SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
TORONTO, CANADA
MOSKVA - Sastanak izaslanika Rusije i EU, Viktora Cernomirdina i Martija
Ahtisarija sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem poceo je
danas oko 18 sati po lokalnom vremenu u jednoj predsednickoj rezidenciji u
Beogradu, javila je agencija Interfaks u izvestaju iz jugoslovenske
prestonice.
Prema Cernomirdinovom savetniku, Valentinu Sergejevu, "finski predsednik
Ahtisari najpre je predstavio Milosevicu dokument" koji su u Bonu izradili
ruski i evropski izaslanici sa svojim americkim kolegom Stroubom Talbotom.
BON - Ruski izaslanik Viktor Cernomirdin izjavio je u sredu da ce u
medjunarodnim mirovnim snagama na Kosovu odvojeno ucestvovati snage Rusije i
NATO-a, koje ce imati i odvojene komande. On je pred polazak u Beograd sa
finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem, a posle tripartitnih pregovora u
Bonu sa zamenikom americkog drzavnog sekretara Stroubom Talbotom, istakao da
postoje "realne sanse" da dogovoreni mirovni plan dovede do okoncanja
sukoba.
BRISEL - Medjunarodne mirovne snage na Kosovu bice jedinstvene i sa
jedinstvenom komandom i nece uciniti nista sto bi povecalo sanse za podelu
pokrajine izmedju Albanaca i Srba, izjavio je u sredu portparol NATO-a
Dzejmi Sej.
BEOGRAD - Specijalni izaslanik EU za SR Jugoslaviju Marti Ahtisari izjavio
je u sredu na surcinskom aerodromu da mirovni proces pocinje i da su on i
ruski izaslanik Viktor Cernomirdin doneli plan mira koji je dugo pripreman.
BEOGRAD - Avijacija NATO-a je u noci izmedju utorka i srede gadjao ciljeve u
sirem podrucju Beograda, Novog sada, Panceva, Cuprije, planine Tare, Rume,
Kursumlije, Pristine, Peci i Prizrena.
HAG - Medjunarodni sud pravde u Hagu u sredu je odbacio zahtev Jugoslavije
da clanicama NATO-a naredi da obustave vazdusne napade na SRJ. Zastupnik SRJ
Rodoljub Etinski negatvno je ocenio tu odluku.
BEOGRAD - Avijacija NATO je u sredu gadjala televizijske i radio repetitore
na Iriskom vencu, nedaleko od Novog Sada, na brdu Kozarica iznad
Dimitrovgrada, u selu Borca kod Kraljeva, na Besnoj kobili kod Vranja, Crnom
Vrhu kod Kragujevca i Butovackom bregu kraj Pristine.
PRISTINA - NATO je, oko podneva, sa dva projektila gadjao selo Binac u
opstini Kosovska Vitina, a oko 13.30 napao je okolini sela Zagrmlje. Od 14
do 14.25 gadjano je selo Dusanovo, nedaleko od Prizrena, saopstio je
pristinski Media centar.
JAGODINA - Sa cetiri projektila avijacija NATO-a gadjala je u sredu u 11.25
poljoprivredno dobro "Dobricevo" nedaleko od Cuprije, javljaju lokalni
mediji u Jagodini.
PARIZ - Francuski predsednik Zak Sirak ocenio je u sredu da sporazum u Bonu
izmedju ruskog, evropskog i americkog izaslanika bez ikakve sumnje pruza
znacajnu sansu za politicki sporazum za Kosovo.
PARIZ - Sef francuske diplomatije Iber Vedrin izjavio je u sredu da do
resenja kosovske krize moze doci "veoma brzo" zahvaljujuci bonskom sporazumu
izmedju Rusije i Zapada.
PEKING - Ministri spoljnih poslova Kine i Rusije, Tang DJasuan i Igor Ivanov
saopstili su u sredu da dve zemlje smatraju da agresija NATO-a na SRJ mora
odmah prestati i da svaki plan resavanja kosovskog problema mora uzeti u
obzir stav suverene drzave Jugoslavije.
