SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
BETA,
OSLO - Sefovi diplomatija Rusije i SAD konstatovali su u utorak da medju
njima ne postoji saglasnost o nacinima za okoncanje sukoba na Kosovu, ali su
saopstili da ce nastaviti razgovore u potrazi za politickim resenjem.
MOSKVA - Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov razgovore sa americkim
drzavnim sekretarom Madlen Olbrajt ocenio je kao "pravovremene i korisne".
"Taj susret je omogucio da se detaljno razmotre pozicije i pitanja koja su
danas na dnevnom redu. U citavom nizu pitanja mi smo mogli doci do
zajednickog stava, a po drugim pitanjima ostale su razlike. Utvrdjen je plan
rada i zato ja ocenjujem da je sastanak bio koristan", rekao je on na
televiziji TV-6.
BEOGRAD - Vojska Jugoslavije (VJ) demantovala je u utorak tvrdnje da je
jugoslovenska vojska usla na teritoriju Albanije i da je okupirala jedno
selo. Nacelnik Informativne sluzbe Staba Vrhovne komande pukovnik Milivoje
Novkovic nazvao je takve tvrdnje albanskih i zapadnih zvanicnika "gnusnim
lazima", prenosi RTS.
BEOGRAD - Portparol jugoslovenskog Ministarstva za inostrane poslove Nebojsa
Vujovic demantovao je da je Jugoslavija povredila tle Albanije i izjavio da
je 6.000 albanskih terorista pokusalo da udje na teritoriju Jugoslavije iz
susedne Albanije.
PARIZ - Predsednik Albanije Redzep Mejdani rekao je u utorak da njegova
zemlja nece dopustiti da bude uvucena u sukob sa Jugoslavijom, ali je
istakao da albanski narod nece sedeti skrstenih ruku i da je vojska spremna
da zastiti zemlju.
MADRID - Generalni sekretar UN Kofi Anan i spanski ministar spoljnih poslova
Abel Matutes izjavili su u utorak da je ukljucivanje Rusije od kljucnog
znacaja za resenje krize na Kosovu.
MADRID - Generalni sekretar UN Kofi Anan izrazio je u utorak zabrinutost
povodom izvestaja o navodnom ulasku jugoslovenske vojske na teritoriju
Albanije, naglasivsi da to ukazuje na potrebu za brzim pronalazenjem resenja
krize na Kosovu.
RIM - Predsednik italijanske vlade Masimo d'Alema izjavio je u utorak da je
neophodno pronalazenje diplomatskog resenja za Kosovo i upozorio da "ne
treba dopustiti vojnu eksalaciju sukoba koju bi bilo tesko zaustaviti".
BEOGRAD - Predsednik SRJ Slobodan Milosevic razgovarao je u utorak sa
predstavnicima podmladaka sedam grckih partija, koji su preneli solidarnost
i podrsku grcke omladine borbi Jugoslavije protiv agresije NATO, javili su
beogradski mediji.
BRISEL - Vrhovni komandant NATO, general Vesli Klark izjavio je u utorak u
Briselu da je pilot NATO, koji je u ponedeljak sa dve rakete pogodio
putnicki voz na mostu kod Grdelice i ubio deset civila, gadjao most u dva
navrata.
VASINGTON - Americki predsednik Bil Klinton, u pokusaju da dobije saglasnost
Kongresa za slanje dodatnih aviona za napade NATO-a na SRJ, u utorak nije
sasvim odbacio mogucnost slanja kopnenih trupa na Kosovo.
VASINGTON - Americki ministar odbrane Vilijem Koen mogao bi zatraziti od
predsednika Bila Klintona da angazuje deo rezervnih snaga u napadima na SRJ.
MOSKVA - Rusija je u utorak izrazila zabrinutost zbog sve cescih napisa u
zapadnoj stampi o "spoljnoj pomoci" separatistickoj Oslobodilackoj vojsci
Kosova (OVK) i ocenila da, u slucaju da su izvestaji tacni, to predstavlja
"grubo krsenje embarga Saveta bezbednosti UN prema SRJ koji je uveden
rezolucijom 1160".
KIJEV - Sef nemacke diplomatije Joska Fiser izjavio je u utorak da se
Evropska unija (EU) zalaze za stacioniranje medjunarodnih mirovnih snaga na
Kosovu pod komandom UN.
SKOPLjE - Zamenik nemackog ministra za inostrane poslove Ginter Ferhojgen
upozorio je u utorak da ce eventualni prijem Makedonije u EU zavisiti od
njenog odnosa prema izbeglicama sa Kosova.
BON - Makedonski premijer Ljupco Georgijevski zatrazio je "hitan prijem
Makedonije u NATO" i izrazio nadu da ce "ta organizacija imati razumevanja
za takav zahtev Skoplja".
