*** preneseno sa liste ex singidunum koja prenosi sa liste Novine ***
INTERVJU PREDSEDNICE DIREKCIJE JUL M.MARKOVIC
AMERICKOJ TV MREZI CBS
b e o g r a d (tanjug) - predsednik direkcije jul profesor dr
mira markovic dala je intervju americkoj tv mrezi cbs. razgovor sa
novinarom danom raderom emitovan je u emisiji "60 minuta", jednoj od
najpoznatijih emisije te tv-mreze. tanjug prenosi sadrzinu intervjua:
pitanje: rekli ste da ima vrlo mnogo stvari koje amerikanci ne
razumeju u citavoj ovoj stvari, u citavoj situaciji. koje su to stvari
koje amerikanci ne razumeju?
odgovor: mislim, pre svega, da amerikanci ne znaju sve sto je
potrebno da znaju da bi mogli da razumeju. ja bih iskoristila priliku
koju imam da se obratim americkim gradjanima i americkom narodu sa
nadom da ce mi verovati sve sto budem rekla. nastojacu da budem kratka
i jasna. godine 1991. nekadasnja jugoslavija se raspala tako sto su
spolja podstaknuti nacionalizmi kod svih jugoslovenskih naroda. kod
svih jugoslovenskih naroda je formirana svest da oni ne mogu da zive
zajedno i da sreca pocinje tamo gde se oni budu rastali. ja, naravno,
necu da kazem da su za to krivi samo oni izvan jugoslavije. oni to ne
bi mogli sami da u jugoslaviji nisu nasli saveznike u nacionalistima
kod svih jugoslovenskih naroda. taj nacin za rasturanje zemlje se
pokazao kao vrlo efikasan i zaista je najlakse rasturiti
visenacionalnu zajednicu ako se podstakne nacionalisticka sumnja i
nacionalisticka mrznja medju pripadnicima te zajednice. posto se taj
obrazac pokazao kao veoma efikasan, kada je u pitanju nekadasnja
jugoslavija, on je primenjen i na ovu jugoslaviju u toku protekle
godine. iz raspada nekadasnje jugoslavije svi su izvukli
iskustvo. oni koji su kumovali raspadu nekadasnje jugoslavije hteli su
da taj princip primene i na raspad ove zemlje, uvereni da ce i ova
jugoslavija da se raspadne tako brzo i tako lako kako se raspala
nekadasnja. ali, i iz tog iskustva su i ovi jugosloveni izvukli neke
pouke. prva i najvaznija je pouka da ovu jugoslaviju nismo hteli tako
lako da predamo kao sto smo to ucinili sa nekadasnjom. ovu jugoslaviju
smo odlucili da branimo. obrazac za raspad ove jugoslavije trebalo je
da bude podsticanje mrznje medju pripadnicima nacionalnih manjina koje
se nalaze u sastavu jugoslavije. najveca nacionalna manjina su
albanci. njima je sa strane, izvan jugoslavije sistematski formirana
svest da ce oni moci da zive bolje ako se budu izdvojili iz
jugoslavije sa teritorijom na kojoj zive i da su srbi i crnogorci, sa
kojima oni zive na toj teritoriji, izvor njihove nesrece. ja moram da
vam kazem da se ja i nisam cudila albancima sto su, da tako kazem,
prihvatili tu zabludu. nekoliko godina ranije su u toj zabludi bili
srbi i hrvati - da ne mogu da zive srecno zajedno u jugoslaviji. pa,
ako su srbi i hrvati mogli, tako da kazem, da se nadju u toj zabludi,
zasto ne bi mogli i albanci. kod albanaca se formirao jedan snazan
separatisticki pokret sa teroristickim obelezjima koji je imao
finansijsku, vojnu, moralnu, politicki i svaku materijalnu pomoc sa
zapada. a moram da kazem, pre svega, od amerike, zvanicne amerike. pre
nego sto se amerika umesala u nas zivot u jugoslaviji i na kosovu, mi
nismo imali probleme. americki narod treba da zna da nije istina da su
albanci u jugoslaviji bili narod druge kategorije. americki narod
