Evo ga prevod one stratforove analize od 3. maja
--------------
Pred vama je prevod teksta o tome kako analitičari vide situaciju u vezi sa
Kosovom (Stratfor, 03.05.99).
Rezime
Da li za nedelju ili za mesec dana, kosovska kriza se primiče svom
zavr±etku. Osnovni pravci sporazuma sada su već vidljivi. Pitanje je kako će
svet izgledati posle svega. Očekujemo mnogo vi±e razboritosti, brige, pa čak
i neke vrste izolacionizma od strane SAD koje su suočene sa činjenicom da
neverovatna snaga nije isto ±to i svemoć. Vidimo dramatičan pad evropskog
poverenja u američko vodjstvo. Nemačka je veoma zabrinuta za odnose sa
Rusijom i verovatno je da će se koncentrisati na očuvanje tih odnosa sa
moskovom, nevezano za to ±ta će NATO odlučiti. Veliki dobitnik je Rusija,
drµava koja je dobila pare, po±tovanje i polooµaj po±tenog posrednika.
Najveća stvar je u svemu tome ±to je Klintonova avantura na Kosovu izbacila
Borisa Jeljcina kao drµavnika i njegovog predstavnika Černomirdina, koji su
shvaćeni mnogo ozbiljnije u Bonu i Rimu od Klintonovog predstavnika Stroba
Talbota. Ovo je bio ne mali udarac Klintonovom spoljnopolitičkom timu.
Analiza:
Konflikt na Kosovu se pribliµava kraju. Bez obzira na to da li će se
sporazum realizovati kroz sedam ili kroz mesec dana, ključni elementi su već
jasni. Nastupiće obustava vatre pre postizanja bilo kakvog sporazuma. Srbi
će zadrµati kontrolu nad Kosovom, srpska policija će zadrµati neku vrstu
pristutva. Lako naourµane medjunarodne mirovne snage će dobiti dozvolu da
udju na teritoriju Kosova. Neke članice NATO poslaće svoje trupe, nekoliko
ne-NATO zemalja će u tome učestvovati, uključujući i Rusiju. Komandna
struktura ovih snaga će namerno ostati nedefinisana. Biće dogovoreno da
Albanci mogu da se vrate svojim kućama u etapama. Mnogi će odbiti da se
vrate, nadajući se da će im biti omogućeno da odu na neko drugo mesto.
Ostali će se vratiti. Medjutim, nekima koji i budu µeleli da se vrate, to
neće biti moguće. Nekakve neefikasne mirovne snage ostaće na Kosovu za duµi
period, sa nejasnom misijom. Ali bombardovanje će prestati; zlopaćenje
Albanaca će prestati. Svet će nastaviti svojim putem.
Vreme je da se zamislimo kako će izgledati taj svet posle Kosova. Podjimo od
toga ±ta se to zaista dogodilo na Kosovu. Vlada SAD dobila je izve±taje za
koje je smatrala da su pouzdani o uµasnom genocidu koji se sprovodi na
Kosovu i odlučila je da je neophodno da interveni±e da to spreči. SAD su
počele da diktiraju uslove vladi u Beogradu, priloµiv±i nacrt sporazuma
poznat kao dokument iz Rambujea. Okupila je oko sebe svoje saveznike iz NATO
organizacije i zatraµila je da se svi svrstaju iza postavljenih uslova iz
tog dokumenta. Dokument je nai±ao na značajno neprihvatanje kod svih strana,
ali na kraju, Albanska strana se saglasila. Srbi nisu. Predvodeći NATO, SAD
su objavile da ako Srbi ne prihvate dokument i zahteve postavljene u njemu,
tačno onako kako je bilo zapisano, NATO bi mogao da otpočne sa kampanjom
bombardovanja Srba. SAD su ovo izjavile potpuno uverene da bi Beograd mogao
da kapitulira. Ali Beograd nije pao. Sada, kada je shvaćeno da NATO neće
pokrenuti kopnenu ofanzivu i kako je jasno da kampanja iz vazduha nije
dovoljna da slomi Srbe, SAD će verovatno biti primorane da prihvate
kompromis i da to nazovu svojom pobedom.
ovo će okončati jednu eru koja je počela sa invazijom Iračana na Kuvajt
avgusta 1990. SAD, sa predsednikom Bu±om, odlučile su da je invazija iračana
neprihvatljiva. Obja±nenje za ovu odluku nije ba± sasvim jasno kako bi neko
mogao da pomisli. Deo razloga je state±ke prirode. Deo toga je i
neprihvatanje toga da jedna nacija osvaja drugu. Ali su±tina ove
intervencije bila je u globalnom, state±kom smislu, ±to je bila bez rizika.
Naravno, bilo je rizika od mogućioh gubitaka. Medjutim, postojale su dve
pretpostavke na kojima je počivala odluka o intervenciji. Prva je bila ta da
će Amerikanci, ako se odluče za intervenciju, pridobiti za nju op±tu
medjunarodnu podr±ku. Druga pretpostavka je bila ta da će taj savez
omogućiti potpuno oslobadjanje Kuvajta. Drugim rečima, Bu± je bio suočen sa
razmi±ljanjem o tome na kakav odjek će ta akcija naići, a ne na to da liće
biti moguća.
