Povodom referenduma i politicke krize na kosovu, iako ne ocekujem
ni od najboljih misljenja da nesto o tome mogu bitno da promene bez
razumnog delovanja, jer na zalost ili srecu, reci nikada nisu mogle da
nadomeste stvarnost, kao samouvereno ljudsko bice slobodnog sam misljenja
da ukoliko na kosovu zaista zivi vise i to ubedljivo vise albanskog nego
srpskoga zivlja prema kojem je izrazena i otvoren antagonizam, sila i
netrpeljivost onda srbima nista ne preostaje nego bezautonomno da
predaju teritoriju kosova albancima, i drzavno-pravno priznaju njihovo
odcepljenje bez obzira na istoriju, istoriske mitove, tradiciju, neslaganje
srbofila, nacionalista, sovinista, jugofila isvih ostalih grupa i podgrupa,
koji ne zele da suoce i zive u jedinoj mogucoj stvarnosti a to je
sadasnjost i samo u sadasnjem trenutku,
nego pokusavaju da ozive secanja i zive u njima.
Zasto? Moja licna filosofska postavka u vezi toga je da ako srbski
narod namerava a ne samo da zeli da izadje iz dugogodisnje krize propadanja
i izumiranja, njegov cilj i pravac kretanja treba da bude usmeren PRVO i
NAJHITNIJE ka USPOSTAVLJNJU EKONOMSKO_POLITICKIH VEZA SA SVETOM I
REHABILITOVANJU ZIVOTNOG STANDARDA SRBSKOG NARODA KROZ PROIZVODNJU
I OZAKONJENU RASPODELU SREDSTAVA I DOBARA UZ PREDUSLOV SUZBIJANJA
KRIMINALITETA I DRZAVNE KORUPCIJE KAO I PUTEM PRIORITETNOG UPOSLJAVANJA
SVIH ZA RAD SPOSOBNIH I TERITORIJALNO NEOTCEPLJENIH
SRBA PA ONDA I UKOLIKO IMA POTREBE ZA TO ZAPOSLJAVANJA OSTALIH
SRBA SA ODCEPLJENIH ILI AUTONOMNIH TERITORIJA KAO I SVIH DRUGIH STRANACA
POD USLOVOM DA IMAJU ODOBRENU DOZVOLU ZA BORAVAK I RAD U SRBIJI PO
NACELU RECIPROCITETA SA NJIHOVIM MATICNIM DRAZAVAMA .I POTPISANU IZJAVU DA
BEZUSLOVNO POSTUJU ZAKONE ZEMLJE DOMACINA TOJEST SRBIJE ZA VREME NJIHOVOG
BORAVKA I RADA U NJOJ.
Ukoliko srpska politika nastavi sa sprovodjenjem nacela
istorisko-religioznog i mitoloskog nacionalizma koji se lako prevodi a vec
je i oznacen u svetu kao veliko srpski sovinizam ili skrivenog
jugo-dinastiskog komunizma, ne samo da ce se neminovno dogoditi da kosovo
pripadne albaniji nego ce opstanak srbskog naroda biti jos vise otezan,
zrtvama rata, siromastvom koje
neminovno proizilazi iz toga a i svetskom kaznom koja je vez izrecena i
predvidjena za srbe ukoliko ne predaju kosovo a to susankcije,
beda i odabacenost.
Mozda ni srpske vodje ne uvidjaju jasno da njihov polazaj takodje u
krajnjem slucaju zavisi i zavisi ce od toga da li je narod sit ili gladan a
ne u teritoijalno-militaristickoj konfrontaciji oko polja na kome skoro ni
jedan srbin sem ukoliko nije iz placene policije ne zeli da seje.
Najgore resenje za srbe,a najbolje za albance,bilo bi da kosovo
dobije autonomiju ali da ostane pod srbima. To bi u stvarnosti znacilo da
bi srbija ostala na papiru i u obavezi domacina kuce kojibi morao da sluzi
i placa racune opstanka za nezeljenog i neprijatelski raspolozenog
albanskog gosta koji bi imao pravo da zahteva od srba da ga izdrzavaju u
kuci alio da oni albanci mogu da se ponasaju po njihovoj volji, nahodjenju
i u cilju njihovih interesa. Takva autonomija je jednostavno nerentabilna
za srbski opstanak i ekonomski neprihvatljiva pa samim time i teritorijalno
nepotrebna . Mnogo vise nam je u ovome trenutku potreban OTVOREN ODNOS SA
RAZVIJENIM SVETSKIM DRZAVAMA NEGO SA ZATVORENI ANTAGONIZAM I RAT SA
NERAZVIJENOM I STRANCIMA NASELJENOM TERITORIOJOM KOSAOVA>
Srbija nema vise vremena i ne moze vise da se bavi sujetom,
mitologijom i velicinom. Njeno spasenje lezi u preporodu, koji mora da
otpocne sa srbima i srbijom koji su preostali u homogenoj drzavi na
teritoriji gde su pozeljni i dobrodosli, kao i sa naravoucenijem da svoje
vodje procenjuje na osnovu ekonomskog i kulturoloskog napretka ( koji
zavisi neumoljivo od prvog) koje su omogucile svojom vladavinom a ne po
broju ratova, antagonizama i fanatizmu kojim su sprovodile klanovsku
politiku profiterstva i ,vlastodrzstva, UKOLIKO NAMERAVA da ponovo postane
CASNA pa onda MOCNA , kao sto je valjda nekada bila...
Samouvereni Mislilac iz Chicaga;
Vlada