o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
Apsolutno otkinuta prica, moram da je prosledim!!!
KOHoAK
-----------------
From: ***
Subject: FW: Nasa posla
Svi smo mi po malo Srbi
Ovo je 100% istinita prica o Srbima u rasejanju. Za
one koji sumnjaju u verodostojnost bilo kog detalja
ove price, naziv mesta i vremena desavanja price su
originalni i proverivi na bilo kom telefonskom broju
srpskog vlasnika sa teritorije drzave Ilinois, USA,
koji nadjete na white pages.
Imena likova su izmisljena, ali je njihova
nacionalnost originalna.
Mesto desavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb
Rockford.
Likovi: Srbi izbeglice iz Bosne( nedavno pristigli),
Misa muzika, Gajic- de uzmi jednu..., americki postar
(ocigledno irskog porekla), americki farmeri, americki
prasici, i interventna antiteroristicka jedinica
groznih americkih policajaca, i jedan lokalni
policajac patroldzija (picka od coveka, preplasen ko
Sloba na kontra mitingu u Beogradu pre par
godina-VOLIM I JA VAS), upravnik poste (zvani Ljubce
od miloste), i postareva zena. Mislim da su to svi
likovi, a ako sam nekog i preskocio, dopisacemo.
Prica pocinje ovako.
Chicago Land, drzave Iliniis i deo severne Indijane
je poznat kao najveca srpska kolonija u USA. U
severo-zapadnom predgradju Chicaga, nalazi se gradic
Rockford. U tom gradicu, koji je popriste nase price,
zivi i radi ( radi samo 10%, a ostali su na grbaci
drzave)
oveca kolonija srba, izbeglica iz Bosne. Ljudi su
sveze pristigli, tu su tek par godina, engleskim
barataju srednje zalosno, naime celo naselje, jer ih
toliko ima, moze da sastavi 3-5 prosto prosirenih
recenica. Razlog zasto ih tu na jednom mestu ima
toliko, verovatno lezi u cinjenici da se srbi "vuku
k'o creva", a i stanovi su prilicno jeftini, nasi
ljudi su u komsiluku, uvek mozes da se oslonis na
komsiju, itd.
90% srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi
nista. Zive na teret drzave i smisljaju kako da zeznu
istu, ne bi li se osvetili amerima za bomdardovanja,
raspad SFRJ, osnivanje turske drzave na Balkanu,
Slobodana Milosevica, Franju Tudjmana ( a ne on je
umro), ne dobijenu premiju na sportskoj prognozi 1990
za samo jedan rezultat kad je Osjek tuko Zvezdu u
Osjeku 3:0, sto ih jednom ostavila Fata ( mater joj
muslimansku)..... i jos mnogo toga.
Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto avlije i
cekaju postara ko ozebo sunce jer im on donosi, nekom
pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i pismo,
al' retko.
Bitan detalj za celu pricu je da se drzavne pare i
bonovi isplacuju obicno 6. u mesecu.
Srbi naravno ostaju Srbi, narocito kad su u rasejanju,
inace su komunisti, Jugosloveni, Makedonci, Crnogorci,
ili neki drugi politicki ili grografski pojmovi. Pa
kako to red vekovima nalaze, delegacija Srba ode 3.
januara do obliznje farme svinja, te sa farmerom,
americkim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog
neznanja srpskog jezika, ugovori kupovinu 10 prasica.
Pritisnuti nemastinom americkog drustva, kao i
nedostatkom prostora to jest livade i dvorista, zamole
istog da prasad zakolju i urede sutradan kod njega na
farmi. Srbi pitaju jel O.K., a farmer kaze O.K., to je
jedino sto tecno zna od srpskog jezika. Budala i
neznalica.
Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12
profesionalaca, te pocnu pripreme za klanje, uz
bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi cereci
treci dere, cetvrti suri peti lozi vatru , sesti i
ostali vec svak po nesto. Pucketa vatra, kljuca voda,
skice prasici, ma tipicna srpska idila. U neko doba
pojavljuje se na vratima kuce unezverena faca
prepadnutog farmera koji ne moze cudom da se nacudi
sta se to desava. Covek godinama gaji svinje, a nikad
ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove
klanicu oni dodju i odvezu ih. Tako je farmer godinama
ostajao uskracen za idilicnu sliku srpske svinjokolje.
Nasi junaci rade li rade, nema se vremena za
dangubljenje. Ipak stigne se i da se popije po jedna
za " Boze pomozi", ili " da se ne radi na suvo", ali
posao ne trpi. Dok voda vri, i vatrica bukti baci se i
poneko parce dzigerice ili bubac u pepeo, onako s'
nogu, "bez leba".
Kad je farmer dosao sebi, on otrci na telefon da
pozove svoje komsije farmere da vide cudo nevidjeno.
Dodjose ljudi sa okolnih farmi. Gledaju dive se i
ocima ne veruju. Neki su cak poneli i video kamere, ne
bi li sta od tog cudesnig srpskog umeca i vrhunske
tehnologije ukrali. Al' ni nasi nisu od raskida. Ako
su i sisali vesla, nisu bas pojeli camac. Kako se broj
posmatraca povecavao, tako se i ekipa profesionalaca,
sve vise uigravala pa su na kraju tako brzo i spretno
"redili" da ni kamere nisu mogle da zabeleze vrhunsku
tehnologiju prezentovanu rukama svetskih majstora.
