Ono sto radi i na cemu insistira Udruzenje banaka Srbije nije nista drugo
nego nastavljanje one mazohisticke varijante ekonomske alhemije iz cijih
retorti je svojevremeno izrastao Zakon o udruzenom radu, Ustav iz 1974
godine, ali i bratoubilacki rat na prostorima prethodne Jugoslavije,
mrcvarenje Bosne i Hercegovine, kao i suludi oruzani sukob na Kosovu koji
preti da zapali Evropu i Svet. Osnovna greska ove mazohisticke varijante
ekonomske alhemije sadrzana je u stavljanju znaka jednakosti izmedju
pojmova novac i kapital, pa se na taj nacin pod kapitalom podrazumijeva i
onaj novac koji je tek izasao iz "stamparije", kao i kamate koje banke
uracunavaju onima kojima takav novac pozajmljuju. Na taj nacin se
stamparija novca tretira kao proizvodjac kapitala, a banke kao njegov
cuvari prisiljavaju celokupnu privredu i sve gradjane Srbije da svoju licnu
egzistenciju i buducnost njihove dece prinesu na oltar ovog kamena mudrosti
pronadjenog u kuhinji neukih Marksovih sljedbenika i propalih politicara i
preduzetnika. Cak su i egipatski Faraoni bili milostiviji prema svojim
felasima.
Jedini nacin da se izbjegne katastrofa jeste stvaranje u Srbiji bar jos
jednog paralelnog monetarno-finansijskog sistema sa sopstvenom emisionom
bankom i sopstvenom valutom, koja se, za razliku od danasnjeg dinara, ne bi
ulivala u privredu purtem kredita, t.j. ne bi odmah po rodjenju stekla
oreol kapitala, nego bi startala kao obicno sredstvo placanja. Bez tog
paralelnog valutnog sistema nikakve promjene nisu moguce. Osim toga,
demokratija se u krajnjem slucaju ocituje i pravom bilo kojeg dijela
privrede da sam, bez posredovanja drzave, kreira sopstvenu monetu. Drugim
rijecima, multivalutarni sistem unutar iste drzave, ciji intervalutarni
kursevi zavise iskljucivo od tekuce ponude i traznje, jeste uslov sine qua
non dalje demokratizacije ljudskog drustva. U tom smislu ja ne vidim ni
neku svetlu buducnost za IMF u onom obliku i sa onim ciljevima kakav ima
danas. No, to je jedna druga tema.
M. Katic