Poglavlje trece
Narodna skupstina
Skrivalice “vlade narodnog jedinstva”*
Prvo cu nesto reci o tome sta je to vlada narodnog jedinstva i zasto
mislim da mi nismo na tragu vlade narodnog jedinstva.
Vlada narodnog jedinstva znaci da su drustvo i drzava dosli u jednu
odredjenu situaciju u kojoj treba da se ukinu svi partikularni interesi
i da se u ime opsteg kolektiva, kojem svi mi pripadamo, svi zajedno sabijemo
u svoje redove i za jedno izvesno vreme radimo zajednicki na spasu zajednicke
nam zajednice.
Nisam primetila da se predsednik Republike Slobodan Milosevic ikada
povodom ovakve vlade narodnog jedinstva obratio gradjanima i naciji, da
objasni o cemu je rec i zasto treba da se pravi takva vlada. Cula sam da
su pojedini ljudi bili u kabinetima, da su nesto razgovarali, ali nasi
gradjani, a ni ja takodje kao poslanik, ne znam zbog cega se pravi ta vlada
nacionalnog jedinstva, niti je to gradjanima uopste objasnjeno.
Znaci, to je jedno vrlo specificno stanje u kojem se ne samo deli vlast
izmedju pojedinih stranaka, nego se donosi dogovor – sta hocemo da promenimo,
sta je cilj vlade narodnog jedinstva, medjutim, nista od toga mi nismo
culi. Ne samo da to nismo culi nego nismo culi vec mesecima ni sta predsednik
Republike uopste misli. Redjaju se neki ljudi, dolazi Redman, dolazi Curkin,
dolazi ovaj i onaj, a mi ne znamo sta je uopste sa planom nacionalnog programa.
On se naciji ne obraca niti nas o bilo cemu obavestava (sve vreme se u
sali komentarise – to se ne cuje, predsednik zvonom opominje na red).
Znaci, ne moze biti reci o tome da je to vlada nacionalnog jedinstva,
jer ona ima svoj vrlo odredjen smisao, nego je verovatno bilo reci o tome
da je podeljen broj poslanika pa sada treba da nadjemo nacin da isplivamo
i da ostane socijalisticka vlada ista kakva je i bila.
Drugo, treba da se postavi jedno kljucno pitanje – da li ikom ovde,
bilo u kojoj partiji da je, Socijalistickoj ili partijama iz opozicije,
pada na pamet da bi predsednik Republike Slobodan Milosevic podelio i mrvu
vlasti sa bilo kim. Njemu to ne pada na pamet, niti ce mu to pasti na pamet
dok bude na vlasti. Prema tome, samo naivni su mogli poverovati da on zeli
da deli vlast. Nazalost, to je farsa kao i sve ostale farse.
Posto je vlada preuzela program koji je navodno Avramovicev program,
mogu da postavim i pitanje – da vidim ciji je to program. Da li se u ovoj
situaciji uopste moze govoriti o ekonomskom oporavku? Da li se uopste moze
govoriti o monetarnom sistemu i uvodjenju reda u monetarni sistem, a da
se nista pri tom nije izmenilo.
Mislim da to ne moze, jer ima mnogo stvari koje bi trebalo izmeniti
da bi doslo do ekonomskog oporavka. Prvo, postavljamo pitanje ciji je to
uopste program, a zatim mozemo postaviti i pitanje kakve su namere uopste
tog programa. Taj program je program Slobodana Milosevica. Ko god dodje
na vlast moze da nadje jednog strucnjaka da mu napravi program i da mu
nadene to ime. Ne moze.
Ako je neko na vlasti onda je to njegov program. Ako program propadne
ja ocekujem da Slobodan Milosevic dâ ostavku. (Poslanici reaguju.)
Od sada ja to ne zovem – Avramovicev program, nego zovem – Milosevicev
program. (Poslanici protestuju.)
Predsednik: Molim vas da saslusate govornika. (Predsednik sve vreme
zvonom uspostavlja red.)
Vesna Pesic: Znaci, znamo ciji je program. Politika ne moze da se skriva
cas iza Jezde, cas iza Dafine, pa iza Panica, iza Cosica, ne mozemo se
vise u ovoj drzavi igrati takvih skrivalica.
