam nikakvo
misljenje o tim "ljutim Krajisnicima", to su losi ljudi. U
Kninskoj krajini nisi cak mogao ni sef recepcije da budes ako
nisi zavrsio politicku komunisticku skolu. Tamo su ljudi lenji,
nisu nikakvi ratnici, po ceo dan ili cuvaju koze ili piju bevandu.
Nemam nikakvo misljenje ni o njihovom rukovodstvu,
Marticu, Novakovicu, Babicu... koji su pokupovali stanove po
Beogradu, i ni brigu ih nije bilo za onaj narod tamo. Milan
Martic, od naseg dolaska u Knin nije podrzavao Srpsku
dobrovoljacku gardu, odmah je bio protiv nas, govoreci javno:
sta mi imamo da postavljamo barikade, kontrolisemo, kupimo i
mobilisemo ljude... U Obrovcu, na primer, do mog dolaska nije
bilo ni telefona, ni struje. Ja sam za jedan dan uveo i struju i
telefonske linije. Narod je tamo gladovao. Pozvao sam svog
brata, jednog od jacih biznismena, Branka Ulemeka, koji je u
sedam slepera doterao brasno, krompir, pasulj, cigarete,
lekove... sto sam sve podelio gradjanima. Nije proslo mnogo, i
meni se suprotstavio major vojske RSK, neki Jovo Dopudja
kome sam dao zadatke koje nije uradio. Kada sam ga upitao
zasto to nije ucinio, odgovorio mi je: "Uz sva postovanja, ja ne
mogu od vas da primam naredjenja". "E, mamu ti jebem
komunisticku, primices ga!" Uhvatim ga, isamaram i
podviknem: "Mars, bitango, hocu da vidim ljude i iz Kistanja i
iz svih mesta, sve koji su pobegli odavde da smesta dovedes u
Obrovac!"
Kako sam Martica izbacio iz kancelarije
Sutradan je u moju kancelariju dosao licno Milan Martic,
zajedno sa Miletom Novakovicem. Stigli su u Obrovac
helikopterom, malom "gazelom". Odmah su poceli da
negoduju, u stilu: ko sam ja da bijem srpske oficire. Rekao sam
Marticu: prvo, on nije oficir nego komunisticka dzukela koja je
cin zaradila na vojnim vezbama, koje ste vi izmisljali zbog
dnevnica, i ako mi jos jednom spomenete Jovu Dopudju,
mozete komotno da napustite kancelariju!" Kaze mi Martic, tada
ministar unutrasnjih poslova RSK: "Gospodine, ne mozete vi sa
mnom tako da razgovarate", a glas mu povisen, sav drhti od
besa. Ja mirno ustanem, otvorim vrata i kazem: "Mars napolje!"
Bukvalno sam ih izbacio iz kancelarije. Od tada pocinje nas rat.
Pocelo je prozivanje bez argumenata na svakom mestu - ko
god da je sta krivo uradio, bio je kriv pukovnik Ulemek.
Raznatovic je njima objasnio ko sam ja i sta predstavlja Garda
koja nije imala poraza za cetiri godine ratovanja.
Ne smatram nasim neuspehom to sto cujem da je juce pao
Sanski Most. Mi smo ga obezbedili, zadrzali i predali ga vojsci.
To je neuspeh vojske Republike Srpske sto ga nije zadrzala i
sacuvala, jer ako sam ja mogao da sa 200 ljudi obezbedim Novi
i potisnem Muslimane, pa ga predam tako odbranjenog vojsci
RS, da ga oni posle pet dana izgube, to nije neuspeh Garde, nije
Garda kriva, mi smo svoje odradili. Hrvati, recimo, imaju uvek
spremnih 100.000 svojih jurisnika. Ustase uzimaju teritorije, a
domobrani ih brane, uspesno cuvaju linije. Srpska
dobrovoljacka garda je elitna srpska jurisna jedinica. Momaka
kakve ima SDG dovoljno je svega 2.000, pa da naprave cuda.
Ali, mi nemamo linijase, koji ce cuvati ono sto mi zauzmemo...
Ali da se vratim na Obrovac. Otisao sam odande aprila 1993.
godine i vratio se u Erdut. Bio sam malo tamo, malo kod kuce,
a onda je Mile Martic, cim je postao predsednik RSK, naredio
da Garda napusti svoj Centar, koji je sama sagradila u Erdutu.