LONDON - Savetnik u jugoslovenskom ministarstvu inostranih poslova Milisav
Paic izjavio je u sredu da je jugoslovenska vlada otvorena prema pitanju
sastava buducih mirovnih snaga na Kosovu, ali da nece dozvoliti nametanje
diktata.
VASINGTON - Predsednik SAD Bil Klinton poslace 7.000 americkih vojnika u
eventualne mirovne snage NATO na Kosovu, saopstila je u sredu Bela kuca.
BUKUREST - Rumunski ministar inostranih poslova Andrej Plesu izjavio je u
sredu da je Rumunija spremna da ucestvuje u medjunarodnim mirovnim snagama
na Kosovu, ali je iskljucio mogucnost njenog ucesca u eventualnoj kopnenoj
intervenciji NATO-a u Jugoslaviji.
ATINA - Vlada u Atini je u sredu zvanicno potvrdila da je ministar
inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu, na zahtev americkog drzavnog
sekretara Madlin Olbrajt, telefonom razgovarao sa predsednikom Srbije
Milanom Milutinovicem i ministrom inostranih poslova SR Jugoslavije
Zivadinom Jovanovicem.
LONDON - Predsedavajuci Generalne skupstine UN Didije Operti ocenio je u
sredu da NATO deluje kao sila iznad zakona, ali je dodao da je svetsku
organizaciju u resavanju kosovske krize onemogucio prevazidjeni sistem veta
na koji pravo imaju stalne clanice.
PODGORICA - Ustavni sud Crne Gore ocenio je u sredu da nisu tacne tvrdnje da
Crna Gora, odnosno njeni drzavni organi, nemaju ustavno pravo da uticu na
jedinstvenu spoljnu politiku SRJ i njenu odbranu.
Identifikovano 11 od 13 poginulih, jedno lice nestalo
BEOGRAD - Beogradski mediji su javili da je identifikovano 11 od ukupno 13
poginulih gradjana Novog Pazara u bombardovanju avijacije NATO-a, dok se
jedno
lice vodi kao nestalo.
Od 35 povredjenih lica, njih dvoje je zadrzano na bolnickom lecenju.
Oni su, kako javljaju mediji, prebaceni na bolnicko lecenje u Beograd.
Navodi se da se rusevine i dalje rasciscavaju.
U napadu na Novi Pazar 31. maja direktno je pogodjena jedna stambena zgrada,
u
Ulici Stefana Nemanje.
Ruski izvori: Ahtisari predao dokument Milosevicu
MOSKVA - Sastanak izaslanika Rusije i EU, Viktora Cernomirdina i Martija
Ahtisarija sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem poceo je
danas
oko 18 sati po lokalnom vremenu u jednoj predsednickoj rezidenciji u
Beogradu,
javila je agencija Interfaks u izvestaju iz jugoslovenske prestonice.
Prema Cernomirdinovom savetniku, Valentinu Sergejevu, "finski predsednik
Ahtisari najpre je predstavio Milosevicu dokument" koji su u Bonu izradili
ruski i evropski izaslanici sa svojim americkim kolegom Stroubom Talbotom.
"Zatim je Cernomirdin govorio o detaljima", dodao je Sergejev, koji nije
naveo
kakva je bila Miloseviceva reakcija.
Prema recima Sergejeva, dokument sadrzi kljucne tacke ranijih medjunarodnih
dokumenata o kosovskoj krizi, medju kojima i rezolucije usvojene u Bonu
pocetkom maja kojima se predvidja "medjunarodno civilno i vojno prisustvo"
na
Kosovu.
"Neophodno je da jugoslovensko rukovodstvo prihvati taj dokument,
najrazumniji
u sadasnjoj, izuzetno napetoj situaciji", rekao je Cernomirdinov savetnik.
Pet zahteva NATO za obustavu bombardovanja
BRISEL - Predstavnici NATO su danas u Briselu izjavili da ce bombardovanje
SR
Jugoslavije biti obustavljeno samo ako jugoslovenski predsednik Slobodan
Milosevic prihvati pet zahteva NATO. Portparol NATO Dzejmi Sej je izjavio da
je
medju njima i to "da nam se dozvoli da se uverimo da je povlacenje
jugoslovenskih snaga sa Kosova u toku".