A sta je namera ovog programa? Nazalost, mi smo svi zeljni toga da
zivimo u jednom uredjenom drustvu i znamo da mozemo da planiramo svoj zivot,
da mozemo da ga proracunavamo i u tom smislu svaki normalan covek mora
da dâ podrsku onome sto bi zavelo monetarni red. Znamo kako je bilo.
Znamo da nismo mogli ni novine ni hleb da kupimo, jer ne znamo koliko milijardi
imamo u novcaniku. Ali, ono sto taj program podrazumeva, prva faza tog
programa je najlaksa faza, a to znaci tehnicki gledano – zakljucas stampariju,
ode inflacija.
Medjutim, ima mnogo drugih problema koji ukazuju na to da ekonomski
oporavak, promene ekonomskog sistema podrazumevaju mnogo vise od ovoga.
Postavljam pitanje – da li u jednoj takvoj ekonomiji moze da postoji to
da nemamo Ustavni sud. Molim vas, Ustavni sud je jedna najobicnija politicka
krpa jer se Ustavni sud izjasnio o tome da su one uredbe bile neustavne,
Ustavni sud ne funkcionise, pravna drzava ne funkcionise niti ikome pada
na pamet da to sve funkcionise.
Prema tome, smatram da je rec o tome da je trebao gospodi jedan odredjeni
predah, a bio je potreban predah zato sto ona inflacija nije vise nista
donosila. Ona je inflatorno oporezivala gradjane, ali su otprilike od poreza
mogli da skupe oko 10 000 dolara, a trebalo je jos ova dva miliona po proracunu
izvuci od strane gradjana i to je taj predah koji treba da traje nekoliko
meseci i posle toga se vracamo na staro.
Zasto ne moze? Postavicu direktno pitanje gospodinu mandataru, zato
sto nijedan uzrok takvog stanja ovde nije otklonjen niti se pokazuje kako
program misli da otkloni uzroke koji prakticno dovode do inflacije.
Pitam gospodina Marjanovica, kako on misli da pokrije deficit od jedne
i po milijarde dolara. Po svim proracunima taj deficit je potcenjen zato
sto se racuna da ce biti drustveni proizvod deset milijardi a po proracunima
nece. Drugo, taj deficit ce biti veci i on se svakog meseca i sada uvecava
jer je obrt sredstava toliko smanjen da se svakog meseca pravi deficit.
Znaci, deficit od milijardu i po ne moze da se smanji, za to nema nacina
izuzev ako opet ne proradi stamparija. Molim da mi se na to pitanje direktno
odgovori i pokaze sta ce da se skrese, na koji nacin i gde ce se praviti
ustede.
Mi smo imali prilike da cujemo predsednika Milosevica kako kaze da
Srbija treba da bude vojno najmocnija drzava na Balkanu. Postavljam pitanje
zasto? Kakav je to plan da mi budemo najmocnija vojna drzava na Balkanu.
Molim da se proracuna koliko nasi susedi imaju na raspolaganju vojske,
naoruzanja i da se prilagodimo, da budemo jedna miroljubiva zemlja, a ne
da gajimo takve iluzije koje treba gradjani da plate. (Negoduju u sali,
predsednik zvonom pokusava da uspostavi red.) Mnogi gradjani, kada se povlacila
vojska iznad Sarajeva, bili su zgranuti sta Srbija placa, koliko naoruzanje
je stajalo iznad Sarajeva, koliko tenkova, topova, hocemo li mi to i dalje
da placamo, da stoji i da se gadja civilno stanovnistvo (poslanici protestuju,
cuje se zvono kojim predsednik uspostavlja red).
Prema tome, molim da prvo vidimo koliko ce biti skresano i zasto je
Srbiji potrebna...
Predsednik: Molim vas da saslusamo govornika.
Vesna Pesic: Zasto je Srbiji potrebna ovolika policija. Za koga sprema
toliku policiju? Znaci, da vidimo sta treba da se skrese, na koji nacin
i kako cemo skresati zajednicku i opstu potrosnju.
Vi ste ispravno rekli da svi viskovi radne snage treba da izadju iz
preduzeca i molim da se pokaze iz kojih sredstava ce se finansirati ti
ljudi kada izgube sutradan posao. Eto, to su ta pitanja.