To mu je, valjda bio i prvi potez kao predsednika. Upravo zato
sam i postao stanovnik Republike Srpske Krajine. Kad nas je
Maticka terala odavde, 90 posto gardista bili su stanovnici
Srbije i zbog toga su, jer je to druga drzava, je li, morali da idu
preko mosta. Zato sam ja izvadio licnu kartu u Dalju, i niko me
vise ne moze isterati iz RSK. Jedino sa nogama napred, a bolje
je i tako nego kao 1994, onako sramno.
Nisu nam dali da branimo Zapadnu Slavoniju
Hocete da vam pricam o licnim problemima koje sam imao
tokom te godine kada sam se vratio sa ratista? To su, znas, moji
privatni problemi, ja sam uostalom svih optuzbi oslobodjen.
Prvo da se razumemo: ja cenim tog eljka Raznatovica Arkana
koji je pet godina mladji od mene, napravio je mnogo, to je
izuzetan covek, ima sve kvalitete, i ja mu se divim. Ne daj boze,
da neko preko eljkovih gardista zeli eljka da kompromituje,
kao sto su pokusali sa mnom ili sa izuzetnim momkom
Zoranom Macaijem Mackom, kome su nevinom prikacili da je
surovao sa Magdinom grupom. To je cista neistina,
podmetacina, Macak je bio uzoran momak i on ce sigurno biti
oslobodjen, jer osim svedocenja jednog kriminalca i budale,
protiv njega nema nikakvih dokaza. Moji problemi 1994. u
Srbiji nisu nastali zbog toga sto sam u Gardi...dobro, jesu malo
i zbog toga... ali, najvise zato sto sam brz, impulsivan, sto ne
cenim nista sto nije srpsko...
Onda je dosao 1. maj ove godine. Slucajno sam to vece, sto se
inace meni retko desava, bio kod kuce, zadramao sam rano uz
televizor. Moram da kazem da moja zena nema pravo da stavlja
ruke u moje dzepove, niti da cita moje poruke na pejdzeru, to
joj je najstroze zabranjeno, takav je nas dogovor od 1971.
godine, kada sam se ozenio. Negde oko 1 ujutru zazujao je
pejdzer, i ja joj mozda prvi put dozvolim da pogleda poruku.
Ona kaze da zove komandant i da se hitno javim u stab.
Nazovem, a eljko mi kaze: "ta radis?" Slazem mu da gledam
televiziju, a spavam, i on nastavi: "Ti gledas televiziju, a Srbe
kolju po zapadnoj Slavoniji!" Ja, inace, ne gledam dnevnike
RTS-a jer mnogo lazu, i stvarno nisam znao da je pala Zapadna
Slavonija. Komandant mi je naredio da se kompletno
spakujem, i da pozurim za Beograd. Stigao sam u stab za 45
minuta kompletno opremljen za borbu, tamo sam zatekao Peju,
komandanta, jos nekolicinu momaka. Kad smo se skupili,
krenuli smo pred zoru, ali nas na Raci nisu pustili, sa
obrazlozenjem da se nismo najavili, da nemamo tamo sta da
trazimo, da je vojska odradila sta je odradila i da smo mi
gradjani Srbije... Komandant je pokusao da pozove nekog
nadleznog u Beogradu, nije uspeo, i nas su sa granicnog prelaza
vratili. Bilo nas je stotinak, u konvoju je bio jedan autobus, pet-
sest dzipova: komandantov, Copetov, moj, minubus mog
prijatelja Mice taksiste, i nekoliko privatnih automobila. Mi
okrenemo sa Race, i pravac - Erdut. Dodjemo do mosta, tu nas
puste bez ikakvih problema, smestimo se ovde, na pumpi jer u
prostorijama iznad kafica gde sad sedimo moze da se smesti bez
problema oko 200 ljudi. Komandant sutradan raspise proglas za
prijavljivanje u Gardu, i nama se javilo jako puno ljudi.
Medjutim, u to vreme glavnina nasih jedinica, nasi elitni momci
bili su stacionirani u Velikoj Kladusi. Predvodio ih je Aca
Legija, zamenik komandantov, dok sam ja tamo, kod Babe,
boravio od novembra '94. do januara ove godine. Nisam se
slozio sa nekim ljudima, posvadjao sam se, pa je ostao Legija.