Sa prvim sumrakom posao je bio zavrsen, alat opran i
spakovan. Prasad na putu za Downtown Chicago u
pecenjaru "BELARADA", na pecenje. Farmeri ostadose da
blenu ko ovce, mamicu im svabsku, tj. americku glupu.
Neka vide pa nek se postide.
Jeste se zagrejeli, tek sad pocinje nasa prica.
Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001. Rockford,
Chicago spava snom pravednika, a u jednom njegovom
naselju tuzni i nostalgicni Srbi, daleko od rodne
grude, spremaju se da u miru i sreci proslave najveci
praznik pravoslavnih hriscana. U nedostatku sopstvenog
dvorista, izadjose pred zgrade da sa svojium komsijama
proslave Badnji dan. Posno je, ali moze i posno da se
mezi a nadje se i po koji balon domace sljivovice iz
otadzbine. Kako se sunce dize na horizontu, ekipa se
polako zagreva, Semsa, Nino, Saban, Hasan, Halid,
Himzo, i ostali renomirani "Srpski" pevaci tuku pusto
tursko, sa Misinog stuba ( ima bose- ove zvucnike i
pojacalo od kolko 'oces wat-i, najjace u naselju, ma
koje bre najace u Ameriku). Protrci i poneka
Ceca-Mira, ali retko. Tece rakija, jaka, ljuta, al' ni
momci nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu.
Tesko malo uz posnu hranu, al' moze se. Pa jednom
godisnje je Badnji dan. Ko posustane, i ukrsti ocima,
a Gajic trci za njim, nutka usoljenim ringlicama, sipa
casu rakije i vice: " De popi jednu matere ti, Badnji
dan je, valja se!"
U neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto.
"Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!", viknu neko, a sreca
ozari lica prisutnih. Svakog postar asocira na nesto
drugo, a nase junake kog na pare kog na bonove, u
glavnom vole ga ko majku rodjenu. Ovo je zemlja
dembelija.
Oce, majko,brate, sestro, kume, postare!
Postar sa osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili,
oni se pozdravljaju sa njim, neki se i grle ( pa to je
postar, nije makar ko), a Gajic na gotovs sa flasom i
casicom: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je,
valja se!". I dok dlanom o dlan postar se utapa u
razdraganu masu, dohvata se casice i po srpski je
stresa na iskap. "Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za
postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu grla.
Gajic pomalo iznenadjen postarevim "secret sckills",
brzo se snadje te nasu jos jednu. I sledeca casica
dozive sudbinu prethodne i njen sadrzaj volsebno
nestade u postarevom grlu. " Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!
Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!" ovacije ko
na mitingu protiv Slobe. Gajic sad vec iskusno ne ceka
vec samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5. casica i sve
zavrsavaju na isti nacin. Radosni usklici polako
ustupaju mesto divljenju. Slede 6. pa 7. pa 8. pa 9.,
vise niko ne progovara. Svi gledaju cudo nevidjeno, tj
cudo od postara. I taman kad su im se oci osusile od
ne treptanja, super postar sruci i 10. casicu na iskap
i pade ko sveca.
EEEEEEEEE!!!!!! oteze se sa prizvukom razocaranja ih
grla okupljenih navijaca.
" Sta mu bi?"- upita neko. " Sta sta mu bi pa
prefosiro se, a nije mezio!"- odgovori drugi. " Nego
da ga unesemo da malo odspava pa kad se naspava bice
mu lakse". Receno, ucinjeno. Smestise postara u stan u
prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom Badnjeg
dana, uz nezaobilazno postarevo za malo pa herojsko
delo.
Dan tece dalje, vreme prolazi, Srbi sve veseliji,
postar spava, itd. Sve krajnje normalno.
E ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz
okolnih naselja iznervirana sto postara nema da im
donese njihovu postu, okrene upravnika poste (zvanog
Ljubce od miloste) i ta tecnom engleskom jezuku mu se
onako Srpski receno najebe mile majke. Ljubce sav
prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba
dobije otkaz, a ne orden narodnog heroja ili
direktosku titulu, brze bolje okrene postarevu zenu i
pita da nije mozda kod kuce, da mu nije pozlilo, da li
se javljao?
Zena ko zena, americka, nema pojma, i kaze da je na
poslu. E tek sad se Ljubce uprpio. Okrene 911
(policiju) i prijavi nestanak postara. 5000 policajaca
grada Chicaga krene se u poteru za odbeglim ili
kidnapovanim postarom. Posle dugotrajnog bezuspesnog
traganja, jedan lokalni patroldzija, coskara srpski
receno, nabasa na parkirana postanska kola, ali u
naselju gde zive oni krvolocni Srbi sa Balkana. Vidi
on kola ali vidi i masu na ulici i zakljuci da je
postar u najmanju ruku kidnapovan ako ne i zverski
ubijen i iskasapljen. Odluci da njegova nadleznost tu
prestaje te pozove stanicu, prijavi slucaj i zatrazi
pomoc.