Ali, postavila bih i jos jedno pitanje. Nasa privreda nije trzisno
izbalansirana privreda. Sada kada smo pustili jednu infuziju, jedan deo
te privrede je proradio, ali to je pre svega prehrambena industrija. Medjutim,
veci deo nase privrede je potpuno mrtav. Kako ce metalska industrija doci
do novog dinara? Hocete li to da objasnite. Kako moze da dodje do novih
para. Ko ce da kupuje traktore i kombajne. Ili ce ponovo to biti subvencionirano
iz primarne emisije.
I, konacno, i trece je pitanje koje je zaista nesto sto nijedan normalan
covek ne moze da zamisli kada se govori o oporavku privrede i privrednom
porastu. Mi ne mozemo, buduci da je u 1993. godini opala proizvodnja u
Srbiji za 30%, da nam je maksimalan cilj da dostignemo nivo proizvodnje
u 1993. godini.
Pokazite kako cemo dostici nivo proizvodnje u 1993. godini, da krene
privredni rast bez investicija. Gde cete naci novac za investicije? A ako
nema proizvodnje, nema para, nema robe, nema nicega.
To su samo neka od pitanja u vasem programu, koja su ostala sasvim
neodredjena, niti se zna kako se ta pitanja uopste mogu resiti.
Ja cu sada zavrsiti time sto cu kazati da zaista...
Predsednik: Isteklo je vreme.
Vesna Pesic: Neka je. Ja cu postaviti pitanje u vezi sa mandatarom
i sa vladom. Molim vas, otkud ta ideja da su oni koji su privrednici, koji
rade u preduzecima, koji su direktori preduzeca, samim tim kvalifikovani
da vode drzavu i drzavnu privredu? Logika preduzeca je suprotna uravnotezavanju
privrede, to su dve razlicite logike misljenja.
Ja ne znam otkud sada to da stvaramo neku direktorsku vladu, jer onaj
koji je dobar privrednik, dobar preduzetnik, on ne narusava tu ravnotezu,
da bi dostigao profit, a onaj koji vodi drzavu, prakticno treba da stvara
ravnotezu.
Zato molim da svi oni koji odu u vladu (to sto su vec neki rekli) podnesu
ostavke na svoja direktorska mesta.
Konacno, rekla bih nesto povodom samog mandatara. Molim vas, mi ne
mozemo vise uzimati da su uspesni privrednici oni privrednici koji prakticno
vode drzavna preduzeca. “Progres” je preduzece koje dugo traje, o njemu
smo mnogo citali na raznim mestima, u “zutoj stampi”, u skandaloznim rubrikama.
To je tipicno preduzece koje ima drzavni monopol, koje nije nikakvo uspesno
preduzetnistvo, nego je rec o tome da ima ogromne drzavne privilegije i
tajne fondove. Ima monopol na uvoz prirodnog gasa. Nisu to preduzeca koja
su nekakvom svojom vestinom to ostvarila, nego iza njih stoji drzava i
stoji da su (to je ono sto se zna oduvek) tipicna udbaska preduzeca.
Prema tome, nemojte molim vas da govorimo o tome. Konacno, po tom istom
udbaskom principu (poslanik iz sale: A Cimerman?). Jeste, on me je to naucio.
Po tom istom principu...
Predsednik: Molim narodnog poslanika Vesnu Pesic da zavrsi, dva minuta
ste prekoracili vreme. Ovo je odluka Skupstine, molim vas. Nemojte me dovoditi
u situaciju da vam oduzmem rec.
Vesna Pesic: Ovim zavrsavam. Po tom istom principu se ulazi i u upravu
i postaje predsednik uprave drustva “Partizan”. Tamo se okuplja vojna elita,
privredna elita, partijska elita i udbaska elita. To je to u tim vrhovima.
Prema tome, samo da zavrsim, kada je Franjo Tudjman bio jedan od kadrovika
u narodnoj armiji, bio je clan drustva “Partizan”.
Izbor Vlade i Mirka Marjanovica za predsednika.
* Ucesce u
debati o izboru “vlade narodnog jednistva” (april 1994), prema stenografskim
beleskama Narodne skupstine Srbije.