BEOGRAD - Pristinski Medija centar saopstio je u utorak da je oko podne NATO
gadjao podrucje gde se nalazi spomenik "Kosovskim junacima" na Gazimestanu.
U blizini spomenika nalazi se televizijski repetitor. Spomenik nije
pogodjen, ali su unistene okolne zgrade.
PRISTINA - Na podrucju Pristine u utorak su u vremenskom periodu od 9,25 do
10,15 casova odjeknule cetiri jake detonacije projektila NATO alijanse,
receno je Beti u Radio Pristini. Prema podacima Centra za obavestavanje,
gadjani su ciljevi u reonu kasarne "Kosovski junaci", kao i reon spomenika
na Gazimestanu, gde se nalazi televizijski repetitor.
BEOGRAD - U nocasnjem napadu avijacije NATO potpuno je unisten hotel
"Baciste" na Kopaoniku, potvrdjeno je Beti u "Geneks-hotelima" na Kopaoniku.
BEOGRAD - NATO je u noci izmedju ponedeljka i utorka oko 03.35 gadjao
kasarnu VJ "Vasa Carapic" na Banjici. Jedan projektil NATO koji nije
eksplodirao, pao je kod sportske hale "Arena" na Novom Beogradu. Na
teritoriji Beograda i Panceva se culo snazno dejstvo PVO VJ.
BEOGRAD - Nacelnik VMA u Beogradu general Aco Jovicic izjavio je u utorak da
je u nocasnjem napadu NATO-a na obliznju kasarnu, povredjeno izmedju 16 i 20
bolesnika na VMA.
LESKOVAC - U leskovackom zdravstvenom centru do sada je identifikovano pet
lica koja su stradala prilikom napada NATO snaga na putnicki voz koji se
nalazio na mostu u Grdelickoj klisuri.
PANCEVO - U ponedeljak oko 22.30 i utorak ujutro u 5.30 i 5.50, avioni NATO
gadjali su rafineriju u Pancevu, a na meti su tokom noci bili i rafinerija
nafte u Novom Sadu i skladiste "Naftagas-prometa Srbije", desetak kilometara
udaljeno od Sombora.
MOSKVA - Predsednik Crne Gore Milo DJukanovic odbacio je u utorak kao
"neozbiljnu i neiskrenu" inicijativu o ulasku Jugoslavije u Savez Rusije i
Belorusije.
PODGORICA - Predsednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic pozvao je u
utorak civilnu i vojnu vlast u toj republici da nastave sa saradnjom i tako
"otklone incidentne situacije, koje niko ne zeli, a koje bi mogle da ugroze
mir u Crnoj Gori".
BEOGRAD - Beogradjani su se u subotu oko 20 casova ponovo okupili na tri
beogradska mosta, kako bi ih svojim telima branili od napada NATO.
PODGORICA - Na glavnom trgu u Podgorici u utorak je odrzan peti koncert u
znak protesta zbog agresija snaga NATO na Jugoslaviju.
BEOGRAD - Oko dve hiljade gradjana okupilo se u utorak na centralnom
beogradskom Trgu republike, na 17. uzastopnom koncertu pod nazivom "Pesma
nas je odrzala".
NOVI SAD - Na Trgu Slobode u Novom Sadu u utorak je ponovo odrzan vec
tradicionalni koncert "NATO ubija Evropu" pred nekoliko stotina gradjana, a
Novosadjane je, izmedju ostalih, pozdravio i francuski knjizevnik Patrik
Beson.
ZAJECAR - Gradjani Zajecara formirali su u utorak zivi stit na mostu preko
Timoka u gradskom naselju Kotlujevac i najavili da ce ta akcija trajati do
kraja agresije NATO na SR Jugoslaviju.
PRISTINA - Skladiste "Jugopetrola" i fabrika plastike u Pristini pogodjeni
su sa sest projektila u nocasnjem napadu aviona NATO, saopstio je Opstinski
centar za obavestavanje u Pristini.
PARIZ - Zamenik sefa ruske diplomatije Aleksandar Avdejev izjavio je da je u
vazdusnim udarima NATO na SR Jugoslaviju u protekle tri sedmice poginulo
vise od 400 civila i da ta agresija samo pogorsava krizu na Kosovu.
MOSKVA - Ruski ministar odbrane marsal Igor Sergejev izjavio je u utorak da
Rusija, "u zavisnosti od razvoja situacije u i oko SRJ", moze da povuce
svoju vazdusno-desantnu brigadu, koja se nalazi u sastavu Sfora u BiH.
MINSK - Predsednik Belorusije Aleksandar Lukasenko u sredu ce doputovati u
Beograd na razgovore sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem, saopstio je
u utorak beloruski ministar inostranih poslova Ural Latipov.
MOSKVA - Ruski predsednik Boris Jeljcin razagovarao je u utorak telefonom sa
predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukasenkom pred njegov odlazak u
Beograd.
