Clanak gospodina Panica u broju od 16 jula iznandio me je (pa ako hocete) i
ratzocarao. Misljenje, koje u cilju aktuelnosti obradjujem spontano, smatram
vrednim diskusije:
Ispada da onaj ko ide na izbore i glasa protiv rezima „indirektno podrzava
takav rezim“ a onaj koji svojim neizlaskom na izbore ne izjasnajava se ni „za“
ni „protiv“ - on ne podrzava rezim. Nasuprot tome kaze se (ne bez razloga)
„cutanje je odobravanje“? Ne izlaskom na izbore samo se podpomaze legitimisanje
postojeceg monopola koji rezim ima. Onima koji cute (to vazi kako za narod
tako i za politicare) ne treba posle da bude krivo sto ce njihovi ciljevi
biti jos mnogo, mnogo dalje od ostvarenja.
Politicari i partije stavljaju u prvi plan ko ce od njih dobiti ili izgubiti
na izborima. Kao da je to najvaznije! Na isborima se pita, posebno u danasnjim
uslovima koji vladaju u Srbiji, da li ce izborne pobede biti u korist naroda
ili ce on (narod) tom prilikom biti ponovo prevaren od politicara laznim
obecanjima cije ispunjenje niko ne kontrolise u skupstini (uloga opozicije)
ili kradjom njegovih glasova. Politicari koji se obracaju narodu, a pogotovo
poslanici koji su birani od naroda, a ne koriste svoj mandat i uticaj isto
tako kradu glasove narodu kao sto se krade putem manipulacije glasackih
listica. Istinska demokratija odlikuje se mnostvom razlicitih ideja koje
trebaju da budu odgovarajuce predstavljene u javnosti. Shodno tome i
skupstinsko predstavnistvo moze se tretirati (iako mozda za arogantne i
autoritativne politicare zvucu banalno) slicno sportskoj olimpijadi.
Nije samo vazno ko pobedjuje, nego ko ucestvuje i na bilo koji nacin, u
okvirima mogucnosti, utice na njen rad.
Pitanje je, da li bojkotovani izbori nece imati medjunarodni legitimitet?
Snaga bilo koga pokreta, partije i sl. ne meri se idejama, namerama, a jos
manje imenima pojedinaca, nego brojnom podrskom koju oni imaju u narodu. Ne
treba zaboraviti da iza svakog procenta osvojenog na izborima stoje glasovi
nekoliko desetina hiljada glasaca. Ukoliko se opozicija svojom aktivnoscu u
okviru izbora i izvan njih ne podvrgava ovakvim merilima, medjunarodna
zajednica nece ni znati da opozicije ima. Zimske demonstracije to najbolje
pokazuju. Cinjenica je da svetska javnost pre ovih demonstracija nije ni
znala da postoji neka bilo kako organizovana opozicija rezimu u Srbiji.
Sigurno je da uslovi izbora uticu na njihov ishod. Sadasnji rezim ne samo
da je „razumeo“ da ove uslove u svakom pogledu prilagodi sebi, nego je, sta
vise postigao da paralise opoziziju koja je vise zaokupljena problemima
izbornih procedura, a manje problemima svojih potencijalnih biraca, odnosno
naroda. Smatram, umesto zalbi na nepravednsti, sto je delimicno i posledica
predhodnih propusta i neaktivnosti, treba se jos vise angazovati u rad „na
terenu“ gde se dobijaju glasovi, da bi se i ti „novi uslovi“ preokrenuli u
sobstvenu korist. Ako opozicija ponovo ne uspe, razlog ce biti prvenstveno
njeno rasparcavanje (Zajedno) i njeno odustajanje od borbe, ma kako bili
nepravicni uslovi.
S prijateljskim pozdravom
Dr. Petar Agatonovic, München