Reci “ne” mirovnom planu jednako je nastavku rata*
Danas se ocigledno nalazimo na vaznoj prekretnici. Ili ce ova Skupstina
podrzati nastojanja da se okonca rat ili ce podleci raspaljenim strastima
i raznim spekulacijama za njegovo produzenje.
Samo podsecanja radi i sasvim kratko hocu da kazem i vama i javnosti
Srbije da su protiv rata, jos pre njegovog izbijanja, bili ne samo nacelni
pacifisti, nego i mnogi gradjani Srbije, i vojnici a ne samo civili, kao
i mnogi Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nas nisu uvazavale ni domace
vlasti, a ni medjunarodni cinioci. Cak smo trpeli povremeno i brutalne
uvrede, od cega smo pretrpeli trajnu stetu, ali ne samo mi nego i svi oni
koji su zaista bili za mir, obnovu i prosperitet Srbije. To je glavni motiv
za ovo podsecanje, da bismo sto trezvenije procenili kojim putem da krenemo,
a ne da se parnicimo ko je kad bio u pravu i ko kakve satisfakcije ocekuje.
Odustajanje najmocnijih ljudi u Srbiji od ratne politike moze biti
krupna promena u sadasnjem i buducem polozaju Srbije. Da li je zaista rec
o promeni koja vodi ka miru, izbegavanju razbuktavanja rata i katastrofe
Srbije, umnogome ce pokazati vec i ova debata koju smo danas zapoceli.
Gradjanski savez Srbije smatra da u pluralistickom sistemu niko ne moze
imati pravo da vodi politiku u ime celine drustva i drzave, a jos manje
da ima monopol na definisanje i tumacenje nacionalnih i drzavnih interesa.
A jos manje ima pravo da donosi sudbinske odluke bez obrazlaganja i polaganja
racuna pred ovom skupstinom.
Svako onaj ko pokusava da ove, mozda najteze dane Srbije, koristi da
nam nametne lazni izbor izmedju starog i novog vodje vaskolikog srpstva,
ne misli ni na Srbiju, ni na srpski narod, ni na gradjane nase, nego nas
gura u totalni slom i potpuno ocajanje. Nas je izbor jasan: to je izbor
izmedju mira i rata, izmedju buducnosti i potonuca, izmedju diktature i
demokratije. Mi se zalazemo za principijelno odbacivanje ratne politike
bez obzira ko je zastupao: vlast ili opozicija, s ove ili s one strane
Drine.
Za nas je danas kljucno pitanje kako da se srpski narod u Bosni i Hercegovini
odvrati od nastavka rata i pogibelji. Za taj narod Srbija snosi odgovornost
i sada i ubuduce. Ali, mi moramo reci otvoreno da ratna politika Pala potapa
i njih i Srbiju. Mora se uspostaviti neki red stvari. Jer, sta ce Srbi
bez Srbije? Legitimno srpsko pitanje nije moguce resiti topovima na Palama
i ukidanjem mirovnog procesa. Ono se ne moze resiti propascu Srbije. Tu
granicu Srbi ne mogu da predju i da uobraze da Pale vode Srbiju.
Srpski narod je udario glavom o zid i on sada mora dzinovskim koracima
da ide ka kompromisu. Cena je ogromna upravo zato sto se nisu pravili kompromisi.
Zaostajemo cak i za onima koji su decenijama bili iza nas. Neka se niko
ne pita zasto mu je mala penzija, zasto je omladina rasterana, zasto vec
pljuste otkazi radnicima, zasto se pljackaju seljaci, zbog cega smo izolovani,
zasto kriminal, zasto jedva zivotarimo. Svako treba da zna za sta placa
ceh. Mora da zna da je to cena rata.
Zato Gradjanski savez smatra, u skladu sa svojom dosadasnjom politikom,
da na pitanje da li treba potpisati plan Kontakt grupe, jasno kaze: da,
treba ga potpisati. Reci NE mirovnom planu jednako je nastavku rata. A
zasto treba prihvatiti taj plan? On je trenutno jedini raspolozivi i najefikasniji
put do mira. Ako ovu sansu ispustimo, druge mirovne ponude nece biti. Povlacice
se samo radikalniji potezi protiv nas.
Da li je taj plan prihvatljiv? Po nasoj oceni plan nije idealan ali
on je prihvatljiv jer je relativno uravnotezen. Idealnog plana za podelu
Bosne nema. Svi znamo da njen etnicki sastav izgleda kao “leopardova koza”.