BERLIN - Parlamentarni lider nemacke Partije demokratskog socijalizma Gregor
Gizi u utorak ce u mirovnoj misiji otputovati u Beograd, saopstio je
portparol PDS Hano Harnis.
BEOGRAD - Uprkos ratnom stanju u zemlji i agresiji NATO na SRJ Dvanaesti
Beogradski maraton bice odrzan u subotu 17. aprila, saopstili su u utorak
organizatori.
From: novine <novine@spanit.com>
Subject: SERVIS, SREDA, 14.4.99. 2h.CAN
SERVIS
"Nezavisne NOVINE"
BETA,
Tanjug: Anan ima poslednju sansu da spasi UN
Generalni sekretar UN Kofi Anan sutra u Briselu ima "poslednju sansu" da
zaustavi bombardovanje SR Jugoslavije i tako sacuva UN, ocenila je
jugoslovenska drzavna agencija Tanjug.
Anan je "doveo svetsku organizaciju na prekretnicu i ukoliko se hitno ne
zaustavi agresija na suverenu SRJ, uci ce u istoriju kao politicar koji je
sahranio UN", navodi se u komentaru Tanjuga pred sutrasnji sastanak sefova
diplomatija zemalja clanica EU i Anana u Briselu.
"U trenutku kada svet pocinje da shvata da se kriza oko Kosmeta ne moze
resiti raketama i bombama, Anan ima poslednju sansu da UN izvuce iz
zagrljaja SAD i NATO agresora", ocenio je Tanjug.
Drzavna agencija istice da Anan jos nije prihvatio "jedinu pravu mirovnu
inicijativu koju je pokrenuo Beograd, a to je jednostrani prekid vojnih
operacija" na Kosovu i pocetak politickih pregovora sa liderom kosovskih
Albanaca Ibrahimom Rugovom.
Tanjug je naglasio da Kofi Anan jos nije zatrazio od NATO-a da prekine
bombardovanje SR Jugoslavije, "iako je to morao da uradi jer je" ta agresija
u suprotnosti sa Poveljom UN i medjunarodnim pravom.
"Umesto toga, on se, kao i agresorske zemlje, u svojoj 'mirovnoj
inicijativi' pod plastom zastite izbeglica - zalaze za dolazak stranih trupa
u suverenu SRJ", navodi Tanjug.
U komentaru Tanjuga se dodaje da "tek sada postaje jasno, kada se Anan
svrstao uz Klintona, Blera i Klarka, zasto je Vasington grubo odbacio
Butrosa Galija (bivseg generalnog sekretara UN) i po kratkom postupku
ustolicio Anana".
"Sutrasnji sastanak u Briselu, na kojem ce se razmatrati dosadasnje mirovne
inicijative za resenje kosovske krize... poslednja je Ananova sansa da
zatrazi hitan prekid bombardovanja SR Jugoslavije, koja nije nikog ugrozila,
jer nema nijednog svog vojnika na teritoriji drugih zemalja", istice Tanjug.
Agencija ocenjuje da bi u suprotnom to bio kraj UN koje su u svojoj
50-godisnjoj istoriji u nekoliko navrata odigrale znacajnu ulogu.
Biznis, pre svega....
NjUJORK - Dok politicari i generali sirom sveta lupaju glave i gube san zbog
Kosova, u americkoj korporaciji "Rejtion" verovatno trljaju ruke.
"Rejtion" pravi "tomahavke", mornaricke krstarece rakete siroko koriscene u
vazdusnim napadima NATO na Jugoslaviju.
Pentagon je juce rekao da ce od Kongresa zatraziti da hitno odobri do cetiri
milijarde dolara vanrednih troskova za vojne operacije u Jugoslaviji, a deo
toga bice namenjen proizvodnji i prepravci "tomahavka" i drugog oruzja iz
"Rejtionovih" kataloga.
"Ne smemo da otkrivamo detalje aktivnosti u Jugoslaviji", rekao je direktor
"Rejtiona" Denijel Burnem (Daniel Burnham), "ali vereovatno ste culi za
zahtev odeljenja odbrane Kongresu".
"Primera radi, Mornarica je zatrazila prepravku 324 'tomahavka' za 113
miliona dolara, a ocekujemo jos slicnih poslova", rekao je on novinarima.
Stopa rasta prihoda firme verovatno ce znatno, za dva-tri procenta,
premasiti pocetkom godine planiranih 7-9 odsto, procenio je Burnem.
Nezavisno od vanrednih troskova zbog Jugoslavije, Klintonova administracija
je racunala da u tekucoj fiskalnoj godini izdvoji 6,6 milijardi dolara za
nacionalni sistem raketne odbrane.
"Od toga, oko 400 miliona je za nasu firmu", rekao je direktor "Rejtiona".