treba da zna da u jugoslaviji zivi 28 nacija i nacionalnosti i da oni
zive u medjusobno vecoj harmoniji nego sto je harmonija u kojoj zive
americki gradjani s obzirom na pripadnost razlicitim rasama,
religijama i tako odalje. ova jugoslavija je sastavljena iz jako
velikog broja naroda i narodnosti. oni tako zive vekovima. ovo
podrucje nikada nije bilo etnicki cisto, niti je to uopste
moguce. takvo je balkansko poluostrvo celo. u svakoj balkanskoj zemlji
ima jako mnogo pripadnika susednih naroda. ni balkan ni jugoslavija
ne mogu da zive kao etnicki cisto podrucje. a i zasto da zive? nasa
planeta je multietnicka. svaka zemlja treba da bude multietnicka. u
tome je bogatstvo svake zemlje i u tome je lepota svake zemlje. ali,
da se vratim na ono sto zelim da kazem za americke gradjane. amerika
i zapad uopste, podstakli su albance na separatizam i na terorizam, a
kada su srbi pokusali da brane svoju teritoriju, onda su ih optuzili
za nasilnike i poveli su strasan medijski rat protiv srba, tvrdeci da
su oni varvari i da ugrozavaju jedanu manjinu koja zivi na njihovoj
teritoriji. ja sam znala, ja sam se plasila da ce posle tog medijskog
rata i tog medijskog nasilja nad jugoslavijom poceti pravi oruzani
rat. i tako je i bilo. posto su srbi proglaseni za nasilnike, za
agresore, onda se to proglasavanje upotrebilo kao argument za nasilje
nad srbijom i nad jugoslavijom. ja zelim, dakle, da kazem sledece:
niti su srbi na bilo koji nacin pokazivali nasilje nad albancima, niti
smo imali bilo kakve probleme do pre godinu dana sa njima. bar ne neke
ozbiljne, ali se u ime toga sto nije postojalo, vec vise od mesec dana
vrsi najstravicniji zlocin nad jugoslavijom. ja zelim da kazem da taj
zlocin predstavlja pre svega svakodnevno, ili da budem preciznija,
svakonocno ubijanje ljudi i sadisticko razaranje zemlje. za ovih
mesec i nekoliko dana u jugoslaviji je, a narocito u srbiji, ubijeno
mnogo dece, beba, mnogo ljudi, moram da kazem, na spavanju. nikad
nisam videla takav rat u kome se ljudi ubijaju nocu dok spavaju. bombe
padaju na skole i na obdanista. padaju na bolnice. jedna od prvih je
ostetila porodiliste. u jugoslaviji su unisteni skoro svi
mostovi. veliki broj fabrika, a narocito onih fabrika od kojih zavisi
nas zivot. jedan veliki broj ljudi je ostao bez kuca. nasa zemlja je
blizu toga da bude razorena. a broj zrtava, medju kojima je kao i u
svakom ratu najvise zena i dece, znacemo, na zalost, tek mnogo
kasnije. jugoslavija je izlozena najvecim mogucim patnjama. ja moram
da vam kazem da ne mogu da verujem da americki narod to sve zna i to
odobrava. ovo jako podseca na ono sto se desilo jevrejima '30-ih
godina ovog veka. nemacka vlast je proglasila jevreje pocetkom '30-ih
godina za glavne krivce za ekonomsku krizu u kojoj se nemacka
nasla. to, naravno, nije bilo tacno. to je, naravno, bilo suludo. ali,
jevreji su platili zabludu te lazi i tog ludila. citavo covecanstvo
leci rane zbog te zablude i zbog tog ludila vec skoro pola veka. sada
se nalazimo u samom srcu ponovljenog tog ludila. srbima je, kao nekad
jevrejima, pripisan zlocin koji nisu ucinili. u ime toga vrsi se
zlocin nad njima.
pitanje: sada predsednik klinton i vodje drugih 18 nacija
tvrde da su albanci u onoj situaciji u kojoj su bili jevreji u '30-im
godinama, a ne da je obrnuta situacija, kako ste vi rekli.