Intervencija u Iraku bila je prva u nizu drugih koje su usledile u Somaliji,
na Haitiju, Bosni i sada na Kosovu. Nisu sve dobro pro±le. Somalija je bila,
po nekim merilima, propast. Haićanska invazija je smenila prethodnu vladu
ali niko ne moµe da kaµe da je to izvuklo Haićane iz krize. Bosna je trebalo
da bude kratkoročna intervencija, a pretvorila se u trajno prisustvo. Ali ni
jedna od ovih intervencija nije naterala Ameriku da postavi ključno pitanje:
gde su granice američke moći? Klintonova administracija se na±la suočena sa
intervencijom na Kosovu sa pitanjem da li SAD treba da interveni±u i da li
Srbi treba da zadrµe suverenitet na Kosovu? Prop±u±tena je prilika da se
postavi jo± vaµnije pitanje o tome da li Amerika i saveznici imaju vojne
snage da ostvare svoje političke ciljeve i da li ta vojna snaga treba da
bude upotrebljena na terenu kakvo je Kosovo. SAD su jednostavno
pretpostavile, bez prave analize, da raspolaµu sa dovoljnom snagom. A nisu.
I tako, decenija koja je počela u Kuvajtu zavr±ava se na nebu iznad Srbije.
Nema te američke vlade koja će, makar u bliµoj budućnosti, moći jednostavno
da zaključi da poseduje dovoljnu vojnu moć da sprovede svoje namere u delo.
Ogromna je razlika izmedju toga da je neko najveća svetska vojna sila i
svemoćnosti. SAD mogu da "vedre i oblače" (slobodan prevod; u originalu: da
kontroli±u mora i da krstare nebom - prim. prev.). to nije isto kao i biti u
situaciji da moµe± da primora±ugu naciju da kapitulira na stvarima od
fundamentalnog značaja za tu naciju. Treba se uvek setiti da demografi nikad
nisu bili pristalice intervencija u Evroaziji. Američke kopnene trupe su
uvek bile brojno nadjačane, kad god su stavile nogu na tle Evroazije.
Ponekad pomorska i vazdu±na premoć, uz superiornu tehnologiju i pripreme
mogu da daju ravnoteµu brojnoj nadmoćnosti. Ponekad, ne mogu. Nekad mogu da
budu kompenzovani ali tek nakon vi±emesečnog angaµovanja, kao ±to je bio
slučaj sa Pustinjskom olujom. Ra±irena pretpostavka da američka vojna premoć
neizostavno dovodi do brze pobede u bilo kojim uslovima očito je pogre±na i
ova istina je konačno stigla na pravu adresu.
Bili bismo veoma iznendjeni kada bi Klintonova administracija poku±ala novu
humanitarnu intervenciju posle Kosova. Zaista, jedna od lekcija koju su
naučile sve buduće vlade je da intervencije vi±e nikada ne bi trebalo da
budu preduzimane dok, i samo dok, vojsci ne bude dato dovoljno vremena da
isplanira i sprovede intervenciju, kao ±to je Bu± dozvolio u slučaju
Pustinjeske oluje. ©ta vi±e, kako je sprovodjenja intervencije u Evroaziji
uvek veoma skupo i zahteva dosta vremena, ono ±to u prvi mah moµe da izgleda
kao dobra ideja, moglo bi da se prevrne u veoma lo±u ideju na duge
staze.Samo µeleti da se učini ne±to, ne znači da se to i moµe učiniti.
Moralne obaveze je lako predvideti. Ponekad ih je te±ko sprovesti. Ovo je
bila te±ka lekcija za učenje. Da kaµemo to drugim rečima: lako je pričati.
Te±ko je ratovati.
Očekujemo dva paralelna procesa da prositeknu posle Kosova. Videćemo mnogo
pasivniji, zaista, izolacionizam Sjedinjenih Drµava. Preuveličani osećaj
odgovornosti za evropske probleme biće zamenjen mnogo briµljivijim
kalkulacijama ne samo kad su u pitanju moralne strane, već i kad se govori o
tro±kovima i nacionalnim interesima. Drugi proces, paradoksalno, biće
značajno povećanje tro±kova za odbranu Amerike. Kosovska kriza je jasno
pokazala da je nivo budµeta bio limitirajući faktor u pogledu efikasnosti
američke armije. Vojni potencijali kojima je raspolagao Bu± jednostavno nisu
bili dostupni, ni blizu, predsedniku Klintonu. Nema vi±e ni govora o blo
kakvim dodatnim ograničenjima tro±kova odbrane. Sada se postavlja samo jedno
pitanje: za koliko će tro±kovi odbrane biti uvećani?
