Pismo Verana Matica
Nije lako zaustaviti ratnu masineriju kada se ona jednom pokrene.Ali,
pozivam članice NATO da za trenutak zastanu i razmisle o posledicama
onog sto čine.Analitičari već postavljaju pitanje da li je i dalje
cilj vazdusnih napada zaista spasavanje kosovskih Albanaca.I koliko su
daleko članice NATO spremne da idu?Sta je na redu posle vojnih
ciljeva?Sta će se dogoditi ako se rat prosiri? Tim pitanjima bavio sam
se sedeći u zatvoru prvog dana napada NATO na moju zemlju.Prijatelji
na Zapadu pitaju me zasto nema pobune.Gde su ljudi koji su tri meseca,
dan za danom, izlazili na ulice u jesen i zimu 1996.te zahtevajući
demokratiju i postovanje ljudskih prava?Zoran Äivković, opozicioni
predsednik Nisa, odgovorio je na to pitanje prosle sedmice:"Pre
dvadeset minuta moj grad je bombardovan.Ljudi koji ovde ×ive isti su
ljudi koji su 1996.te glasali za demokratiju, isti ljudi koji su sto
dana demonstrirali kada su vlasti pokusale da im ukradu pobedu na
izborima.Oni su glasali za istu demokratiju koja postoji u Evropi i u
Sjedinjenim Američkim Dr×avama. Danas, moj grad bombarduju demokratske
zemlje - Sjedinjene Američke Dr×ave, Velika Britanija, Francuska,
Nemačka i Kanada!Ima li u tome bilo kakvog smisla!?" Većina tih ljudi
oseća se obmanutim od strane zemalja koje su uzimali za uzor.Bomba je
pala u dvoriste naseg dopisnika u Somboru - srećom nije eksplodirala,
ali su mnoge druge eksplodirale u dvoristima mnogih drugih.Ti ljudi su
sada primorani da uzmu oru×je u ruke i pridru×e se sinovima koji
su
već u vojsci.Dok bombe padaju svuda oko njih niko ih ne mo×e uveriti -
mada su neki to pokusali - da je to samo napad na njihove vlasti, a ne
na njihovu zemlju. Mo×e da izgleda cinično sto pisem ove redove u
bezbednoj kancelariji u Beogradu - bezbednoj u poredjenju sa
Pristinom, Djakovicom, Podujevom i drugim mestima na Kosovu.Ali,ne
mogu, a da neprestano ne postavljam pitanje: kako avioni F16 mogu da
spreče ljude da se ubijaju po ulicama? Samo nekoliko dana pre napada,
generalni sekretar NATO Havijer Solana predlo×io je da se uspostavi
"Partnerstvo za demokratiju" u Srbiji i drugim zemljama na području
bivse Jugoslavije kako bi se doprinelo stabilnosti celog područja.A
onda se odjednom okrenuo za 180 stepeni i naredio bombardovanje
Jugoslavije. Čini mi se da je tim napadima NATO oprao ruke kada je reč
o sudbini ljudi koji ×ive na tom prostoru - Srba, Albanaca, i drugih.
Zasto su gresi vlasti pripisani narodu? Da li je to pravedno? Volja
birača na dan izbora nije jedini činilac koji utiče na izbor vlade.
Ukoliko se ×eli da se uspostavi stabilna i demokratska vlast i spreče
populisti, demagozi i slični da se nametnu, onda je neophodno prvo
prosvetiti javnost.Drugim rečima, neophodni su slobodni mediji.NATO -
bombe unistile su tek isklijalo seme demokratije na tlu Kosova,
Srbije, Crne Gore i sigurno je da ono neće skoro ponovo
proklijati.Ugro×ene su demokratske snage u Republici Srpskoj, a time i
sporazum iz Dejtona. Intervencija NATO predstavlja i zeleno svetlo za
lokalni rat protiv demokratski usmerenog crnogorskog predsednika Mile
Djukanovića. Slobodni mediji u Srbiji godinama su se suprotstavljali
nacionalizmu, mr×nji i ratu.Kao predstavnik tih medija i čovek koji je
ne jedanput iskusio posledice takvog opredeljenja pozivam predsednika
Bila Klintona da obustavi napade na moju zemlju.Pozivam ga da počne
pregovore kako bi se obezbedila prava na miran ×ivot i demokratiju za
sve ljude u Jugoslaviji, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost,
ka×e se, pored ostalog, u poruci Veran Matić, glavnog urednika radija
B 92.