Pentagon i NATO nikada nisu saopstili koja su oruzja upotrebljena protiv
Jugoslavije, ali mediji su javili a televizije snimile brodove u Jadranu
kako ispaljuju "tomahavke", od kojih svaki kosta po 750.000 dolara.
Druga oruzja "Rejtiona", koja su verovatno ranije vec smestena u arsenale,
ukljucuju projektile AMRAAM (vazduh-vazduh, 386.000 dolara komad) i HARM
(protivradarske projektile vazduh-zemlja, 200.000 dolara po komadu).
Firma iz Leksingtona u Masacusetsu proizvodi i laserom navodjene "pametne
bombe" "pejvej" i protivoklopne projektile "maverik"
Akcije "Rejtiona" na Volstritu sinoc su zakljucene sa dobitkom od jedan
odsto, odnosno za skoro 40 odsto iznad najnize tacke u poslednje 52 nedelje.
NATO bombardovao okolinu hidroelektrane Bistrica
Avioni NATO ispalili su, oko ponoci, dva projektila u neposrednoj blizini
hidroelektrane Bistrica, javili su beogradski mediji pozivajuci se na izvore
u Upravi limskih hidroelektrana u Novoj Varosi.
Ta hidroelektrana nalazi se 19 kilometara jugozapadno od Nove Varosi.
Beogradski mediji su takodje javili da su, zbog "veoma jake eksplozije
popucala stakla na masinskoj zgradi hidroelektrane", a da, prema prvim
informacijama, nema povredjenih.
"Takodje je doslo do iskljucenja visokonaponskih dalekovoda izmedju
hidroelektrana Bistrica i Potpec, odnosno Bistrica-Prijepolje i
Bistrica-Kokin Brod", navodi se u izvestaju medija.
Isti izvor je javio da se dezurne ekipe nalaze na terenu tako da ce "uskoro"
biti poznati podaci o materijalnoj steti.
Mediji su takodje javili da su detonacije, koje su se oko 1.20 casova cule
na podrucju Novog Sada, poticale od jakog dejstva protivvazdusne odbrane
Vojske Jugoslavije (PVO VJ).
Dopisnik agencije Beta iz Novog Sada javio je da su se u gradu oko 1.20 culi
dejstvo PVO VJ i zvuci aviona koji su nadletali grad, ali da nakon toga nije
bilo vazdusne agresije NATO.
Ostecen most na pruzi Beograd-Bar kod Bistrice
Tokom vazdusne agresije NATO na podrucje Polimlja oko ponoci, ostecen je
veliki Zeleznicki most na pruzi Beograd-Bar kod Bistrice, izmedju Priboja i
Prijepolja, javili su beogradski mediji pozivajuci se na izjave ocevidaca.
Za sada nema preciznijih podataka o materijalnoj steti.
Televizija Studio B je jos javila da su nakon bombardovanja podrucja
Bistrice prekinute telefonske veze sa Pribojem i Prijepoljem, navodeci da je
doslo do "izvesnih poteskoca u proizvodnji i distribuciji" elektricne
energije iz hidroelektrana Potpec i Kokin Brod.
Mediji su takodje javili da je NATO, oko 1.10 casova, ispalio cetiri
projektila u okolini sela Prijanovici, dva kilometra od Pozege na putu prema
Cacku.
Isti izvor je naveo da je nakon eksplozije doslo do pozara koji je ubrzo
lokalizovan, a povredjenih nije bilo.
Kako je javila televizija Studio B, prilikom bombardovanja tog podrucja
pricinjena je velika materijalna steta, a osteceno je i mnogo stambenih
objekata.
Mediji su ranije javili da je su dva projektila, oko ponoci, pala u
neposrednoj blizini hidrocentrale Bistrica, nakon cega je centrala prekinula
rad, a iskljuceni su visokonaponski dalekovodi koji povezuju hidroelektrane
Bistrica, Potpec i Kokin Brod.
Od jacine eksplozije na masinskoj zgradi centrale popucala su prozorska
stakla.
Vazdusna agresija na podrucju Uzica i Novog Sada
Avijacija NATO je, oko ponoci, gadjala sira podrucja Uzica, Priboja i Nove
Varosi, dok je oko 1.20 casova napadnuto i podrucje Novog Sada, javili su
beogradski mediji pozivajuci se na izvore iz Republickog centra za
obavestavanje.
Isti izvor navodi da je sa dva projektila gadjana i Bistricka centrala koja
se nalazi u trouglu gradova Priboja, Prijepolja i Nove Varosi, a da je na
podrucju Uzica otezan telefonski saobracaj.
Avijacija NATO je, oko 1.20 casova, u vise navrata izvrsila i vazdusnu
agresiju na podrucje Novog Sada.