Uglavnom smo tamo radili na obuci vojnika... Komandant
nijednom nije bio u Kladusi, zato sto se on tukao sa
Muslimanima, pa ne bi bilo u redu. Tamosnji Muslimani su
prevrtljivci i lazovi, cim smo otisli surovali su sa Hrvatima, a
sad se vidi da nikada nisu ni prestali, jebem im Cazinsku
krajinu. Ali, da se vratim Zapadnoj Slavoniji. Hrvati su strasno
lukavi i uspevaju da nas, naivne Srbe, nadmudre u svemu.
Nekoliko dana pre pada Zapadne Slavonije bio sam u jednoj
privatnoj firmi u Beogradu, ciji je vlasnik dosao iz Zagreba,
pun kao brod, i bio je licni prijatelj porodice Zec, one koju su
Mercepovi zaklali, i tako... Predstavise me njemu kao
Arkanovog pukovnika, coveka koji se borio na gotovo svim
ratistima. I ja krenem sa mojom pricom kako ja Hrvatima nista
ne verujem, jer to nisu ljudi, vec stoka, a on meni isprica
kontra-pricu kako je dosao autoputem "Bratstvo-jedinstvo" koji
je tada kao radio, i kod Okucana ga je presrela patrola
redarstvenika. Pregledase mu dokumente, pitaju ga gde putuju,
i kazu da garantuju da mu se nista nece dogoditi jer su oni
pravna drzava, i da ode na obliznju pumpu i natoci gorivo,
posto je u Hrvatskoj benzin jeftin. Covek, ohrabren, svrati na
stanicu i kad je radnik na pumpi ideo registraciju iz Vojunica,
posalje ga u tri pizde materine srpske, i covek odjuri sa pumpe
srecan sto je izvukao zivu glavu. Nekoliko stotina metara dalje,
opet ga zaustavise isti redarstvenici i pitaju ga sta se dogodilo.
On im isprica, oni ga vrate na pumpu, na licu mesta otpuste tog
radnika, naspu mu besplatno pun rezervoar benzina, i pozovu
ga da popije s njima kavu, pa je on, da ne duzim, srecno dosao
u Beograd... Mislim ja o tome, pa u ovom mom poklopcu za
septicku jamu, kako ja zovem svoju glavu, nesto ne mogu da
svarim i kazem mu: "To ne moze da bude istina. Ili ti mene
debelo lazes, ili nam Hrvati nesto spremaju." I zaista, posle
nekoliko dana ubili su coveka na istoj benzinskoj pumpi. Pre
napada na Zapadnu Slavoniju, benzin je za Srbe bio duplo
jeftiniji nego za Hrvate, posto su tada bili setveni radovi, i seme
i djubrivo prodavali su se Srbima 50 odsto jeftinije nego
Hrvatima, to mi je ispricao Marko Loncarevic. U jednom danu
700 Srba potpisalo je domovnicu u Okucanima, sa obecanjem
da ce dobijati redovno penzije... Tako je sve to islo do maja, a
onda je na pumpi jedan mupovac s ledja ubio Srbina. Niko od
Srba koji su cekali u redu za gorivo, a bilo ih je mnogo, nije
reagovao, vec su mirno nastavili da sede u automobilima.
Cekali su red za jeftiniji benzin i kada je policija dosla na uvidjaj
i kada su odneli les...
Posle pada Zapadne Slavonije organizovali smo linije odbrane
u Istocnoj Slavoniji i Erdutu, a onda, u avgustu, usledio je pad
Knina. Moram da kazem da je u nasim medijima bilo mnogo
dezinformacija po izdajnickoj beogradskoj stampi kako smo
mnogo izginuli, a nije stradao nijedan gardista. Knin je pao
zbog Martica, Mikelica, Babica, i ostalih kninskih profitera, koji
su se obezbedili za tri zivota i ostavili narod na cedilu. Laz je i
da Arkanovi ljudi hapse vojno sposobne izbeglice.
Jugoslovenska policija nama dovodi u Centar vojno sposobne
ljude iz Knina, Bosanske Krajine. Nase je samo da ih izvadimo
iz aubotusa i osisamo do glave. To nije nista strasno, pa cela
Garda je osisana do glave iz higijenskih i vojnickih razloga.