Sej je novinarima rekao i da izaslanici Rusije i EU, Viktor Cernomirdin i
Marti
Ahtisari, danas dolaze u Beograd "ne da pregovaraju, vec da predsedniku
Milosevicu objasne nase zahteve i vrate se sa jasnim dokazima njegove
spremnosti da to prihvati".
Sej je naznacio da se, da bi NATO obustavio bombardovanje, od predsednika
Milosevica ocekuje da "obustavi borbe, sklopi primirje, pocne povlacenje
svojih
snaga i dozvoli nam da proverimo da se one povlace, da jasno stavi do znanja
da
prihvata razmestaj snaga s NATO jezgrom, bezbedan povratak izbeglica i
potvrdi
spremnost da na temelju Rambujea pocne pregovore o buducem polozaju Kosova".
Zvanicnici NATO su na konferenciji za novinare nastojali da opovrgnu tvrdnje
americkog lista "Vasington post" da posebno zestoko NATO bombardovanje
sprskih
snaga na planini Pastrik cinjenicki znaci da je NATO postao avijacija
separatisticke Oaslobodilacke vojske Kosova (OVK).
Vojni predstavnik NATO, general Valter Jerc, izjavio je da "OVK koristi ova
NATO bombardovanja da bi napao srpske snage", dodavsi da su "i NATO i
naoruzanim Albancima ciljevi isti: da se uniste srpske snage na Kosovu".
Zvanicnici NATO su tvrdili da nema nikakve direktne koordinacije izmedju
NATO i
OVK, uveravajuci da njihova avijacija bas na Pastriku najsnaznije napada
jugoslovensku vojsku "zato sto se ona otkrila, prestala da se kamuflira,
krenuvsi u ofanzivu protiv OVK".
Sej je izjavio da su se 19 zemalja NATO i 11 "partnerskih zemalja" iz
Atlantskog saveza dogovorili da u "buduce mirovne snage sa NATO jezgrom i
komandom na Kosovu daju 47.668 vojnika".
Na pitanje novinara gde tu uopste ima mesta za ruske ili druge snage iz
neutralnih zemalja, on je odgovorio da je "rezervisano mesto za ucesce
ruskih
snaga".
Kao primer za to je spomenut Sfor u Bisni, ali je naglaseno da nece biti
nikakve podele zona ili komandi, vec ce "to biti jedinstvene trupe sa
jedinstvenom komandom", kako je zakljucio Sej.
NATO cini isto sto i Hitler
MOSKVA - Ruski kjnizevnik i nobelovac Aleksandar Solzenjicin rekao je danas
da
se NATO, zbog bombardovanja Jugoslavije, moze porediti sa nacistickim
diktatorom Adolfom Hitlerom.
"Ne vidim razliku izmedju ponasanja NATO i Hitlera. To je isto", rekao je
Solzenjicin a prenosi Interfaks.
"Ja ne znam na koji bi se nacin mogla resiti jugoslovenska kriza, ali vidim
da
se vec treci mesec pred ocima citavog sveta unistava jedna evropska zemlja",
dodao je ruski pisac.
Solzenjicin je optuzio NATO da pokusava da dominira svetom. "NATO zeli da
uspostavi svoj poredak u svetu, a Jugoslavija im je potrebna samo kao
izgovor -
hajde da kaznimo Jugoslaviju i cela planeta ce drhtati", dodao je on.
Pisac je kritikovao i Haski tribunal zbog podizanja optuznice protiv
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica rekavsi da je taj sud
pristrasan i da radi po nalogu politicara.
On je naveo da nema zamerki na racun Rusije zbog njenog angazovanja u
posrednickim naporima za resenje kosovskog problema, ali je kazao da mu se
cini
da Zapad koristi specijalnog ruskog izalsanika Viktora Cernomirdina za
sopstvene ciljeve.
Postignut sporazum Rusija-Zapad, lopta kod Milosevica
VASINGTON - SAD su danas saopstile da su Zapad i Rusija postigli sporazum o
uslovima za resenje kosovske krize koji ce njihovi izaslanici predociti
Beogradu i da je sada "lopta na terenu" jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica koji treba da da odgovor.