"Iz centra grada cule su se detonacije iz vise pravaca, ali jos nije
utvrdjeno koji su ciljevi gadjani", javila je Radio-televizija Srbije.
Dopisnik agencije Beta iz tog grada javio je da se tokom vazdusne agresije
NATO na podrucje Novog Sada culo jako dejstvo protivvazdusne odbrane Vojske
Jugoslavije.
Dopisnik Bete iz Cacka javio je da se izmedju 1 i 1.15 casova iznad tog
grada moglo cuti nadletanje aviona NATO, ali dejstava nije bilo.
Iz SAD u borbu na Kosovo
NjUJORK - Grupa od skoro 400 etnickih Albanaca, americkih drzavljana, barem
privremeno morala je da odlozi pristupanje separatistickoj Oslobodilackoj
vojsci Kosova (OVK), rekli su Rojtersu izvori bliski toj grupi.
Izvor je rekao da je 385 zena i muskaraca iz takozvane "Atlantske brigade"
odlozilo put jer nisu bili sigurni hoce li njihov zakupljeni avion moci da
sleti u Tiranu, zbog ogranicenja civilnog vazdusnog saobracaja u regionu.
Okupljeni u jednom njujorskom hotelu, oni su planirali da sinoc polete sa
medjunarodnog aerodroma Njuark i da se u nekom od vojnih kampova u Albaniji
prikljuce borbenoj obuci OVK u toj zemlji.
Civilni vazdusni saobracaj nad Balkanom ogranicen je zbog bezbednosti tokom
intenzivnih letova NATO u napadu na Jugoslaviju.
Dobrovoljci za borbu protiv snaga bezbednosti na Kosovu juce su i "polozili
zakletvu", u ceremoniji koju su organizovale OVK i organizacija "Otadzbina
zove", ogranak gerilske vojske zaduzen za prikupljanje finansijskih priloga.
Medju buducim gerilcima ima i tinejdzera, ali u borbu hoce i jedan
60-godisnjak.
Prema podacima Americkog gradjanskog drustva Albanaca, oni ce pojacati grupu
od 2.000-3.000 etnickih Albanaca iz SAD koji su vec otisli da se umesaju u
sukob OVK sa policijom i vojskom Jugoslavije.
Drustvo navodi da su dobrovoljci poceli da odlaze od proslog proleca i da ih
finansira sedam miliona Albanaca u Americi i Evropi.
NATO je 24. marta poceo vazdusne napade na Jugoslaviju, posle neuspelih
pregovora u Francuskoj.
Prethodno, Zapad je jugoslovenske snage bezbednosti optuzio da su prekrsile
prekid vatre dogovoren u oktobarskim razgovorima predsednika Slobodana
Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka.
Vecina regruta iz SAD nije prosla nikakvu vojnu obuku, nikada nije bila na
Kosovu i slabo govori lokalne jezike.
SAD ne podrzavaju odlazak albanskih dobrovoljaca na Balkan
VASINGTON - Portparol Stejt departmenta Dzejms Foli izjavio je veceras da
administracija americkog predsednika Bila Klintona ne podrzava one Albance
iz SAD koji odlaze na Balkan kako bi se pridruzili separatistickoj
Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK).
Foli je u Vasingtonu rekao da administracija moze da ima razumevanja za
potrebu da se nekome pomogne i da zbog toga smatra da je pruzanje
humanitarne pomoci "prikladniji nacin da se pomogne".
Ove nedelje su americki drzavljani albanskog porekla odlazili na Balkan kako
bi se pridruzili OVK. Agencija Asosijeted pres nije navela o kolikom broju
Albanaca je rec.
Foli nije mogao da kaze da li i kakve posledice eventualno snose oni
drzavljani SAD koji u licnom svojstvu ucestvuju u nekom vojnom sukobu.
SAD objasnjavaju Meksiku napad na SRJ
MEKSIKO - Posle protesta latinoamerickih drzava zbog napada NATO na
Jugoslaviju bez mandata Saveta bezbednosti UN, drzavni sekretar SAD Madlen
Olbrajt ulozila je napor da objasni kosovsku politiku Zapada.
Meksicka stampa je spekulisala da je Olbrajtova bila razocarana kritikom, a
funkcioneri Stejt departmenta u Vasingtonu su potvrdili da je ona zaista
pisala sefovima diplomatije nekih zemalja Latinske Amerike, ukljucujuci
Meksiko, nastojeci da objasni postupke NATO.
Ostalo je nejasno jesu li slicna pisma upucena i zemljama drugih regiona.
Diplomati u Meksiku i Vasingtonu nisu zeleli da otkrivaju detalje prepiske,
pa nisu potvrdili glasine da je Olbrajtova iskazala nezadovoljstvo
postavljenim pitanjima.