From: "mita"
To:
Subject: reakcije u Minhenu
Date: Wed, 14 Apr 1999 06:18:01 +0200
Nadnaslov "NATO u klopci" i veliki naslov "Zaustavite rat!" dominirali su
naslovnom stranom poznatog nemackog nedeljnika "Die Woche" ("Nedelja")
pocetkom ovog meseca. U tekstu koji sledi napominje se da: "Vazdusni napadi
protiv Jugoslavije nisu zaustavili progone sa Kosova vec su ih samo
intenzivirali. Zapad mora da se vrati politici. U ovom broju dat je portret
Veslija Klarka glavnog naredbodavca Alijanse kao i polemicki tekst o ev.
slanju kopnenih trupa u Jugoslaviju.
Skoro kompletan broj posvecen je ratu u Jugoslaviji. Na strani 24.
publikovan
je i intervju sa srpskom autorkom Biljanom S. koja citaoce ovog lista
obavestava o zivotu "pod bombama u Beogradu".
I u nemackom nedeljniku "Stern" dominirao je spec. dodatak nazvan "Rat
protiv
Jugoslavije". Izmedju ostalog, dat je portret sadasnjeg predsednika
Republike
Srbije (naslov: "Od bezbojnog funkcionera do despota"), dok se nekoliko
tekstova bave uglavnom skakljivim temama (SAD kao svetski policajac", "Kako
Bon mobilise", intervju sa Wolfgangom Vogt-om, clanom vojne akademije
Bundesvera /Naslov: "NATO je ostao samo jos instrument SAD/" itd.).
Na kraju, pomenuo bih jos i poslednji broj politickog nedeljnika "Der
Spiegel" kako bih zaokruzio izvestaj o nemackoj nedeljnoj stampi (i pored
toga sto bi ona mogla da obuhvati i druge poznate nedeljnike, poput
"Vremena"/"Die Zeit" i dr.).
Kao i ostala celokupna stampa i Der Spiegel najveci deo svog prostora
posvetio je ratu u Jugoslaviji.
Jedan od zanimljivih citata je onaj bivseg nemackog ministra odbrane Folkera
Rija koji ev. slanje kopnenih trupa komentarise na sledeci nacin: "Nato ne
sme preci u kopneni napad. Sve ostalo bilo bi neodgovorno." Na ove reci
nadovezuje se komentar autora teksta: "Kod kopnenog rata vojnici ulaze u
borbu jedan prema jedan. Nato vojnici u tom slucaju mogu racunati sa
snajperima, partizanima, sakrivenom artiljerijom po naseljima. Vojnici nece
vise imati posla sa nasminkanim manevarskim lesevima. Tako ce i zrtve biti
prave, prvi put u posleratnoj istoriji Bundesvera." "...U savezu sa modernim
raketnim sistemima i satelitskim upravljanjem artiljerije Saveza uz podrsku
americkih helikoptera "Apac", granica bi, medjutim, mogla biti osvojena i
bez
ulaska Nato vojnika na Kosovo. Zato, bi Savezna vlada trebala fakte o
zlocinima, koje su Miloseviceve sluge pocinile ili bar racune za odlucujuce
vojne uspehe Saveza u ratu. I upravo to im u ovom momentu nedostaje."
"Nemacki ministar odbrane je, u medjuvremenu, postao oprezan", nastavlja
Spiegel: "Stete uticu na gubitak poverenja u Vladu kroz blamirajuce pogresne
informacije o navodnim zlocinima Srba, koje je Sarping okrivio. Za srpske
koncentracione logore i tako ima malo informacija kao i dokaza za masovne
egzekucije. takodje se i vise albanskih intelektualaca, prijavljenih kao
ubijeni, odjednom ponovo pojavilo u javnosti." Zasebni tekst na str. 28 u
ovom broju nosi naslov "Potraga za izvorima (misle na infoizvore, prim.
a.)".
Vec prva recenica u sebi nosi veliku kritiku.: "Rudolf Sarping koristi svaku
slobodnu minutu za dobijanje novih saznanja. Kod toga mu ne pomaze niti
jedna
nemacka tajna sluzba vec jednostavni daljinski upravljac: Sav. ministar
odbrane njime skace sa ARD preko ZDF (drzavni TV programi) i CNN-a. Njegovi
generali ga, istina, obavestavaju o najnovijim kretanjima srpskih trupa ali
tacno stanje o ljudima na Kosovu nikome nije poznato." Pozivajuci se na
jednog saradnika Min. odbrane Spiegel citira njegove reci: "BND (Nemacka
tajna sluzba) oslanja se jos samo na javne izvore." "Nemacki James Bond",
zakljucuje list, "cita novine, ukljucuje TV i onda tajno informise svoje
pretpostavljene o tome sto vec svi znaju." "Izvora u Beogradu", kaze ova
osoba "za BND vise nema". "Konkurencija BND-u", nastavlja Spiegel, "je
srpska
tajna sluzba SID koja je, izgleda u Bonu veoma prezentna. Zbog toga su cak i
Sarping, Sreder i Fiser oprezni kod telefoniranja. "Mi znamo, da se nasi
mobilni tel. prisluskuju", kaze Fiserov sef kabineta Schmillen.