Evo, i mene je pola Bog osisao, a pola sam sisam. Ne moze se
ici na front sa mokrim temenom, a ako je borac celav moze
glavu i novinskom hartijom da obrise. Laz je, takodje, da nasi
podoficiri maltretiraju te dezertere. Moram da ti kazem da je
srpski narod izgubio disciplinu i zato mu se sve ovo i desava, a
bez discipline nema nista. Nasi gardisti su svi osisani kao jedan,
obuceni kao jedan, a to je prava vojnicka disciplina. Nije tacno
da teramo privedene ljude da vicu "ja sam picka kukavicka,
dezerter" i da ih pljujemo. Ne mogu reci da ih ne kaznjavamo.
Evo, za pijanstvo dobiju javno pred strojem 25 pendrekom po
guzici. Vezemo ih za drvo i tako. Drasticnije su kazne ako
vojnik nekoliko puta bude pijan. Kod nas je alkohol najstroze
zabranjen.
Ne dozvoljavam da se blati Arkan
Bili smo u Erdutu sve vreme, obucavali vojsku, a onda kada su
ustase i balije preduzele ofanzivu na Zapadnu Bosnu dobili smo
poziv iz Banja Luke, licno od predsednika Karadzica i ministra
unutrasnjih poslova Tome Kovaca da dodjemo tamo, dovedemo
par stotina ljudi i zavedemo red. Bili smo samo jedan dan i
jednu noc u Banja Luci, a onda smo dobili zadatak da idemo u
Sanski Most, posto smo culi da Muslimani probijaju linije kod
grada. U Sanskom Mostu docekao nas je predsednik opstine
Rasula i odveo nas je kod pukovnika Zeljaje, komandanta
odbrane grada, koji nam je objasnio u kojem pravcu balije
napreduju i gde preti najveca opasnost. Komandant je odmah
poslao svog sina, 20-godisnjeg Mihajla, sa jos trojicom, u
izvidjanje, i nakon dva sata vratili su se sa podrobnijim
podacima. Tada mi je Arkan naredio da uzmem 50 ljudi i da
odemo u selo Dabar. Da, da Mihajlo Raznatovic je izvidjac,
non-stop je u prvim redovima. Zasto? Pa, draga moja, nikad te
nece ogovarati onaj ko je bolji od tebe, vec samo gori. Arkana
ogovaraju samo picke beogradske i picke jugoslovenske. On je
ostavio decu, kapital, mladu zenu od 22. godine, ej, ko bi Cecu
ostavio?! Niko mu nije potpisao da ce se ziv vratiti nazad.
Poveo je u rat i svog najstarijeg sina Mihajla kada mu je bilo
svega 17 godina. Ne bi on to ucinio, ali je Mihajlo insistirao da
bude uz oca. Kunem vam se, prvi koji u svim borbenim
dejstvima Garde krecu napred su eljko i Mihajlo Raznatovic!
To je strasno za picke beogradske, koje sede po beogradskim
kafanama i laju. Oni "osudjuju" i daju moralnu podrsku nasem
narodu, ali i NATO-paktu. Pa nek' oni jebu mater svoju, to im
porucujem!
Malo sam se zaneo, a stali smo kod Dabra, sela udaljenog oko
osam kilometara od Sanskog Mosta. Tamo su sve linije bile
napustene, stavio sam tu nekolicinu nasih ljudi i tu sam noc
licno zajedno sa vojnom policijom RS kupio vojnike po gradu.
Skupili smo 1.000-1.200 vojnika po kucama, podrumima...
Hrabri srpski narod postao je pickast narod. Isto se dogodilo i
sa Rusima. Skoro pola veka nad nama su vladali cobani i
svinjari, na Golom otoku su cetnici bili zatvorenici, a ustase
strazari. Sada to isto pripremaju Srbi Srbima...
Zajedno sa pokupljenim vojnicima-pobeguljama i stotinak
gardista uspeli smo da stabilizujemo linije odbrane i potisnemo
Muslimane 15-ak kilometara od Sanskog Mosta. Kada smo
videli da nasi ljudi nisu potrebni na liniji, povukli smo se jer je
vojska obecala da ce to preuzeti, a dosli su i policajci iz Srbije.