odgovor: oni to tvrde zato sto su zatvorili svoje zemlje
medijski da do naroda, gradjana njihovih zemalja ne prodre istina. kad
ne bi postojala medijska blokada u zemljama u kojima se tvrdi to sto
ste sad rekli da se tvrdi, onda bi se pokazalo da je obratno. onda bi
se videlo da je tacno ono sto ja govorim. neka puste svoj medije, tv i
novine da prenesu sve sto se dogadja ovde u jugoslaviji i onda ce
gradjani tih zemalja znati o cemu se radi. secam se, svi smo citali
kako je posle rata nemacka drzava, zapadna nemacka govorila svojoj
omladini kako se u krematorijumima u kojima su izgoreli jevreje prao
ves, da su sluzili kao vesernice. mi smo otvoreni. moze da dodje ko
god hoce i vidi sto god hoce. ali, zapadne zemlje koje vrse agresiju
nad jugoslavijom ne dopustaju svojim gradjanima da vide sta se u
jugoslaviji dogadja. pa molim vas, ja sam nedavno procitala, cula od
nekoga na nekim vestima, da jugoslovenski, srpski vojnici siluju decu
na kosovu. pa to moze da kaze samo neko ko nema pojma o
istoriji. srpski vojnici su najcasniji vojnici na svetu. ne samo sto
su hrabri, nego im je ceo svet, kroz sve ratove koje su vodili,
priznavao upravo to i tako razvijeno osecanje casti i odnosa prema
neprijatelju. to je zapisano u svakoj istoriji. to nisam ja izmislila
danas ovde ili iznela neko svoje misljenje. to je nasa tekovina. vi
ovde imate tri pilota. nista im nije falilo i nece im ni faliti. a
treba da znate da su ti piloti bombardovali decu na spavanju u ovoj
zemlji. ne znam kako bi ti piloti prosli u nekoj drugoj zemlji.
pitanje: rekli ste da amerika i zapad ne shvataju sta se
dogadja na kosovu jer nema etnickog ciscenja na kosovu.
odgovor: ne. nikakvog.
pitanje: nema zverstava koje cine srbi na kosovu?
odgovor: srbi brane teritoriju. da vam kazem nesto. sta to
znaci zverstvo. pa rat je zverstvo. za mene je svaki rat zverstvo. ja
sve ratove na svetu gledam drugacije od vas. prvo, zato sto sam ja
zena, ja sam protiv svakog rata na svetu i onih koji su bili i onih
koji ce biti. zatim, zato sto sam ja levicarka. pravi levicari su
protiv rata. i, zato sto sam ja, kako da kazem, pametna i obrazovana
na jedan novi i moderan nacin.
pitanje: rat je strasan. rat je pakao. ali, u ratu
civilizovani ljudi se veoma trude da ne ubijaju civile, da ne
proteruju ljude iz njihovih domova?
odgovor: to je bilo nekad. u ranijim vekovima ljudi su taj
princip zasnovali. nekadasnji ratnici. nekako za vreme krstaskih
ratova verujem da su ovako prolazile zene i deca kako prolaze ovih
noci za vreme natovskog bombardovanja jugoslavije. mi lice naseg
neprijatelja nikada nismo videli. neko sedi u svojoj sobi, pije
koka-kolu i pritiska na dugme i odabira mete na koje ce da baca
bombe. i baca ih na bolnice, na obdanista, na skole, na decu, na
mostove, na fabrike. to je nova vrsta rata. mozda smo mi nuzno dosli
do te vrste rata. ratovi su se razvijali od strele i luka pa, evo, do
ovih projektila koji iz neke udobne sobe pogadjaju i ubijaju
ljude. mozda ima u tome neceg, dobrog u celom ovom jadu. mozda je
dobro sto ce ljudi shvatiti da je to, mozda, stop ratu zauvek. toliko
se razvila tehnologija rata ili ratna nauka, da tako kazem, da je
ugrozila citavu planetu. luk i strela nisu mogli da dovedu u pitanje
egzistenciju planete. ili puske ili tenkovi.
pitanje: da se vratim na ubistva civila. da li su se takve
stvari, ubistva civila dogadjala na kosovu?