U ovom broju Spiegel je imao i duzi intervju sa Srederom ("Ja nisam ratni
ministar") kao i reportazu o nacinu mobilisanja regruta i novca za UCK. Samo
iz Minhena je, tvrdi list navodeci jednog UCK aktivistu, u pravcu Barija
otputovalo 300 kos. Albanaca. On kaze da i dobrostojeci Albanci mesecno
moraju da uplacuju min. 500- DM na ime poreza za oruzane potrebe.
Inace, svi demoskopi i istrazivanje javnog mnjenja kazu da vecina Nemaca,
kao
i u Americi (60%) podrzava svoju vladu. Odlucujucu odluku pri ovome su
stravicne slike albanskih izbeglica iz pogranicnog dela Kosova sa Albanijom
i
Makedonijom.
Milan Vuckovic & Informativni centar, Minhen
*****
Minhen, nedelja, 11.04.- U okviru podrske aktuelnom gradonacelniku Minhena
(Christian Ude - SPD) u predizbornoj kampanji na predstojecim izborima za
novog gradonacelnika koji ce se obaviti 13. juna, u nedelju, 11. 04.
gostovao
je i Rudolf Scharping, Savezni ministar odbrane.
U ogromnom i prepunom "pivskom" satoru Fuerstenried u Ziriskoj ulici
najavljeni Scharping je stigao oko 11.00 casova pre podne. U trenutku kada
je
od strane organizatora bio najavljen kao govornik i nakon sto je pozvan da
izadje za mikrofon, jedan deo satora bukvalno je eksplodirao od
nezadovoljstva. Iznenadjujuci uzvici negodovanja, zvizduci i glasne psovke
iznenadile su i samog Ministra koji je u svom notesu marljivo poceo nesto da
belezi. Zatim je uzeo rec. Nakon sto je izgovorio: "Drage gradjanke i
gradjani Minhena ... 7. aprila Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija rekao
je sledece..." Dalje nije uspeo da zavrsi zapoceto jer se iz publike najpre
pojavio veliki transparent na kome je stajalo "Zaustavite Ministra rata
Scharpinga." Petnaestak studenata, clanova svestudenstkog odbora (AstA)
poustajalo je sa svojih mesta u belim majicama na kojima su crnim slovima
stajale parole: "Ne nemackom napadackom ratu", "Ratni huskaci u zatvor" uz
sve glasniju horsku poruku upucenu zatecenom Ministru: "Ubica!", "Ubica!"
Scharping odjednom govori u mikrofon reci: "Mora se akceptirati i misljenje
drugih. Sve dok neko radi snaggom argumenata a ne silom, misljenja sam da bi
svako trebao da ostane u satoru". Medjutim, policija je bila drugog
misljenja. Oko 11.30 casova u sator je umarsiralo oko tridesetak policajaca
i, pored toga sto su studenti glasno ali mirno demonstrirali, odvukli su ih
na brutalan nacin napolje. Scharping vrti glavom od nezadovoljstva i
iznenadjenja. Zatim, nakon duze pauze nastavlja svoj govor: "Srbi na Kosovu
vrse jednu odvratnu kampanju etnickog ciscenja sa jednim ciljem, toliko puno
Albanaca koliko je moguce isterati ili poubijati..." Scharping je govorio
nekih 40-ak minuta pred mirnom publikom. Svoj govor zavrsio je recima:
"Govorite jednom sa decom ciji su roditelji pobijeni na Kosovu. Mi nemamo
pravo sve to jednostavno da posmatramo." A onda je nastupio veliki aplauz. U
ponedeljak svi znacajniji mediji u Minhenu objavili su da je Scharpingov
nastup protekao u senci skandala.
---------------------------------------------------------------
Utorak, 13.04.- SPIJUN U AMERICKIM REDOVIMA: Nemacki mediji objavili su
danas, pozivajuci se na americku TV stanicu ABC, vest da je NATO u njegovim
redovima u potrazi za neprijateljskim agentom.
U Savezu polaze od toga da je jedan spijun drugoj strani dostavio
informacije
o nekoliko ciljeva koji su trebali biti bombardovani.
ABC se poziva na izvore bliske americkoj vladi i NATO-u.
U najmanje tri slucaja, tvrdi ovaj izvor, vodjstvo u Beogradu upozoreno je o
predstojecem bombardovanju odredjenih ciljeva. Tako je Min. unutrasnjih
poslova na vreme ispraznilo jednu kasarnu i jedan most neposredno pre samog
bombardovanja.
Milan Vuckovic & Informativni centar, Minhen
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------