Imali smo samo jedan dan mir, pa je poceo problem sa Novim.
Krenuli smo ka tom mestu, usput kupili dezertere koji su
napustali polozaje. Rekli su nam da su dobili naredjenje da beze,
a Arkan im je tada naredio da se vrate. Na pola puta od Banja
Luke do Novog sretosmo vecu grupu vojnika koje je
predvodio neki pukovnik Andric iz Drinske brigade. Pitamo:
"Gde cete, ljudi?" Tada je doslo do incidenta. Vojska je pocela
da puca u vazduh da bi nas zaplasila. No nisu nas zaplasili i tu
je eljko pripalio debelu samarcinu gospodinu pukovniku
Andricu. Nastalo je komesanje, ja sam poceo da skidam oznake
"tigrova" jer smo protiv sebe imali napola izludele ljude
spremne na sve. Bojao sam se za komandanta, pa smo oko
njega napravili zivi zid od nasih tela. Nakon izvesnog vremena
provedenog u natezanju mi smo krenuli put Novog, "slavna
vojska" pukovnika Andrica je krenula ka Banja Luci. U Novom
smo saznali da je Vojska Republike Srpske napustila Prijedlor
sest sati pre civila (vojnici su pobegli oko 22 casa, a civili su
izasli iz grada u 4 sata posle ponoci). Na liniji razdvajanja
izmedju Novog i muslimanskih linija ostala je samo omanja
brigada MUP-a Republike Srpske. Ostavio sam tu oko
tridesetak nasih ljudi a vratio se u napusteni Prijedor. eljko je
morao hitno da ide u Beograd zbog onog incidenta sa
pukovnikom Andricem. Sedeo sam te noci sa nacelnikom
Drzavne bezbednosti Prijedora Simom Drljacom, sami smo bili,
kada su telefoni poceli da zvone i da najavljuju napustanje
Novog. Sima me je molio da uvedem jos vojnika u borbu, sto
tog trenutka nisam mogao da ucinim jer za to, iako sam bio
njegov zamenik u Bosni, nisam dobio odobrenje komandanta.
Ipak sam nekako preko satelitskog telefona uspeo da dobijem
eljka u Beogradu i on mi je tada dao zeleno svetlo da mogu da
raspolazem vojskom u njegovom odsustvu. Jos te noci smo
kompletni bili u Novom, raspodelili se ispred Rudica i tamo
objasnili onim preostalim hrabrim borcima, doduse,
malobrojnim da se nemaju cega bojati jer smo mi tu.
Rasporedio sam ljude i vratio se u Prijedor i Sanski Mosti da
skupljam pobegulje. Uspeo sam opet da ih nahvatam negde oko
hiljadu, postavio svoje ljude na most rekavsi da niko ziv ne
sme preko mosta vise preci i zamolio Drljacu da komanduje
odbranom Prijedora. Na tim lokacijama smo ostali dva dana i
dve noci. Za to vreme smo u Prijedoru iz podruma, tavana,
stanova pronasli oko 700 Muslimana. Nasi su se iselili, a oni su
cekali svoje. Smestio sam te Muslimane na autobusku stanicu i
predao ih po enevskoj konvenciji Simi Drljaci. Tek posle dva
dana vojska je tu uzela stvar u svoje ruke. Tada smo saznali da
od Kljuca tri muslimanske brigade debelo napreduju ka
Manjaci sa ciljem da preseku Prijedor od Banja Luke. U
medjuvremenu je i komandant stigao iz Beograa, doslo je malo
pojacanje posto smo imali ranjenih i nekoliko poginulih iz
Erduta i krenuli smo ka Kljucu i Mrkonjicu. Osvojili smo
Mrkonjic grad za neka dva dana, ocistili, a 6. oktobra smo bili
pred Kljucem. Osvojili bismo ga lako da nas nije izdala vojska
koja je trebala da nam obezbedjuje krila. Tu je izginulo i ranjeno
dosta nasih boraca, bili smo uhvaceni u klinu. Osmog oktobra
dobio sam zadatak da 32 borca, tesko ranjena prebacim u Erdut
i odatle na lecenje na VMA. Danas cujem da je pao Sanski
Most, kako, zasto, nejasno mi je...