Sjedinjene Drµave će odustati od svog agresivnog liderstva, ne samo zbog
toga ±to je to njihova µelja. Već i zato ±to je ozbiljno poljuljan njihov
ugled u očima ostalih NATO saveznika. Izuzev Velike Britanije, ostatak NATO
saveznika je jednostavno zgranut načinom na koji je Amerika vodila čitavu ov
u akciju. Zavr±nica je uobličena od strane Nemačke, Italije i rusije, jer su
SAD jednostavno same sebe zaključale u poziciji iz koje nisu mogle ni napred
ni nazad. Umesto za sračunate kompenzacije, SAD su se odlučile za krutost i
ratobornost, bez razvoja ru±ilačke vojne strategije.
I Nemačka politika će se izmeniti posle Kosova. Nemačka ima fundamentalan
interes u očuvanju dobrih odnosa sa Rusima. Zbog geopolitičkih i
finansijskih razloga, neprijateljstvo sa Rusijom je najmanje poµeljno i
poslednje ±to bi Nemačkoj bilo potrebno. Vrlo bliska konfrontacija izmedju
Rusije i NATO po pitanju Kosova bila je za Nemačku stvar otreµnjenja. Za
nekoliko dana, suočili su se sa bezdanom. Članovi stranke Crveno-Zelene
koalicije u Bonusu pokazali sumnjičavost prema Americi i njenim vojnim
avanturama. Jedna od posledica Kosova je i to da Evropljani uop±teno
govoreći, a Nemci i Italijani posebno, biće mnogo paµljiviji oko davanja
saglasnosti na buduće kreativne upotrebe NATOa.
Veliki dobitnik posle svega je, naravno, Rusija. Ona ne samo da je dobila
4,5 milijardi dolara već je privukla op±tu paµnju, koju nije imala jo± od
dobrih starih vremena i samita sa Ronaldom Reganom. Ne samo da je podsetila
Evropu na svoju nesumnjivu vojnu snagu, već je uspela i da stvar dovede u
tokove kojima je izvukla novac od Zapada, kao i da sebe prikaµe kao po±tenog
posrednika, kojem su poverenje poklonili i Nemci i Italijani, ali i Srbi.
Zaista, Rusi iz ove krize izlaze kao razbopriti drµavnici, koji rade u
interesu mira i stabilnosti. Sada, kada se Boris Jeljcin prikazao kao
razborit drµavnik i čovek koji moµe da utiče na stvari, ne±to je stra±no
lo±e počelo da se de±ava u Američkoj spoljnoj politici.
Verujemo da je kosovski konflikt postao nesumnjivo obeleµje istorije Evrope.
Pad na Kosovu nateraće Ameriku da se ne zaleće u nove intervencije. Mnogo
vaµnije, američka nesspretnost u vezi sa Kosovom nateraće Evropljane da se
distanciraju od američkog liderstva, brinući mnogo vi±e o evropskim
interesima. Mogu±nost da neka američka vlada povede NATO saveznike u novu
intervenciju u Evropi je minimalna. ovo je su±tinska promena. Postojala je
ogromna asimetrija izmedju Evrope kao politčko-vojnog entiteta i Evrope kao
ekonomskog entiteta. NATO je bio primarno političko-vojni izraz Evrope,
Evropska Unija primarno ekonomskog entiteta. Ovo je činilo veoma velike
te±koće Evropi da deluje koherentno. Evropska Unija i NATO jednostavno nisu
bili kongruentni.
Evropljani zaista imaju sredtstvo za političko-vojno razmi±ljanje,
ZapadnoEvropsku Uniju, koja isključuje Sjedinjene Drµave i koja je stoga
mnogo vi±e kongruentna sa Evropskom Unijom. Ali čak ni to ni dodiruje samo
srce problema. Nemački interesi su specifični nemački interesi. Francuski
interesi su francuski. Interesi Britnaca su britanski i sasvim se razlikuju
od interesa prethodnih dvoje. Posle Kosova očekujemo dve stvari. Prvo,
snaµenje čisto evropskih institucija na račun NATOa. Drugo, veću paµnju od
strane pojedinih nacija prema vi±enacionalnim obavezama, uključujući i samu
Evropu.
Kosovo će, van svake sumnje, dovesti do zavr±etka ono ±to bismo nazvalierom
slučajnih intervencija Sjedinjenih Drµava. Ni±ta ne proči±ćuje um kao
proma±aji. Sumnjamo da je ovo poslednja velika spoljno politička avantura
Klintonove administracije i ne bismo bili iznenadjeni da vidimo Olbrajtovu,
Bergera i Holbruka kako se okreću privatnim poslovima u bliskoj budućnosti.
Najvaµnije, Kosovo zatvara ono ±to bismo nazvali prekretnicom izmedju epoha.
Vreme Hladnog rata nije zamenjeno jednopolarnim svetom. To je bila
privremena anomalija. Nova era jedne super sile i nekoliko velikih sila,
labavo povezanih koje ograničavaju moć Sjedinjenih Drµava, počinje.
Mi ćemo provizorno krstiti ovo kao Novi Svetski Nered, dok se ova nova era
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------