Dvojica izaslanika - ruski Viktor Cernomirdin i izaslanik Evropske unije
(EU)
Marti Ahtisari - doputovala su oko 17 sati po jugoslovenskom vremenu u
Beograd,
kako bi izneli Milosevicu predlog za resenje kosovske krize.
Pre odlaska u Beograd, Cernomirdin je u Bonu izjavio da su Zapad i Rusija
pronasli "zajednicki pristup" za kosovski konflikt, zasnovan na povlacenju
jugoslovenskih snaga bezbednosti iz pokrajine i razmestanju medjunarodnih
mirovnih snaga na Kosovu.
Portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin izrazio je, medjutim, opreznost o
obimu slaganja izmedju Rusije i Zapad.
"Mi smatramo da su podrucja slaganja dovoljno velika, siroka i duboka za
zajednicki put (dvojice izaslanika). Medjunarodna zajednica je ujedinjena
onoliko koliko moze to da bude", rekao je Rubin.
On je izrazio zadovoljstvo SAD sto su utvrdjeni sporazumi koji omogucavaju
da
oba izaslanika zajedno putuju u Beograd.
"Veliko je pitanje da li ce taj jedinstven front - SAD, Rusija i EU - dobiti
neophodne odgovore od predsednika Milosevica. Ali, jasno je da je lopta na
njegovom terenu", kazao je Rubin.
On je negirao da izaslanici idu u Beograd da bi pregovarali sa Milosevicem,
rekavsi da "to nisu pregovori vec objasnjenje i elaboracija termina i uslova
pod kojim moze da bude nadjeno mirno resenje za kosovsku krizu".
Rubin je ponovio da SAD insistiraju da buduce mirovne snage budu pod
komandom i
kontrolom NATO, kao i da Zapadna vojna alijansa cini njihov sastav.
On je rekao da je "otvoreno pitanje da li Rusija moze da nadje nacin da
ucestvuje u tim snagama".
Ako ruski vojnici budu ucestvovali, aranzman treba da bude analogan onom u
Bosni, gde Rusija ima kontingent u sastavu Sfora, kazao je Rubin.
On je ponovio ranije izneti stav SAD i o povlacenju jugoslovenskih i srpskih
snaga sa Kosova: "Mi nismo odbacili male, simbolicne snage, koje bi mogle da
se
vrate u pogranicna podrucja i mesta od specijalnog znacaja za Srbe. Ali te
male
snage nece biti u mogucnosti da odlucuju ko se vraca preko granicnih
prelaza",
kazao je portparol Stejt departmenta.
Makedonska vlada prihvatila povecanje broja vojnika NATO
VASINGTON - Makedonska vlada prihvatila je zahtev NATO-a da poveca broj
svojih
vojnika u toj zemlji, izjavio je danas makedonski premijer Ljupco
Georgijevski.
Georgijevski i americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt su nakon
jednocasovnog
razgovora odrzali konferenciju za novinare.
"Mi ucestvujemo u operaciji NATO-a vise od bilo koje druge zemlje,
prihvatajuci
16.000 vojnika, a taj broj ce sada iznositi 30.000 u skladu sa poslednjim
zahtevom" NATO, izjavio je Georgijevski.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana uputio je pismo makedonskoj vladi u
kojem je zatrazio povecanje broja natovskih vojnika u toj zemlji.
Georgijevski je istakao da ce broj vojnika NATO stacioniranih u Makedoniji
od
sada biti duplo veci od broja pripadnika makedonske vojske.
Olbrajtova je izrazila zadovoljstvo zbog takve odluke i obecala da ce
Vasington
doprineti kako bi Makedonija "i dalje uzivala politicku i ekonomsku podrsku"
koju zasluzuje.
Ona je podsetila da je americki Kongres izglasao ekonomsku i dodatnu
tehnicku
pomoc Makedoniji u iznosu od 37 miliona dolara.
Olbrajtova je precizirala da je dodatni kontingent NATO-a namenjen
obezbedjivanju povratka izbeglica na Kosovo.
Dodala je da sa Georgijevskim nije razgovarala o eventualnoj invaziji na
Kosovo.