odgovor: ja ne verujem da su to radili i gotovo sam sigurna da
to nisu radili. zasto ne bismo mogli da postavimo i obratno pitanje -
da li je "ovk", kako ona sebe zove, to radila srpskom
stanovnistvu. neke vojske to rade. ja, inace, mislim da su najvece
zrtve svakog rata siromasni ljudi, zene i deca, ali, budite sigurni,
srpski vojnici nisu silovali albanke. ne verujem da su dirali albansku
decu. to nije u genima ovog naroda koji je celog zivota, tokom citavog
svog istorijskog zivota ziveo kao vojnicki narod. i nikada nismo
vodili druge ratove osim oslobodilackih. nikada nismo nikoga
napali. celog zivota smo se samo branili. to pise u svakom udzbeniku
istorije. ovo ne govorim ja kao srpkinja, nego vam govorim ja kao
intelektualka koja zna istoriju. nasa vojska je bila veoma ponosita
kroz citavu svoju istoriju. i vrlo hrabra. i u meri u kojoj vojska to
moze da bude, veoma plemenita. nasa vojska ume da bude gladna, ume da
bude zedna, ume da nosi umor, ume da ne pokaze strah. pravo da vam
kazem, prvi put sam u svom zivotu zazalila sto mi nismo veliki
narod. veliki brojcano. zato sto mislim da smo po strukturi svog
nacionalnog bica veliki narod. narod je veliki onoliko koliko je
human, koliko ima razumevanja i postovanja prema drugim ljudima, koji
je spreman da im pomogne cak i na svoju sopstvenu stetu. kao i covek,
narod je veliki onoliko koliko se razvija u civilizaciji ili istoriji,
koliko se udaljio od animalnog, plemenskog, varvarskog. srbi su jedan
istorijski narod, jedan od najstarijih evropskih naroda i jedan od
najrazvijenijih slovenskih naroda. srbi su sve, samo nisu varvari. na
protiv. htela bih da iskoristim ovu priliku koju imam da vam kazem,
vama koji sa mnom razgovarate i citavom americkom narodu da ako
americka drzava ima neku potrebu, koju ja, doduse, ne razumem, da
manifestuje svoju veliku tehnolosku, tehnicku, vojnu, politicku moc,
neka je manifestuje na nekom sebi ravnom. neka izabere pravog
partnera. ako treba da se ratuje, a ja mislim da ne treba, neka
amerika ratuje sa partnerom koji je dostojan njene vojne i tehnoloske
snage. u najmanju ruku nema smisla da partneri americi u ratu budu
mali narodi, nerazvijeni i siromasni. americke bombe ili nato bombe su
padale, kao sto znate, na somaliju, na sudan, na haiti, na
avganistan. to ne samo sto nije posteno, moram da kazem da nije ni
mnogo junacki. to je kao kada bi neki covek u najboljim godinama, neki
muskarac od 40 godina uzeo da tuce decaka od deset godina.
pitanje: istorija je vazna, slazem se. kako ce ovo da se
zavrsi?
odgovor: odluka nije u nasim rukama nego u vasim. mi svoju
zemlju moramo da branimo kao sto to cini svaka zemlja na svetu. ne
znam nijednu zemlju koja ne bi zastitila svoju teritoriju koju neko
zeli da oduzme. kada bi neki deo, recimo sad, na kome zivi veliki broj
hispano-americkog stanovnistva, to stanovnistvo htelo da odvoji od sad
mislim da sad ne bi sedele skrstenih ruku. to bi bilo normalno i
gradjanima sad i svim gradjanima na svetu. tako postupa svaka
drzava. zasto to odjednom ne vazi samo za moju? zasto vi mislite da mi
treba skrstenih ruku da sedimo i cekamo kako nam neko oduzima deo
teritorije? dakle, uradili smo najobicniju stvar. ili, u najboljem
slucaju to nije ni trebalo da bude predmet paznje nikoga izvan naseg
zemlje. ali, u toku je, kako da kazem, jedno sadisticko bombardovanje
jugoslavije. kao sto je nekad bilo sadisticko unistavanje jevreja u
koncentracionim logorima. i to treba da se zaustavi. ta odluka nije u
nasim rukama. mi ne bombardujemo nikoga. amerika i nato, koji je pod
najvecim uticajem amerike, koji bombarduju jugoslaviju, treba da
donesu takvu odluku.
pitanje: svi argumenti koji se navode kao razlog za
bombardovanje jesu da se spreci, da se zaustave srbi da vise ne
ubijaju i ne proteruju albance sa kosova.
odgovor: ali ne ubijaju. i ne proteruju ih.
pitanje: da ne ubijaju ......
odgovor: pa to je kao da mi kazete da je danas sreda, a danas
je subota. ako razgovarate sa mnom onda je elementarna pretpostavka
da mi verujete. ne bih vas ja lagala. ja sam iz ove zemlje, ja sam
jugoslovenka. ja volim sve ljude koji zive u jugoslaviji. razgovarate
sa nekim koji ima tu reputaciju u ovoj zemlji. ja nisam nisam mrzela
ni hrvate, ni albance, ni slovence, ni muslimane. na protiv, ja zalim
za onom jugoslavijom. ona jugoslavija je bila najlepsa zemlja na
svetu. ne zato sto je moja, nego zato sto je ona bila obrazac po kome
je trebalo urediti evropu u 21.veku. tamo su ziveli pripadnici raznih
naroda i raznih religija.