Ratko Mladic je lud covek
Sreo sam generala Ratka Mladica toga dana kada sam kretao za
Erdut. Lepo mi se javio, popricali smo kurtoazno, cak je
razgovor bio i dosta prijatan, ali da vam ja pravo kazem to je
jedan obicni ludak. Lud covek! Kazete nije. Pa, je l' Hitler bio
pametan? Dokazano je da je Hitler bio lud i dokazano je od
koje je bolesti bolovao, je l' tako? Mladic ne verujem da od
toga boluje jer nije takav jebac kao tso je bio Hitler. Mi smo,
bre, prava profesionalna vojska. Komanda "za mnom" pocela je
da vazi 1990. i vazice sve dok SDG bude postojala. Kod nas
"napred" nema. Premda se sada ne vodi klasicni rat u kojem
glavnu ulogu ima pesadija, uvek je taj eljko Raznatovic isao
ispred svojih gardista. On jedino sada na Novom nije bio, nije
ucestvovao u borbama na Celicu zbog hitnih stvari koje je imao
u Beogradu i na pripremama za Laslovo, mada je prvi usao
docnije u to mesto. Ne pamtim nijednu akciju koju je napravila
SDG, a da eljko u njoj nije ucestvovao. Lazem, nije bio na
Kladusi, ali, rekao sam vec, on se borio sa Muslimanima, jedno
vreme smo zbog politike paktirili sa Babinim Muslimanima i da
se on pojavio tamo, to ne bi bilo dobro. Hvala Bogu, Bog ga
cuva...
Kraj rata je tu, blizu, za dve-tri godine, tada ce se sve znati i
zavrsiti. Kada ce biti kraj rata ne zna ni Vanga. Po meni su
dosad samo Srbi gubitnici ovog rata jer nam nisu dozvolili da
uzmemo Osijek, upanju i Vinkovce, niti da zadrzimo ovo sto
smo do sada imali. Kada se rat zavrsi nastavicu da radim svoj
posao. Nisam ja potpisao nikakav ugovor vec smo u Gardi zato
sto je volim. Zar da je koji sam Srbin od '47. sedim u kafani i
vicem: "Dajte muziku Stojane Sindjelicu." Manite me Srba za
dve banke. Ako si Srbin pomozi otadzbini i u Bihacu, i u
Erdutu, i u Kninu. Kada se zaratilo, sta sam ja trebao da
uradim? Da kazem da sam se salio sto sam se deklarisao kao
Srbin i da sam ja, ustvari, srpska picka. E, nisam se salio i ne
salim se kada kazem da sve sto nije srpsko ja mrzim. Kada bi
meni sada neka devojka izuzetno lepa i mlada izrazila zelju da
bude sa mnom, odbio bih je ukoliko bi mi rekla da je Hrvatica
ili Muslimanka. A ako neko voli zene ja sam taj. Nikada se
skoro ne desava, a da zena ukoliko je Hrvatica ili Madjarica ne
obrati muza pravoslavca i Srbina na katolicku, ustasku stranu.
Jedino Arkan ima vojsku
To sto palamude nekakvi gradjanski savezi da smo mi ovakvi ili
onakvi, to se mene ne tice, oni su gori od ustasa, sitne duse,
kukavice, ljubomorni i svih pet godina koliko ratujemo,
ogovarali su nas i sirili o nama lazi takve picke. Svih pet godina
koliko ratujemo i krvarimo za srpstvo nas blate. E, sad kazu
Arkan treba da se izruci. Kome? I ko ima muda da to uradi?
Ako ne ostane Arkan, ostace Aca Legija, ako ne ostane Aca,
ostace Mile, ako ne ostane Mile ostace Peja... Ne mogu oni
nikada da uniste Gardu. Mi cemo se svi kada rat stane vratiti
nasem poslu i porodicama. Svi smo situirani ljudi i nama je
bilo mnogo bolje pre rata. Pogledajte mene. Pre svega ja sam
gazda, Sremac, Vojvodjanin, pa tek naposletku Srbijanac. to
kazu nasi za Sremce "lep i deb'o, otac ga jeb'o". Za te njihove
pickovce u kojima sam se borio, verujte nikad cuo nisam, a
isao sam tamo da poginem.