Uostalom, tamosnji Srbi su trazili etnicku podelu i – dobili su je – uglavnom.
Neka svima bude jasno da nema zivotno sposobne drzave koju trazi Karadzic
na bazi etnicke podele Bosne. Mi smo od pocetka isticali da ne treba ici
na etnicku podelu i na etnicka ciscenja, jer to po prirodi same Bosne proizvodi
nakazne drzave. Tako je moralo biti jer je i sama ideja bila nakazna. Trazeci
takvu, nemogucu drzavu, prakticno se zrtvuje narod tamo i zrtvuje se Srbija
ovde. Kako kod da se Bosna podeli, stotine hiljada ljudi ostaju na teritorijama
onog drugog. Konacno, to sto je predlozeno je samo prelazno resenje koje
tek otvara put ka pravom i trajnom resenju. Plan Kontakt grupe i svi drugi
planovi te vrste prakticno obustavljaju vecno zongliranje mapama i prazne
price o tome da tek treba da se pregovara. Pa pregovara se vec dve godine!
Medjutim, nisu moguci pregovori bez makar minimalnog uzajamnog priznanja
pregovarackih strana, onih strana koje sada vode rat. A kada odustanu od
sadasnje ekstremisticke politike medjusobnog smrtnog neprijateljstva, sasvim
je sigurno, naci ce i zivotno resenje za sve. Garantije za uspeh pregovora
uzaludno je traziti u bilo cijim “radnim papirima”, one se pre svega nalaze
u spremnosti zaracenih strana da odustanu od sile kao glavnog sredstva
politike. To je i najefikasniji put za istinsko i radikalno ukidanje sankcija,
cije skidanje bi vec moglo da zapocne.
Ozbiljnost ove parlamentarne debate pokazace i to da li cemo se i dalje
vrteti u zacaranom krugu izvikivanja i rusenja vodja, divljenja i kudjenja
njihove politike, ili ce svaki gradjanin ove Srbije postati svestan i vlastite
odgovornosti za sopstveni zivot i sudbinu zemlje u kojoj zivi. Zongliranje
ratom i ujedinjenjima samo je nastavak opake manipulacije nacionalnim osecanjima.
Na srpski narod kao da su se navadile sicardzije, zongleri i mafijasi.
Evo, toboze smo se ujedinili. Oni po vasceli dan smisljaju kako narod da
prevare. Oni veruju da je Srbija nista, da je ona beskrajno strpljiva i
da nema cene koju ona nece platiti i da nema gluposti i podvale koju ona
nece progutati. Oni veruju da ce ovaj narod izmedju dva losa uvek izabrati
losijeg. Oni veruju da od ekstremiste nas narod vise voli samo veceg ekstremistu.
Pre neki dan cujem poklic Biljane Plavsic: “Izginimo do poslednjeg”. To
je vrhunska neodgovornost pa makar i samu sebe u to uracunala. A nije se
uracunala. Pre neki dan cujem kako gospodin Toholj kaze da ce odmah preci
Drinu ako nam je u pitanju Vojvodina, Sandzak ili Kosovo. Je l’ on to sluti
da nas neko napadne, pa on da nas brani? Je l’ on to hoce da nas svadja
sa nasim gradjanima? Je l’ on to hoce da vredja Srbiju da ne ume sama da
se brani, nego ce je Bosna i Pale odbraniti. Cujem i kako Karadzic kaze:
“Majka ima pravo da kazni dete, ali ono nema pravo da udari majku”. Bogami,
dobro je raspalio po majci. Cujem, ovi ovde iz SPS-a nas uveravaju da smo
pobedili i da smo srpske snove ostvarili. Sto pre prestanemo da sanjamo
njihove snove i okrenemo se miru, demokratiji, privredi i povratku u svet,
to cemo brze iz ovog kosmara izaci. Nismo mi pobedili, vec su se oni otreznili.
Proslo je vreme demagogije i epske patetike o ratu, mucenistvu i zrtvovanju.
Kada su sudbinske odluke u pitanju epsko preterivanje i svako zongliranje
nasom sudbinom vredja usi i dobar ukus. Vreme nam sve brze istice... Verujem
da me je Srbija dobro razumela: na dnevnom redu je razboritost i mudrost.