ziveli su ljudi i najrazlicitijeg etnickog porekla. svi su oni
bili jugosloveni. ja sam vaspitana kao jugoslovenka. pravo da vam
kazem ja sam u stvari mondijalista. to je moje generalno
opredelenje. nema govora da ja imam rezervu prema bilo kom
narodu. naprotiv. prema svim jugoslovenskim narodima ja osecam duboku
ljubav i tako se oseca citava moja generacija. mi smo tako
vaspitani. ako mi se nesto dopada u americi, sada cu da vam kazem.
onda se ona dopadala meni i mnogim intelektualcima u jugoslaviji,
citavoj mojoj generaciji, generacijama posle moje, zbog toga sto je
ona bila tako multietnicka, multinacionalna, sto su tu mogli da zive
zajedno portorikanci i irci i nemci i japanci i beli i zuti i crveni
itd. i svi amerikanci. u tome je amerika bila jako slicna jugoslaviji
i jugoslavija americi. citavo vreme sam mislila da bi jedna takva
drzava, kakva je amerika, zbog multietnickog, multikonfesionalnog
sastava, trebala da pruzi moralnu i istorijsku podrsku jugoslaviji,
koja joj je vrlo slicna. povodom, onoga sto sam rekla da nema smisla
da partneri velikoj americi budu mali narodi, male zemlje, narocito
nema smisla da to bude jugoslavija. evo zbog cega. za poslednjih deset
godina moja zemlja je prosla kroz nekoliko velikih trauma, od kojih je
samo jedna dovoljna da potpuno destabilizuje i pojedinca i
drzavu. prvo je doslo do promene drustvenog sistema
1990. godine. ukinut je socijalizam i uvedeno drustvo sa trzisnom
privredom i parlamentarnim zivotom. zatim, doslo je do rata. u bosni,
u hrvatskoj, u kome je srpski narod pomagao svoj narod izvan zemlje
matice, doduse kao sto je i hrvatski narod pomagao svoj narod u bosni,
koji je bio izvan zemlje matice. to je dosta iscrpelo jugoslaviju,
srbiju pre svega. zatim, uvedene su nam sankcije. zatim je u
jugoslaviju dosao veliki broj izbeglica. ja mislim da ih ima otprilike
milion izbeglica. nasih stanovnika ima oko devet miliona. pa, znate
li sta znaci milion izbeglica na devet miliona stanovnika. eto koliko
nam se trauma desilo odjednom. mi smo jako iscrpljeni. povesti rat
protiv jednog malog naroda i ovako iscpljenog ekonomski i socijalno,
zaista je ne samo necasno nego je i gotovo nerazumno. stalno mi je u
glavi ovih dana, kako sam u svom kabinetu na fakultetu imala godinama
jedan plakat americkog vojnika. to je onaj cuveni plakat, americki
vojnik koji gine u vijetnamu. to je, kako da kazem bio jedan od
najlepsih simbola besmisla rata, koji je trajao nekoliko godina. pri
tom je gotovo unisten vijetnamski narod ali je u tome izgubilo zivote
jako mnogo americkih vojnika. pitam se koliko ce vremena proci pre
nego sto se ponovo pojavi u americi ili svetu neki takav plakat. sa
istim ili nekim drugim povodom - zasto smo ubijali jedan mali narod
koji je vec bio prethodno ranjen, sa ranama koje sam vec pomenula,
koji u udzbenicima svih istorija u svetu ima reputaciju hrabrog,
oslobodilackog, postenog i cestitog naroda. mi nismo cak ni
osvetoljubivi. najvece, kako da kazem, istorije vremena odredile su
se po nama, sukobljavale. ali mi ne nosimo mrznju. pet vekova smo bili
pod turcima. pre nego sto su turci dosli, srbija je bila jedna vrlo
razvijena monarhija. upravo je bila dosla u fazu prosvecenog
feudalizma. robovanje pod turcima nas je zaustavilo u razvoju kao,
naravno, i druge narode koji su bili pod turskom okupacijom. ali
verujte srbi ne mrze turke. u nasoj narodnoj muzici ima jako mnogo
turske muzike, turskih zvukova, ima mnogo turcizama u nasem
jeziku. nemci su i u prvom i u drugom svetskom ratu cuda napravili u
jugoslaviji. u prvom su takoreci istrebili musko stanovnistvo. u
drugom, jugoslavija je bila jedna od najvecih zrtava fasisticke
agresije. izgubili smo milion i 700 hiljada stanovnika. poceli smo sa
njima ekonomsku saradnju odmah posle rata.