Srpska dobrovoljacka garda je nastala i opstala samo
zahvaljujuci harizmu eljka Raznatovica Arkana. eselj je imao
nekoliko pijanih cetnika koji su mesetarili po selima. Vuk
nikada nije imao svoju vojsku. Neki ljudi su na momente
uleteli u rat, izgradili svoju srecu na tudjoj nesreci, ali niko od
njih nece uzivati u tako izgradjenoj sreci. Mirko Jovic bez obzira
na to sto zida kucu u Beogradu i sto sada vozi 'mercedesa' mora
da zna da ce da zavrsi kao pesak kako je i poceo u Novoj
Pazovi.
Zna se da odgovor na pitanje rata i mira lezi u Beogradu. Bez
obzira na to koliko se mi ljutili na Ameriku, njima taj rat
odgovara, isprobavaju novo oruzje, imaju prave politicare koji
jedno misle, a drugo govore i pomocu njih ce dobiti i Kosovo i
Rasku i Vojvodinu. Daj Boze da gresim. Cujem glasine da
Amerikanci traze da Srbija preda eljka. Da ti kazem, eljka
niko nece predati, a ako i pokusaju, eljko se sam nece predati.
Bojim se da ako gospodin u Beogradu tako odluci, mora da se
priseti poslovice da nicija nije gorela cele noci. Ako se desi
sada i ono najgore sa Baranjom i Istocnom Slavonijom, tj. ako
onas padne u hrvatske ruke, pitam gospodina sta ce onda.
Hrvati buldozerima ravnaju srpske kuce jer im ne trebaju, imaju
visak stambenog prostora. Gde ce taj narod? Kome da ide? Na
kraju da vam kazem sta sam se ja zarekao, ako se nastavi ova
prodaja ljudi i teritorija. Ukoliko dodje do pada Slavonije,
Baranje, pa i Vojvodine, a ja tu zivim, razumes? Kada bi dosao
red na Staru Pazovu i kada bih ja morao da napustim svoje
vekovno ognjiste u koje sam sve ulozio, prvo bih ubio zenu, pa
sina i kcerku, pa sebe. Iz Stare Pazove ziv ne bih izasao, kunem
se decom, to bih uradio.
Gordana JOVANOVICH
ANTRFILEI:
Kazem Ivi: "Da mnogo ne pricamo. Sad je pola jedanaest. Ako
do ponoci ne bude skinuta sahovnica, kunem ti se u svoju
decu, najpre ce tvoja kuca goreti. Pobicu ti sve sto se mice po
kuci, a znas da imas unuce, tu su ti i sin, snaja i supruga. teta
sto ti je kcerka u Zagrebu, ubio bih i nju. Dakle, Ivo, prvo je
tvoja kuca na redu, a onda ce goreti jos sto kuca!'
Pozivao sam ih i telefonom. Pitam ih da li je to stan Petrovic,
kaze nije. Kazem im: sta cekate, ustase, sto ne krecete... i na taj
nacin sam ih iseljavao. Poneka bomba mi je ispala iz ruke, pa
padne u neku hrvatsku kucu...
U Obrovcu, na primer, do mog dolaska nije bilo ni telefona, ni
struje. Ja sam za jedan dan uveo i struju i telefonske linije.
Pre napada na Zapadnu Slavoniju, benzin je za Srbe bio duplo
jeftiniji nego za Hrvate, posto su tada bili setveni radovi... Tako
je sve to islo do maja, a onda je na pumpi jedan mupovac s
ledja ubio Srbina. Niko od Srba koji su cekali u redu za gorivo,
a bilo ih je mnogo, nije reagovao, vec su mirno nastavili da
sede u automobilima. Cekali su red za jeftiniji benzin i kada je
policija dosla na uvidjaj i kada su odneli les...
Laz je i da Arkanovi ljudi hapse vojno sposobne izbeglice.
Jugoslovenska policija nama dovodi u Centar vojno sposobne
ljude iz Knina, Bosanske Krajine. Nase je samo da ih izvadimo
iz autobusa i osisamo do glave.
Arkana ogovaraju samo picke beogradske i picke
jugoslovenske. On je ostavio decu, kapital, mladu zenu od 22.
godine, ej, ko bi Cecu ostavio?! Niko mu nije potpisao da ce se
ziv vratiti nazad.