Georgijevski je podsetio da je makedonski parlament iskljucio mogucnost da
snage NATO sa teritorije te zemlje izvrse ofanzivu na Kosovo.
"To je nas sadasnji stav", rekao je on i dodao da svaki eventualni zahtev
NATO
u tom smislu morao da bude podnet parlamentu na razmatranje.
Olbrajtova je takodje rekla da je sa Georgijevskim razgovarala o mogucnosti
da
organizacije koje se brinu o izbeglickim kampovima u Makedoniji i
kontingentu
NATO-a "koriste lokalnu privredu".
Sastav suda uticao na odluku
MOSKVA - Rusija smatra da je odbijanje Medjunarodnog suda pravde u Hagu da
privremeno zaustavi bombardovanje Jugoslavije "u velikom stepenu povezano sa
sastavom suda", saopstilo je danas rusko Ministarstvo inostranih poslova.
U saopstenju se navodi da su sest od 15 stalnih sudija Suda gradjani iz
zemalja-clanica NATO i da je "u tim okolnostima, sve greske u raspravi koje
uvek uticu na odluku suda, vecina sudija tumacila protiv SRJ".
Ruski MIP, ipak, ocenjuje da "razmatranje zahteva SRJ u Medjunardnom sudu
nije
u potpunosti obustavljeno".
Kako navodi Interfaks pozvijajuci se na izvore u ruskom MIP, danasnja odluka
tog suda "ne znaci obustavu razmatranja sustine zalbe Beograda".
Ti izvori navode da se odbacivanje zahteva SRJ odnosilo "ne na sustinski
zahtev
Beograda da oceni pravnu zasnovanost akcije Alijanse protiv SRJ, vec samo na
zahtev Sudu da donese privremenu mere obustave bombardovanja u vreme
razmatranja sustine zahteva".
Izvori su ocenili da ce se odluka Suda bezuslovno negativno odraziti na SRJ,
ali su ipak naveli da u zakljucku Medjunarodnog suda pravde "postoje momenti
koji omogucavaju dalje minimiziranje stete koja se odlukom Suda nanosi SRJ".
U MIP-u navode da odbacivanje zahteva SRJ o obustavi bombardovanja "nikako
ne
utice na tok razmatranja osnovnog zahteva SRJ da oceni pravnu zasnovanost
dejstva NATO" na Balkanu.
Sreder se nada u skorasnji kraj kosovske krize
POSTDAM - Nemacki kancelar Gerhard Sreder izjavio je danas da se "zaista
nada"
da ce uskoro biti okoncana kosovska kriza.
To, medjuti, "naravno zavisi od vlade u Beogradu da ucini pomak", istakao je
Sreder na konferenciji za novinare.
On je takodje rekao da ce Nemacka na "odgovarajuci nacin" ucestovovati u
mirovnim snagama na Kosovu koje ce imati mandat UN.
Mirovno resenje mora, prema njegovoj oceni, da bude izradjeno na osnovu
stavova
zapadne medjunarodne zajednice, a to resenje mora da omoguci povratak
kosovskih
izbeglica pod vojnom zastitom.
Sreder je izrazio zadovoljstvo sto su u tom pravcu vodjeni i bonski
razgovori
ruskog izaslanika Viktora Cernomirdina, finskog predsednika Martija
Ahtisarija
(Martti Athisaari) i zamenika americkog drzavnog sekretara Strouba Talbota
(Strobe Talbott).
Klark doputovao u Skoplje
SKOPLjE - Vrhovni komandant snaga NATO u Evropi, general Vesli Klark
doputovao
je danas posle podne u Skoplje.
Klark koji po dolasku nije davao izjave, trebalo bi, prema americkoj
ambasadi u
Skoplju, da razgovara sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim o
"bilateralnim vojnim odnosima".
Makedonsko predsednistvo je, medjutim, istaklo da taj razgovor nema nikakve
veze sa pregovorima Skoplja i NATO o povecanju broja vojnika Alijanse u toj
zemlji.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana (Javier) uputio je pismo makedonskoj
vladi u kojem je zatrazio povecanje broja natovskih vojnika sa 16.000 na
30.000
u toj zemlji.