pitanje: zbog toga je jos teze amerikancima da shvate ono sto
se dogadja na kosovu danas.
odgovor: ali ne dogadja se to sto kazete. zato zelim da
iskoristim ovu priliku, ako budete preveli sve onako kako sam vam
rekla, ja zaista zelim da porucim celom americkom narodu i svim
gradjanima amerike da srbi nisu agresori nad albanskim narodom, da to
nije tacno. jedina agresija koja se vrsi ovde je nad srpskim narodom
od strane nato i amerike. jugoslavija brani svoju teritoriju. albanci
se nikada ne bi ni pobunili da napuste jugoslaviju, odnosno da izdvoje
teritoriju na kojoj zive ti albanci sa srbima, da ih nisu podstakli
spolja. pazite, zasto bih ja uopste pristala na razgovor ako ne bih
bila sigurna u ono sto vam govorim. nisam ja izasla pred lice celog
sveta da lazem.
pitanje: zasto ste se odlucili za ovaj intervju? nikada inace
i niste imali intervjue na tv.
odgovor: ja nikada nisam dala intervju na tv. ovo je moj prvi
intervju. zato sto ste me vi ubedili. zato sto ste bili tako
ljubazni, zato sto sam imala poverenja u vas i zato sto se nadam da
necete da me prevarite i da necu da se pokajem sto sam dala ovaj
intervju. ja, inace, nikada ne dajem intervjue. ni u svojoj zemlji ni
van svoje zemlje, zato sto se plasim tv.
pitanje: ali vi isto tako vrlo mnogo osecate zbog ove
situacije.
odgovor: kako ne bih osecala. moja zemlja je izlozena
najstravicnijem razaranju u poslednjoj deceniji 20. veka. toliko je
ljudi poginulo, bolnice su pune ljudi koji ostaju bez ruku i bez
nogu. pazite, to nisu vojnici, nego civili. mada i tu moram da kazem
da ja imam jedan drugaciji ugao gledanja od svih vas koji kazete, mi
ne odvajamo civile od vojnika. i vojnici su ljudi. vojnici su nasi
gradjani, oni su nasa deca. sta mislite koliko godina imaju vojnici?
od 20 do 30! strasno je koliko ima povredjenih ljudi koji su stradali
nocu dok su spavali.
studenti ne idu na fakulteta, rade samo fabrike koje nisu
srusene. da li zna americka nacija da mi necemo moci da prelazimo sa
jedne obale na drugu jer su sruseni mostavi. moracemo da pravimo
skele. da li se sve ovo sto se dogadja u jugoslaviji dogadja sa
znanjem i sa podrskom americkog naroda.posle drugog svetskog rata,
narocito od sezdesetih godina i nadalje, generacije koje su tada isle
u skolu i obrazovale se, moram da kazem da su bile pod velikim
uticajem americke kulture i americkog sistema vrednosti. mi smo tada
bili izbaceni iz ovog socijalistickog bloka kao revizionisti, kao
nedovoljno disciplinovana socijalisticka zemlja i sticajem mnogih
okolnosti mi smo bili okrenuti ka zapadu - u velikoj meri prema
americi. mislim da americku kulturu, na knjizevnost, narocito na
americku kinematografiju. taj trag americkog nacina misljenja i
americke kulture je veoma prisutan kod generacija koje su se radjale
posle '50-ih godina u jugoslaviji. mi mislimo da veoma dobro poznajemo
americki narod upravo zbog toga smo smo imali vrlo razvijenu tu
komunikaciju kulturnu i medijsku sa americkom drzavom i sa americkim
nacinom misljenja. imajuci u vidu to sto mi znamo ameriku na osnovu
onoga sto je kao americko dopiralo do nas, sve drugo smo ocekivali od
amerikanaca osim ovog sto se desilo. ocekivali smo veliku podrsku zbog
svog multietnickog sastava koji jako lici na multietnicki sastav
amerike. ocekivali smo duboku privrzenost amerike nasoj zajednickoj
borbi protiv fasizma u drugom svetskom ratu. licno sam bila ubedjena
da se amerika nije mnogo umesala ni u raspad jugoslavije '91.