Kroz pola sata uz zaglusujucu buku sirena patrolnih
kola, u pratnji jednog helikoptera, 12 marica punih
pripadnika jedinice za antiteroristicka dejstva
americke policije blokiralo je celo naselje. Istrcase
organi bezbednosti pod punom ratnom opremom ( za
obezbedjenje nesmetanog obavljanja saobracaja kako je
to voleo da kaze nas voljeni bivsi predsedni i njegovi
SPS, JUL,SRS pacovi, tj. potparoli za stampu),
ukljucujuci, pancire, slemove, vizire, sa automatskim
puskama u rukama i "slobodankama palicama o pojasu".
Srbi ko srbi, znajuci da im je savest cista, a pamet
od rakije pomucena krenuse im razdragani u susret.
Gaic sa flasom i casicom u rukama i svojim neizbeznim
: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
No americki policajci nisu ni 0.05 promila od
americkih postara. Ne samo da nece da popiju, nego
vriste, deru se i nesto prete. Sve to bi mozda imalo
uticaja na pripadnike nekog drugog naroda, ali Srbe
bas zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a
Gajic da redom nutka svakog pandura po naosob,: " De
popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
U neko doba Neko od Srba stekera (oni sto se stekaju
pa ne piju svaku turu, vec po neku i preskoce) uspe da
razume postman. " Ljudi pa ovi traze naseg postara. Pa
tako kazi brate milicajac. Govori srpski pa da te ceo
svet razume. Evo ga kod Djoke u prizemlju", i pokaze
prstom u pravcu Djokinog stana. Panduri jurnuse u stan
i na sred trpaezarijskog stola nadjose predmet svoje
potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smece*. Krenuse
da odmotaju les jadnog postara koji je herojski
poginuo boreci se za Americke nacionalne interese, kad
Djokina zena skoci na pandura, udarajuci ga po rukama
u urlajuci besno. " Postman!", vristi pandur
pokusavajuci da otrese Djokinicu sa ruke. " Ma nediraj
pecenicu, to je sutra za Bozic jebo majku svoju". Ipak
pandura bese vise te savladase Djokinicu i jedan
teatralno odmota telo zavijeno u crnu kesu, na
trpezarijskom stolu. Kad ono guda! Mozete li zamisliti
kakvo je zaprepascenje nastalo medju nadobudnim
americkim specijalcima. Osetise se volovi ko da im je
Senta Milenkovic svima rodjak u drugom kolenu.
"Ma snajka oni traze postara", zavapi Gajic, i
okrenuvsi se prema jednom od pandura upita: " De popi
jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
" Pa postar je u sobi, rece besna Djokinica i pokaza u
pravcu spavace sobe. Rezignirani panduri utrcase u
sobu i tu napokon nadjose bezivotno telo postarevo.
Pokusavajuci da ustanove na koji je nacin ubijen, jer
su sad bili sigurni da je mrtav, otkrise da on hrce.
Cimnuse ga i on se probudi.
Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vise
zapanjio. Da li su to bili panduri pred cijim ocima je
mrtav postar vaskrsao, ili postar koji je mamurno
otvorivsi oci ugledao sobu punu policajaca.
" Jesi li povredjen", konacno se snadje da progovori
vodja pandura.
" Ko jel ja!", zbunjeno ce postar, "ma ne, dobro mi
je"
" Jesi li kidnapovan"- zavapi pandur u ocajanju.
" Ko jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braca".
Vodja jedinice, ponizen i posramljen besno se okrece i
polazi ka kolima, razmisljajuci kakvi su ovo ludaci
koje ni specijalna jedinica ne moze da uplasi, i ko me
i posla da trazim i spasavam ludog postara, jebem ti
postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i....
Gaic neumorno trci za pandurima koji se povlace ka
svojim kolima, i prekljinjuci nudi: " De popi jednu
matere ti, Badnji dan je, valja se!"
Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj
put bez sirena i rotacija, a onaj sa helikopterom je
ko pizda prvi pobego vec odavno.
Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na naselje,
panduri odlaze, Gajic stoji razocarano misleci na
glas:" Jebo ove americke milicajce, pa sve
trezvenjaci".
Srbi se polako trezne, sutra je Bozic treba nanovo
pit'.
Glavni junak price, postar krece ka svojim kolima i
usput prolazi pored Gajica koji mu se obraca sav
potisten i bez nad sa onim svojim: " De popi jednu
matere ti, Badnji dan je, valja se!"
Postar prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj
okrece i ne engleskom kaze:" Samo jednu za usput"!
* Iste onakve kakvima je Misovic svojevremeno u Parizu
lecio temperaturu.
=====================================
Ljiljana Velenderic E-Mail: ljilja@kems.net
System Administrator Tel: (965) 481 3979
Gulfnet International - KEMS http://www.kems.net <http://www.kems.net/>
======================================
This archive was generated by hypermail 2b29 : Sun Jun 17 2001 - 01:05:02 PDT