Meksiko je odmah po pocetku vazdusnih napada na Jugoslaviju, 24. marta,
osudio taj korak i procenio da nisu bile iskoriscene sve diplomatske
mogucnosti.
"Ona (Olbrajtova) vrlo dobro zna kakav je nas stav", rekla je u utorak
ministarka inostranih poslova Meksika Rosario Grin.
Meksicka vlada je prvog dana intervencije NATO saopstila i da "zali" zbog
bombardovanja bez mandata Saveta bezbednosti.
Dan kasnije, slicnom osudom oglasila se Grupa Rio, organizacija 14
latinoamerickih i karipskih zemalja, sada pod predsednistvom Meksika.
Bezborodov: SAD koriste NATO zarad svojih ciljeva
KOPENHAGEN - Potpredsednik Komisije za odbranu u Dumi, general Nikolaj
Bezborodov osudio je danas u Kopenhagenu "cinizam SAD u Jugoslaviji jer
koriste NATO zbog sopstvenih interesa".
On je predvodio delegaciju ruskih parlamentaraca u poseti Danskoj. Cilj
posete bila je razmena gledista o situaciji na Balkanu.
"Ponasanje SAD i NATO je toliko cinicno da vredja pamet. Amerikanci sebe
smatraju supersilom koja ima za pravo da cini bilo sta i da krsi niz
medjunarodnih sporazuma", rekao je Besborodov posle sastanka sa svojim
danskim kolegama.
"SAD su zainteresovane da nadju pretekst za odrzavanje oruzanih snaga u
Evropi, cak i ako vise ne postoji vojna pretnja kontinentu", ocenio je on.
Bezborodov je dodao da "citava Evropa pokorno sledi Amerikance" i ocenio da
"Poljska, Ceska i Madjarska nisu ravnopravne clanice Saveza, vec su zemlje
sateliti".
On je izrazio cudjenje sto "danski politicari ne znaju da se obicni ljudi u
Rusiji plase NATO i boje se da ce agresija Saveza protiv Jugoslavije,
jedinog ruskog saveznika na Balkanu, dugorocno biti usmerena protiv Rusije".
Bezborodov je odbio da prokomentarise navodno etnicko ciscenje na Kosovu,
vec je ocenio da generalni sekretar NATO Havijar Solana (Javiar) i vrhovni
komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark (Njesley Clark) treba da budu
izvedeni pred sud za ratne zlocine jer su naredili da se bombarduje voz i
ubiju civili.
Danski parlamentarac Hans Engel, predsednik Komisije za odbranu, ocenio je
da "sastanak, koji je trajao oko 2 casa, nije doprineo zblizavanju stavova,
daleko od toga, ali se odvijao u otvorenoj i iskrenoj atmosferi".
Ivanov: Razgovori sa Olbrajtovom pravovremeni i korisni
MOSKVA - Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov razgovore sa americkim
drzavnim sekretarom Madlen Olbrajt ocenio je kao "pravovremene i korisne".
"Taj susret je omogucio da se detaljno razmotre pozicije i pitanja koja su
danas na dnevnom redu. U citavom nizu pitanja mi smo uspeli da postignemo
zajednicki stav, a po drugim pitanjima ostale su razlicite pozicije.
Utvrdjen je plan rada i zato ja ocenjujem da je sastanak bio koristan",
rekao je Ivanov na televiziji TV-6.
Ministar je dodao da se "danas ne moze reci da neko u rukama ima kljuc
resenja, ali je vazno da se ima razumevanja za trazenje politickog resenja".
"Rusija je uvek smatrala i smatra da se kosovski problem, a vec sada se moze
govoriti o problemu Balkana u celini, moze regulisati samo putem pregovora i
politickim resenjem. Vazno je da se sada tome okrece i niz drugih zemalja, i
to omogucava da se putem pregovora dodje do resenja koja bi dozvolila da se
zaustavi visoki stepen napetosti koji sada postoji na Balkanu", dodo je
Ivanov.
Na pitanje "kako ce na pregovore reagovati (predsednik SRJ) Slobodan
Milosevic", Ivanov je rekao da "misli da reakcija mora da bude pozitivna jer
je razgovarano o trazenju puteva politickog resenja, a to prirodno
pretpostavlja prestanak bombardovanja".
"U tome se i sastoje napori ruske diplomatije, koja prema naredbi
predsednika Rusije to i ostvaruje", zakljucio je Ivanov.
Rusija: Savet bezbednosti nije podrzao Ananov predlog
Rusko ministarstvo inostranih poslova saopstilo je danas da se "navodno
odobrenje Saveta bezbednosti UN ne odnosi na takozvane predloge generalnog
sekretara UN za resenje kosovske krize, vec je rec o uopstenom pozdravljanju
inicijative da UN povrate kljucnu ulogu u prevazilazenju tog problema".