Kako saznaje agencija Beta u makedonskom Ministarstvu inostranih poslova,
vlada
te zemlje ce uskoro najverovatnije pozitivno odgovoriti na zahtev NATO-a.
Papa i Anan sutra razgovaraju o kosovskoj krizi
VATIKAN - Generalni sekretar UN Kofi Anan sastace se sutra sa poglavarom
Rimokatolicke crkve papom Jovanom Pavlom Drugim kako bi razmatrali puteve za
okoncanje nasilja u Jugoslaviji i izgradnju mira na Balkanu, saopstio je
danas
Vatikan.
Papa je u aprilu poslao licnu poruku Ananu, kojom ga je pozvao da
razgovaraju o
kosovskoj krizi.
"Posebno je hitno da zakoni i institucije uspeju u tome da se cuju iznad
buke
oruzja", naveo je papa u pismu Ananu.
Portparol Vatikana Joakim Navaro-Vals naveo je u saopstenju da je papa u
vise
navrata apelovao na okoncanje nasilja u Jugoslaviji i pokretanje "pravednog
i
globalnog dijaloga".
"U tom kontekstu, papa je izrazio zelju da se sastane sa generalnim
sekretarom
UN... kako bi razmotrili situaciju i razgovarali o putevima i sredstvima da
se
resi kriza i izgradi mir na Balkanu", rekao je Navaro-Vals.
Po njegovim recima, sutrasnji sastanak ce posluziti da se istakne specificna
uloga koju je medjunarodna zajednica dala Ujedinjenim nacijama i Ananu.
U saopstenju se ne pominje diplomatska inicijativa izaslanika Rusije i EU,
Viktora Cernomirdina i Martija Ahtisarija.
U saopstenju kojim se najavljuje sutrasnji susret, portparol UN u Njujorku
je
naveo da Anan "ostaje cvrsto privrzen promovisanju resenja za kosovsku krizu
koje omogucava izbeglicama i raseljenim licima da se brzo vrate svojim
kucama a
ziteljima Kosova i regiona zivot u uslovima mira i bezbednosti uz puno
postovanje gradjanskih, politickih i ljudskih prava za sve".
Ananov portparol je kazao da generalni sekretar UN predstojeci susret sa
papom
Jovanom Pavlom Drugim vidi kao "znacajnu priliku da se razmene pogledi o
moralnim i politickim temama" kosovske krize.
Od kako je 24. marta pocela kampanja vazdusnih napada NATO na Jugoslaviju,
papa
je nekoliko puta apelovao za mir u Jugoslaviji kako bi pokusao da nametne
mirovno resnje u krizi oko Kosova.
U okviru tih napora, papa je pocetkom aprila poslao nadbiskupa Zan-Luja
Turana
u mirovnu misiju u Beograd, ali se ona nije zavrsila uspehom.
Ideja o snagama sa odvojenim komandama neprihvatljiva
BRISEL - Politicki lider sepratisticke Oslobodilacke vojske Kosova Hasim
Taci
danas je kao neprihvatljivu odbacio ideju o mirovnim snagama za Kosovo sa
"razlicitim zonama komande".
"Mi kategoricki odbijamo svaku ideju o odvojenim zonama medjunarodnih
snaga",
rekao je Taci u izjavi Rojtersu.
"Ako je dogovoreno da u mirovnim snagama, tokom prelaznog perioda, treba da
ucestvuju ruski vojnici, onda ne mozemo da prihvatimo lokalizaciju trupa iz
zemalja koje nisu clanice NATO nu u kom delu Kosova", dodao je Taci.
Ruski izaslanik Viktor Cernomirdin izjavio je danas, nakon pregovora u Bonu
sa
finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem i zamenikom americkog drzavnog
sekretara Stroubom Talbotom, da ce mirovne snage na Kosovu ciniti odvojene
snage Rusije i NATO-a sa odvojenim komandama.
Na konferenciji za stampu u sedistu NATO u Briselu, portparol Alijanse
Dzejmi
Sej je rekao da ce kada je rec o mirovnim snagama za Kosovo biti "razlicitih
podrucja komandovanja, ali ne i sektora u kojima ce se primenjivati
razlicita
politika".
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------