godine. mislim da su ti impulsi za raspad one jugoslavije dosli sa
neke druge zapadne, ali ne sa americke strane.
pitanje: kao na primer kojih?
odgovor: razvijenih zapadnih zemalja. pa nisu sigurno dosli iz
nepala i butana.
pitanje: govorite o nemcima?
odgovor: ne bih zaista mogla da kazem da su to nemci. nekako,
ne znam da li su se nemci umesali u to '91. ali, ja kazem da bih
zelela da nisu. tako bih volela da nisu. ali, recicu vam ovo. kako ja
mislim da bi amerika, s obzirom da je sada najveca i najjaca drzava na
svetu, imperija savremenog sveta, ja mislim da bi amerika, s obzirom
na tu svoju poziciju u savremenom svetu, trebalo da igra sasvim
suprotnu ulogu od ove koju igra. to ogromno bogatstvo koje ima,
tehnolosku superiornost kojom raspolaze, ogromna naucna dostignuca
koja koristi, trebalo bi da upotrebi na pomoc onima koji su manji,
siromasni, koji zive tesko. osiono su mogle da se ponasaju imperije u
12. veku i u 15. da svoju moc koriste za ponizavanje i potcinjavanje
onih koji su slabiji. ali, 1999. godine, onaj ko je mocan i bogat sa
moralne i sa civilizacijske tacke gledista ima duznost da pomogne
onima koji su slabiji, da bude nosilac dobra, da se bori protiv
zla. tako ja vidim istorijsku i civilizacijsku ulogu imperije, bez
obzira koja je to imperija. amerika je mogla da odigra jednu divovsku
misiju u savaremenom svetu, da zastiti slabe, da pomogne siromasnima,
da doprinese povezivanju naroda i ljudi, da svoj multietnicki obrazac
zivota afirmise kao plemenitost, da nastoji da poveze ljude na planeti
svilenim koncima, a ne gvozdenim lancima. ja sam protivnik novog
svetskog poretka. svaki imperator od cezara do danas je zeleo da uvede
novi svetski poredak i svaki je to zeleo da ucini pomocu
najstravicnijeg nasilja i pomocu najsurovijeg oruzja kojim je
covecanstvo u tom trenutku raspolagalo.
poslednji put je te cudovisne reci "novi svetski poredak"
pomocu gasnih komora hteo da realizuje hitler. i niko nije uspeo da
poveze ljude na taj nacin. mi cemo svi ziveti na planeti kao
zajednickoj domovini i svet ce zaista biti jednog dana globalno selo
kada se ljudi budu medjusobno povezivali svilenim koncima i kada se
svi ljudi i svi narodi budu tretirali ravnopravno.
pitanje: profesore, kada vas cujem kako govorite, mislim da
svakako znate da ima mnogo ljudi, ukljucujuci tu mnoge ljude u americi
ali ne samo u americi, koji vide vaseg muza predsednika kao novog
hitlera.
odgovor: reagujem na to kao kada bismo sad rekli da je sada
mesec januar i da pada sneg. a kao sto vidite, danas je 1. maj i cveta
jorgovan. da bi bio hitler, mora da ispunjava uslove koji bi ga
identifikovali sa hitlerom. znaci da je nosilac organizovane mrznje
prema nekom narodu i organizovanog nasilja prema nekom narodu, da se
umnozavaju, da se sire, da prete sve vecem broju naroda i rasa, da
ugrozavaju egzistenciju covecanstva. to su kategorije pomocu kojih se
mogu identifikovati hitler i fasizam. moj muz niti mrzi neki narod,
niti vrsi nasilje nad njim. ali, mozete mi neverovati. mozete misliti
da ne govorim istinu kada kazem da nekog ne mrzim. moze biti da sam
vas u tome prevarila, iako nisam. ali, ne vrsi nasilje ni nad jednim
narodom, niti to nasilje preti da se siri na neke druge narode, niti
ugrozava ni regionalni ambijent u kome mi zivimo, a pogotovo ne
ugrozava nase doba i nasu epohu kao sto je to svojevremeno cinio
hitler. niti nosilac svih tih zala moze da bude sef jedne male drzave
i jednog malog naroda toliko ranjenog u protekloj deceniji koji u ovom
trenutku raspolaze samo velikom, ogromnom moralnom snagom da sebe
zastiti od nasilja koje nad njim vrsi 19 najrazvijenijih svetskih
zemalja.