Saopstenje ruskog ministarstva inostranih poslova odnosi se na izvestavanje
nekih ruskih i svetskih medija da je "Savet bezbednosti UN navodno podrzao
predlog Kofi Anana za resavanje kosovske krize".
U saopstenju se, takodje, navodi da su se ti napisi u stampi pojavili nakon
sto je predsedavajuci Saveta bezbednosti UN Alan Dezame dao, u ime svih
clanova tog tela, nezvanicnu izjavu medijima.
Fiser: Razlike ostale, ocekivanja bila prevelika
BON- Sef nemacke diplomatije Joska Fiser procenio je da su americko-ruski
razgovori u Oslu ublazili razlike Zapada i Moskve u stavu o Jugoslaviji.
On je, medjutim, odbio, da kaze hoce li uskoro biti odrzan siri sastanak.
Nemacka u tekucem polugodistu predsedava Evropskom unijom i Grupom osam (G8)
industrijalizovanih nacija, koju cine SAD, Japan, Nemacka, Britanija,
Italija, Kanada, Francuska i Rusija.
Fiser zahteva sastanak sefova diplomatije G8 i mirovni plan za Jugoslaviju u
dogovoru sa Rusijom. Slican predlog dao je i ruski predsednik Boris Jeljcin.
Nemacki ministar je prosle nedelje bio nagovestio da je sastanak moguce
odrzati u vreme proteklog vikenda.
Od tada, medjutim, drugih najava nije bilo, uprkos sastancima funkcionera
Zapada i Moskve na nizem nivou i razgovora sefova americke i ruske
diplomatije, Madlen Olbrajt i Igora Ivanova juce u Oslu.
"Razgovori (u Oslu) definitivno su bili koristan i znacajan korak napred",
rekao je Fiser sinoc novinarima u Bonu, ali je primetio da su bitne razlike
ostale i da se "ocekivanja mozda bila prevelika".
On je rekao da ne bi zeleo da govori kada ce, odnosno hoce li sastanak G8 o
Jugoslaviji uopste biti odrzan.
Jedan izvor iz vlade rekao je Rojtersu da je taj ministarski sastanak ove
nedelje svakako iskljucen iz dnevnog reda.
Izuzimajuci Rusiju, koja se ostro protivi napadima na Jugoslaviju, i Japana
koji je tu akciju podrzao, preostale clanice G8 su saveznice u NATO.
Sreder zeli Ruse i Anana
LONDON - Nemacka ce verovatno pozvati Evropsku uniju (EU) da zatrazi
rezoluciju i odobrenje Saveta bezbednosti UN za medjunarodne mirovne snage
na Kosovu, pokusavajuci da popravi odnose sa Rusijom, pise danas londonski
"Gardijan".
Pozivajuci se na neimenovane izvore, dnevnik navodi da ce kancelar Gerhard
Sreder tu inicijativu verovatno pokrenuti na danasnjem samitu EU u Briselu.
"Takav korak pomogao bi Moskvi da poveca pritisak na (predsednika
Jugoslavije) Slobodana Milosevica", smatra list.
Neidentifikovani diplomati su rekli da Nemacka, okretanjem Savetu
bezbednosti i "prepakivanju" medjunarodnog vojnog prisustva u Jugoslaviji
pod jasan mandat UN, sto je prihvatljivije Milosevicu, pokusava da "vrati"
Rusiju u resavanje kosovskog problema.
Beograd kategoricki odbija snage pod komandom NATO, koje Zapad zahteva za
Kosovo. Rusija je vise puta ponavljala zahteve da bombardovanje Jugoslavije
bude prekinuto.
"Nemci misle da ce, ako ukljuce Ruse (u novi "paket" medjunarodnog vojnog
prisustva), to moci da prodaju Srbima", rekao je "Gardijanu" jedan britanski
diplomata.
Kosovska kriza sigurno ce dominirati samitom, koji je bio zamisljen kao
upoznavanje lidera sa novim evropskim komesarom, Italijanom Romanom
Prodijem.
Sreder je pozvao generalnog sekretara UN Kofija Anana da evropskim liderima
predstavi svoj plan za Kosovo sa pet tacaka.
Nemacki funkcioneri su rekli da se nadaju da Anan moze da bude posrednik sa
Beogradom, a on je izjavio da se nece ustrucavati da otputuje u Beograd, ako
to "bude moglo da koristi".
Jedan Srederov bliski saradnik je procenio da Anan moze da stvori sansu
"kako u Vasingtonu, tako u Moskvi" i da sada prioritet ima obezbedjivanje
relevantne rezolucije Saveta bezbednosti, odnosno pridobijanje Rusije.
Prema njegovoj proceni, rezoluciji ne bi trebalo da se usprotivi ni Kina,
koja je osudila vazdusne napade NATO na Jugoslaviju, a kao stalna clanica
Saveta bezbednosti - uz Rusiju, SAD, Francusku i Britaniju - u njemu ima
pravo veta.
