KOMENTAR: KO PLJACKA SRBIJU?

M. Katic (mikatic@interlog.com)
Wed, 22 Apr 1998 18:36:47


Re: Poslovi zamrznuti zbog “pogorsanja politicke situacije"
"Nasa Borba" 22. aprila 1998

U citiranom clanku mogli smo, izmedju ostalog, procitati slijedece
informacije:

a) “Omega Advajzors" americki hedz fond obustavio je “do daljnjeg" sve
poslove u Jugoslaviji “zbog politicke situacije". U vreme kada je Omega
fond najavljivao da ce otkupiti deo duga, njegova cena na sekundarnom
trzistu kretala se oko 24 do 30 centi da bi posle pogorsanja situacije na
Kosovu i najave novih sankcija prema SRJ pala na 18 centi na dolar duga.

b) Drugi interes Omega fonda za Jugoslaviju, i ne samo njega, jer su se
krajem prosle i pocetkom ove godine i neki drugi americki fondovi bili
skoncentrisali na Beograd, lezi u cinjenici da je Zakonom o privatizaciju u
Srbiji dozvoljen takozvani debt equity swap (zamena duga za akcije). Banke
su gotovo u potpunosti vlasnici velikog broja srpskih preduzeca jer
raspolazu hipotekama na zemljiste, zgrade i imovinu preduzeca kojima su
bili garantovani krediti koji su im odobreni. Posto preduzeca nisu bila u
mogucnosti da vrate kredite banke su aktivirale hipoteke. Tako na primer
Beobanka ima hipoteke na pet robnih kuca iz lanca Robnih kuca Beograd, nad
gotovo celom traktorsko motorsko grupacijom i tekstilnom industrijom u
Beogradu.

Na osnovu citiranih informacija mioze se zakljuciti sledece:

1. Jugoslovenske banke su prvo besplatno prisvojile "zemljiste, zgrade i
imovinu preduzeca kojima su bili garantovani krediti koji su im odobreni",
jer su "sveze stampani novac" pozajmljivali privredi uz SLOBIZIRANE KAMATNE
STOPE tako da je privreda unaprijed onemogucena da vrati kredite.

2. Americki hedz fond kupuje dug prethodne jugoslavije placajuci samo 18%
od nominalne vrednosti duga. Pri tome treba imati u vidu da je najveci dio
tog duga nastao u periodu t.zv. "dogovorne ekonomije" kao posljedica
KARDELJIZACIJE privrednog racuna. Ergo, ukoliko jugoslovenske banke uz isti
disazio budu prodavale svoja potrazivanja od srpskih preduzeca, americki
hedz fondovi bi mogli postati vlasnici srpskih preduzeca plativsi samo 3%
od stvarne vrednosti zemljista, zgrada i imovine tih preduzeca.

Zar posle takve racunice jos uvek nije jasno KO PLJACKA SRBIJU? To svakako
nisu americki hedz fondovi, nego su to jugoslovenske (srbijanske) banke.
Kada se kardeljizacija privrednih racuna srpske privrede udruzi sa
slobizacijom jugoslovenskih banaka, tada daj Boze da gradjani Srbije izvuku
zivu glavu.

M. Katic