Raskid sa ratnom politikom prema spoljasnjem svetu mora biti pracen i promenama
u unutrasnjoj politici. Samo tako mozemo smanjiti sve stete koje smo pretrpeli
od dosadasnje politike. Skrajnuli smo razvoj demokratije i privrede. Sada
se treba zaloziti za novi pocetak demokratskog procesa u Srbiji, za njeno
punopravno vracanje u svet i prikupljanje nasih mladih da obnove svoju
zemlju.
* Govor u Narodnoj
skupstini (24/25. avgust 1994), u debati o predlogu mirovnog sporazuma
Kontakt grupe. Republika br. 99, 1–15. 09. 1994. Tekst je prestampan u
istom listu (br. 210, 1–15. 04. 1999), s napomenom Urednistva: Skupstina
Srbije je 24/25. avgusta 1994. godine razmatrala odnos Srbije prema stavu
politickog i vojnog vodjstva Srba u Bosni i Hercegovini, prema ponudi mirovnog
sporazuma od strane Kontakt grupe, koje je odbilo predlog mirovnog ugovora
i organizovalo referendum na kojem se 96,13% glasaca RS izjasnilo – protiv.
Skupstini Srbije podneta su, tim povodom, tri predloga dokumenta (SPS,
SPO-GSS i DS). Otvorena je debata o taktickim i strateskim interesima Srbije
i srpskog naroda, ali je ona prekinuta nametanjem stava SPS i napustanjem
sednice bezmalo citave opozicije.
Govor Vesne Pesic, narodnog poslanika (predsednice GSS), vredan je
paznje kako zbog ideja i stavova, tako i zbog pretpostavke kao da zaista
postoje institucije – parlamenta, opozicije i javnosti – u kojima se vodi
ozbiljna i odgovorna rasprava pre donosenja odluka o bitnim interesima
gradjana, naroda i drzave. Bio je to tracak parlamentarizma, bez kojeg
i danas tesko mozemo da zamislimo stvarno uspostavljanje pomenutih institucija
– osnova demokratije.
Ko vlada Srbijom*
Ona vlada je proizvodila hiperinflaciju zato sto je tako bilo naredjeno.
Ovoj vladi je receno da ne proizvodi hiperinflaciju zato sto je drzavna
kasa ostala prazna.
Prema tome, ne upravljaju ministri i Vlada tom politikom, nego se upravlja
na drugom mestu. Po tim hvalama, ili kritikama, trebalo bi da se kaze ovoj
Vladi, ili vec onome ko stoji iza te Vlade – hvala vam, ili da budemo zahvalni
za to sto vise nemamo hiperinflaciju i sto nismo vise prvaci sveta u hiperinflaciji.
Da li zbog toga treba da budemo zahvalni, ili je to pravo svakog gradjanina
da ima zdrav i stabilan novac? Znaci, to je nesto sto je pravo svakog naseg
coveka, i u nasoj zemlji, i u bilo kojoj drugoj zemlji.
Medjutim, mi ne mozemo nikada preci preko toga da ne kazemo da je hiperinflacija
bila organizovana pljacka naroda. To je bila jedna mafijaska stvar i to
nikada nece zastariti.
Molim vas, nije se ova Vlada razalila nad narodom i nad njegovim ocajanjem,
kada je bila hiperinflacija. U januaru 1994. godine, fiskalna politika
je bila takva da je drzavna blagajna ostala prazna. U toj drzavnoj blagajni
nije bilo nista, pa onda nije mogla da placa ni vojsku, ni policiju, ni
birokratiju, pa joj je pretilo da bude zbrisana neredima, koji bi se javili
u ovoj drzavi.
Znaci, ucinila je to da spasava svoju glavu, a nad nama se nije razalila.
Ja cu samo da navedem jedan primer, gde se pokazuje koliko smo mi postali
“banana republika”. Da li se neko moze hvaliti time da su penzije povecane
8 puta, a zarade 11 puta? Pa znate kako, kad nas neko opljacka, mafija,
pa onda vas svede na nekoliko maraka pa onda kaze – povecali smo osam puta.