Ne ruse se samo mostovi preko reka
Drustvo srpsko-nemacke saradnje uputilo je kancelaru Gerhardu Srederu pismo,
iskazujuci zaljenje zbog ucesca Nemacke u napadima NATO na Jugoslaviju i
upozoravajuci da su i Albanci, uprkos medijskoj posvecenosti njihovoj
patnji, delom odgovorni za sadasnju krizu.
"Ti mladi ljudi (nemacki vojnici) ne sudeluju samo u rusenju mostova preko
reka, nego i mostova izmedju Srba i Nemaca", navodi se u pismu.
Drustvo, sa sedistem u Beogradu, navodi da ce posle rata mostovi preko reka
biti obnovljeni, ali postavlja pitanje "hoce li ikada biti obnovljen udeo
Nemacke u evropskoj kulturi, vidjenoj ocima Srba".
Srbe, kako u Srbiji, tako u Nemackoj, "iritira... sto je nemacki politicki
establisment pod tepih gurao separatizam albanskih lidera na Kosovu", navodi
se u pismu Srederu.
Kosovski Albanci mogli su da se ukljuce u politicki zivot Srbije na izborima
u prethodnih nekoliko godina i da ga skrenu na za sebe povoljniji put,
procenjuje Drustvo.
"Nazalost, umesto toga, dali su se lako ubediti da u Srbiji nemaju
buducnost", navodi se u pismu, dostavljenom Beti.
Ne dovodeci u pitanje "nesumnjivo veliku patnju" izbeglih Albanaca, Drustvo
konstatuje da je svo zaljenje nemackih politicara i javnosti rezervisano
samo za njih.
Pritom, "posebno iritira sto se zali samo mucenistvo albanskih izbeglica,
kao da drugih na Kosovu nema", navodi se u pismu, uz primedbu da Hrvatsku
proterivanje 325.000 Srba iz Krajine 1995. "nije kostalo ni jednog mosta".
Drustvo konstatuje da Srbi, Albanci i Nemci placaju cenu zivota u "svetu
informacije, umesto u svetu istine" i poziva Sredera da svojim autoritetom
obezbedi ravnotezu informacije o dogadjajima na Kosovu.
"Tako, posle sadasnje dusevne i materijalne katastrofe u Srbiji i sadasnje
ustavne i medjunarodnopravne katastrofe u Nemackoj... mozete da ostavite
mogucnost gradnje mostova kojih sada nema izmedju nasih obala", navodi se u
pismu.
Jeljcin pruzio garancije za Lukasenkov let do Beograda
MOSKVA - Predsednik Rusije Boris Jeljcin pruzio je garancije za bezbednost
leta aviona predsednika belorusije Aleksandra Lukasenka od Minska do
Beograda, saopstio je danas zamenik sefa beloruskog predsednika Ivan
Paskevic.
On je, kako prenosi Interfaks, napomenuo da NATO ne garantuje bezbednost
leta Lukasenkovog aviona.
Paskevic je rekao da je Lukasenko dobio garancije tokom telefonskog
razgovora sa Jeljcinom, koji je, kako je rekao, dao naredjenje nadleznim
ministarstvima da "iskoriste sve raspolozive mehanizme" za pruzanje
bezbednosti preleta Lukasenka.
Zamenik sefa beloruskog predsednika je takodje rekao da je Lukasenko danas
telefonom razgovarao i sa premijerom Jevgenijem Primakovom.
"Primakov je informisao predsednika Belorusije o merama koje je preuzela
ruska strana za obezbedjenje vazdusnog koridora", rekao je Paskevic.
Lukasenko sutra treba da doputuje u Beograd, gde treba da razgovara sa
jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem.
Paskevic nije iskljucio mogucnsot da Lukasenko doleti iz Beograda pravo u
Moskvu da bi informisao Jeljcina o razgovorima sa Milosevicem.
Za prevoz pomoci odabrani vozaci sa iskustvom iz Bosne
LONDON - Britanija je veceras saopstila da je unajmila vozace kamiona sa
iskustvom iz Bosne i Zaira kako bi pomogla doturanje pomoci albanskim
izbeglicama.
Vozaci ce saradjivati sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice (UNHCR) u
doturanju pomoci izbeglicama u Albaniji, saopstila je vlada.
"Vozaci i rukovodioci konvoja ... su posebno odabrani zbog iskustva koje su
stekli vozeci konvoje kroz teske i opasne predele Bosne i Zaira", navodi se
u saopstenju.
PROSIRITE LISTU U JUGOSLAVIJI I SVETU.
-----------------------------------------------------------------
Kosovo@yurope.com mejling lista
WWW: http://www.yurope.com/kosovo/
-----------------------------------------------------------------