o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
Nekoliko dana sam se oseqala kao da je dolazak anorektiynog strawila u crnoj
pelerini neizbexan i sve wto sam mogla da uradim bilo je da qutim dok ono iz
sebe ne istrese sve svoje Sodome, Gomore, apokalipse i furije. U noqi koja se
razvukla izmedqu godine 2000. i godine 2001, jedan od dva milenijuma je
umro. Da je bilo moguqe ostala bih u onom vanvremenskom trenu koji ih je
razdvojio. Oseqala sam se kao da je sve wto je iza toga preostalo bilo
dilema, da li ga sahraniti u beloj kowulji koju sam mu raskopyavala dok me je
voleo, ili u crnoj majici koju je nosio dok je ubijao one koje sam volela. U
trenucima xalosti za nekim sa kim sam provela yitav svoj vek, uyinilo mi se
neprimerenim da se radujem nepoznatom koje dolazi zauzimajuqi busije iza svih
moguqih okuka, drxeqi u ruci hleb i so, buket ljubiyica, bombu sa odvrnutim
upaljayem, glad, biy kojim qe me kad tad zverski opauyiti i, konayno, datum
moje smrti. Uyinilo mi se nepriliynim to slepo predavanje nepoznatom. Kao
odricanje od siromawnog porekla! Kao izdaja domovine! Kao leqi u krevet sa
strancem iz oyaja wto me je ljubavnik ostavio. Hoqu nazad!
Konayno kontam zawto ljudi jedni drugima poxele srequ na poyetku svake nove
godine. To valjda wto su veq svi pre mene znali da postoje furije koje ne
moxe obuzdati nikakva pamet, veq jedino puka sreqa. Stoga svima sreqno na
svim milenijumskim ispitima, pazite da vas pamet ne saplete! Sreqa je
jednoznayna, pamet ima, nudi i pruxa milion tumayenja, jedno je da se pamet i
sreqa pokazuju najbolje u kombinaciji koju opet svi zovu "sreqna", niko
"pametna". Be smart, be happy!
(iz moje priye koja nema kraj)
"... Wta je to wto jow nisam rekla? Da smo Petrucceli i ja xiveli u kuqi
yije smo polovine nasledili i jednog dana sruwili zajedniyki zid u prizemlju.
Da je Dante bio ubica yija su ubistva bila zbirka savrwenih zloyina. I da je
imao kopije svih mojih kljuyeva. Da me je bar desetak puta ubio, ostavljajuqi
moje telo na kiwi koja je lagano prelazila u susnexicu. Ovome bi se moglo
dodati i da je ubistvo za njega bio spontan yin kao wto drugi ljudi napipaju
oko sebe predmet yim ugledaju pauka. Da je, i njemu i meni, nauk dolazio
kroz spoznaju da xivot deli lekcije i u vidu smrti koju je moguqe prexiveti.
I mada mu je iskustvo isporuyivalo nesumnjive dokaze moje besmrtnosti, Dante
nije odustajao od namere da bude uzrok i svedok mog ultimativnog izdisaja.
Ubijao me je svaki put kada bih mu postavila pitanje na koje nije mogao
odgovoriti.
Ponekad sam znala da qe me ubiti i pre no wto bih izgovorila pitanje. Ponekad
bih izmislila pitanje jer sam xelela da mu priuwtim nadu u nemoguqe po cenu
sopstvene smrti. Ali, da li bih to uyinila znajuqi da nisam besmrtna? Ponekad
bi me obuzimala nostalgija za njegovim qutanjem. Jednom sam pomislila kako
oboje pokuwavamo da gurnemo neki strah preko ivice i u tom rvanju nas isti
pobedquje, zatim neka boxanska ruka vraqa sve u ravnotexu i mi zaboravljamo
da je strah ikada postojao. Ali Dante to ne bi priznao, pripisujuqi moju
ezoteriju spritualnim epizodama u kojima sam se zaklinjala da mi je Bog
poruyio da ga zaboravim i tog istog Boga molila da pred nawim grehom zatvori
oyi. Vremenom sam nauyila da razumem Danteov poriv za uniwtenjem, ali nikada
nisam razumela zawto je morao birati vreme kada kiwa prelazi u susnexicu.
Moxda zato wto sam mu jednom ispriyala o snu u kome je satima stajao pod
susnexicom dok sam ga, priljubljena uz prozor neke kafane, gledala i
zaljubljivala se u njegove sledqene obraze kao wto se Petrucceli zaljubljivao
u filmove bez kraja i poyetka. U Danteu je bio poyetak svih stvari, kraj nije
postojao, mada se yinilo da se niyim drugim nismo ni bavili osim invencijom
kakvog-takvog svrwetka.
Ne znam koliko je u redu reqi da se Dante plawio ptice Valpur jednako koliko
ga je privlayila pomisao da se u pozadini njenog neodoljivog cvrkuta, iza
plavog perja skrivala tayka u kojoj je, zawtiqena dxinovskim kandxama,
pulsirala moja Ahilova peta. On ju je traxio. Wto je u tome bio uporniji,
kandxe ptice Valpur bivale su sve owtrije i njen poj sve zavodljiviji. Ali,
vrlo je moguqe da sam ovo izmislila traxeqi opravdanje za Danteovu opsesiju
da me odlaxe u okvir neke veq poznate klasifikacije, zatim me odatle otkida
kao biljku iz herbarijuma raznoseqi moj polen po mestima koje viwe nijedno
seme nije moglo oploditi.
Dante je smatrao da je Petrucceli peder. Moje miwljenje je da je bio
ljubomoran jer se Petrucceli bio priblixio ptici Valpur i tom vezom postao
sauyesnik u yuvanju tajne moje Ahilove pete. Osim toga, Petrucceli je bio
veoma bolestan yovek koji je neprestano pomerao xivot ka vremenu kada qe
ozdraviti i svoj odnos prema ljudima podvrqi neophodnoj kritici. To je,
medqutim zahtevalo energiju koju su Petrucceliju odnosili prevrtljivost i
samosaxaljenje. On nije radio niwta, osim wto je sanjao kako qe graditi
brodove i na jednom od njih zauvek otploviti "tamo dole" u Juxnu Afriku. Tako
se neprestano vrteo izmedqu planova koje nije ostvarivao i svoje sudbine koja
ja njegove snove smewtala u sporedan scenario - kao da za Petruccelija nije
postojala nijedna uloga osim lika bezimenog sobara koji prenosi poruke da se
neko rodio, neko umro, venyanja neqe biti (ni sahrane). Uopwteno, u vreme
Petruccelija, dani su trajali godinama i sve dimenzije su ispadale iz
proporcija, postajale iskrivljene, izobliyene, izduxene kao obnaxeni prosjak
kraj El Grekovog svetog Martina."
Beba, www.angelfire.com/country/nostalgija
This archive was generated by hypermail 2b29 : Sun Jun 17 2001 - 01:05:02 PDT