verujte mi, proglasiti jedan narod i njegovog predsednika koji
su predmet agresije 19 najrazvijenijih svetskih sila za opasnost za
covecanstvo zvuci kao najveci moralni, politicki i logicki
cinizam. kada bi se ukinula politicka cenzura, u zemljama u kojima se
ovako predstavljaju prilike u jugoslaviji, bojim se da bi se sve vrlo
brzo zavrsilo kao u nekim americkim filmovima. iz vasih filmova smo
naucili to da se neko ko je na pocetku proglasen losim momkom,
nasilnikom, negativnom licnoscu, do kraja filma pokaze kao hrabar i
cestit covek. uloge koje su na pocetku filma date - pozitivne i
negativne, do kraja filma se promene, dodje do rokade pa onaj ko je
bio na startu negativan, na kraju se pokaze da je pozitivan, a onaj
koga je optuzivao za negativno se na kraju pokaze da je sam to bio. to
je lajtmotiv svakog vaseg filma.
otvorite televizije i novine kao sto su otvorene u ovoj zemlji
i bice lakse i nama i vama.
htela sam na kraju nesto da vam kazem kao profesor
univerziteta. druga polovinia 20. veka se smatra periodom u razvoju
covecanstva u kome je najvise doslo do napretka nauke i
tehnologije. sve zajedno sto je covecanstvo postiglo do druge polovine
20. veka je manje od onoga sto je covecanstvo postiglo za ovih
nekoliko decenija. svrha tih ogromnih napora u razvoju nauke i
tehnologije bila je da ljudi zive bolje, da zivot bude duzi, da se
savladaju bolesti, da ne bude siromasnih ljudi, da ne bude
neobrazovanih ljudi, da skole budu dostupne svoj deci, da se smanje
razlike medju ljudima, medju rasama, medju narodima, medju klasama,
medju polovima, narocito medju polovima, te su razlike najvece. jednom
recju, sav smisao razvoja nauke i tehnologije je bio da ljudski zivot
bude lepsi, da covek zivi srecnije. ovog proleca 1999. svim
obrazovanim ljudima na svetu je jasno da su najveca dostignuca nauke i
tekovine stavljene umesto u funkciju dobra, u funkciju zla. zemlje
koje vrse agresiju nad jugoslavijom su najrazvijenije zemlje na
svetu. one raspolazu najvecim dostignucima u oblasti prirodnih nauka i
tehnickih nauka i tehnologije. i sva ta dostignuca su stavljena u
funkciju ubijanja i razaranja. to je veliko ponizenje za nauku. to je
ogroman udarac svim velikim stvaralackim naporima koje je covecanstvo
cinilo u drugoj polovini 20. veka sa ciljem da ljudi zive bolje. nato
je zloupotrebio najvise dostignuce u oblasti nauke da bi unistavao
jedan mali narod da su sva ta dostignuca u oblasti fizike i hemije i
mehanike ali i astronomije, bila potrebna da se nadju na jednom mestu
da bi se iz neke udobne stolice bacale bombe na obdanistan.
pitanje: komandant snaga nato i drugi kazu da se tehnologija
koristi da bi se odbranili ljudi bez odbrane, a to su kosovari, i da
se zbog toga nauka koristi za plemeniti cilj.
odgovor: prvo je ono sto sam vam rekla na pocetku, da ljudi
koje oni brane nisu ugrozeni. oni su ugrozeni sad jer, nauka jos nije
napredovala toliko da bombe sa neba mogu da razlikuju ko je srbin a ko
albanac. padaju i po jednima i po drugima. albanci su ugrozeni i od
bombi i oni se sada prvi put iselajvaju. tacno je - iseljavaju
se. ali, molim vas, recite americkom narodu - iseljavaju se i
srbi. svako se iseljava. da padaju bombe ovde, zar biste vi sedeli i
sa mnom vodili razgovor. ne. izasli biste na vrata. pa ko normalan
sedi i ceka da bombe padaju na njega. sve zivo sto moze bezi od
bombi. prema tome, ta dostignuca kojima se oni hvale da ih koriste u
odbrani jednog naroda koji je ugrozen, nisu usmerena ni na kakve
humane svrhe, jer taj narod nije ugrozen a drugo, cak i kada bi bio
ugrozen, valjda postoje druga sredstva dostojna 1999. da se odnosi
medju ljudima rasp
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------