Pa kakav je to uspeh, molim vas? Uzecu jos nekoliko primera, da pokazem
da mi ovde moramo da govorimo o tome da su nasa zemlja, nasa ekonomija
i razne druge oblasti, potpuno upropascene.
Vlada kaze da je povecana industrijska proizvodnja – a ja cu pokazati
da to nije tacno. Rast je prirodno bio trenutni efekat toga sto su prestali
da stampaju novac. Medjutim, podaci pokazuju da proizvodnja pada – od novembra
do februara 2 odsto u proseku mesecno, u martu je porasla za 1,2 odsto,
ali zbog cega – zbog grejanja. Mart mesec je bio hladan, pa se radi o porastu
u proizvodnji u energetskom kompleksu.
Kada se taj porast oduzme, dobija se podatak da industrijska proizvodnja
u proseku pada za 0,6 odsto. Tamo gde je porasla, stvaraju se zalihe. Pri
tom, cene rastu prosecno za 5,6 odsto mesecno, sto daje godisnje inflaciju
od blizu 100 odsto, ili tacno 93,3 odsto.
Zasto se ovde, molim vas, ne raspravlja o inflaciji, nego se salju
pozdravni telegrami Vladi? Evo jos jednog primera iz Izvestaja Vlade –
ona govori o ucescu javne potrosnje, da je ona pala u drustvenom proizvodu
na planirani nivo 41,2 odsto. U materijalu Savezne vlade kaze se da je
to 52 odsto. Ja postavljam pitanje Vladi – da li je tacno ovo sto kaze
Vlada Srbije, ili je tacno ono sto kaze Savezna vlada?
Koliko ja znam, strucnjaci misle da je u pravu Savezna vlada, a bez
smanjenja javne potrosnje, sto i ptice na grani znaju, jednostavno nema
stabilizacije.
I konacno, postavljam pitanje – odakle ce da se proizvodnja pomakne
sa mrtve tacke? Nema obrtnog kapitala u preduzecima. Banke nemaju kapitala
za kreditiranje. Prema tome, ja ne znam, ni bog otac Srbiju nece izvuci
iz corsokaka u koji je dovela SPS. Zato i ne govorim – Vlada, nego govorim
o stranci na vlasti.
Najvece cudjenje zaista izaziva kada se govori o zaposlenosti – to,
moram da kazem, zvuci direktno smesno. Ne samo sto to brojke ne dokazuju,
nego je smesno govoriti o porastu zaposlenosti, kada znamo da su toliki
radnici na prinudnom odmoru, jer nemaju sta da rade u opustelim fabrikama.
Visak zaposlenih je sada oko 50 odsto. Sta ce Vlada raditi sa time
i da li planira bilo kakvo strukturno prilagodjavanje zaposlenosti stvarnom
stanju u privredi? Na jedno radno mesto konkurise 41 nezaposleni. Da li
je to dobro ili je to lose stanje?
Ko kontrolise policiju
Iskoristicu priliku da postavim jos neka kljucna pitanja, a ona se odnose
pre svega na rad MUP-a.
Ono sto nije meni jasno, postavila bih pitanje Vladi – ko kontrolise
rad MUP-a, a narocito, ko kontrolise rad resora drzavne bezbednosti? Mi
na tom planu imamo vrlo velike probleme, a skupstinski odbor ne moze nista
da uradi, ali ne znam kako drustvo, i uopste, kako se mi obavestavamo o
radu te sluzbe?
Ja to ne postavljam napamet, nego cu izneti jedan slucaj, preko koga
zaista gradjani ove zemlje nikada ne treba da predju. Vi se secate da je
19 putnika, nasih gradjana, oteto i da su oni nestali i da o njima nikada
vise nista nismo culi.
Predsednik Milosevic je rekao da ce prekopati zemlju da se oni nadju,
i od onda, sta je bilo? Jednostavno, nije se desilo nista. Ja molim, da
li se ova Vlada slaze sa time, da li mozemo da govorimo o bezbednosti gradjana
i o njihovoj sigurnosti, ako ovakav zlocin, kao sto je nestanak 19 ljudi,
nikada nije zaista iznet pred javnost.
Ja vam tvrdim da mi necemo odustati od toga da postavljamo pitanje
– sta je bilo sa tim zlocinom i kada ce istina izaci na videlo?
Druga stvar – ako je sama drzava (ja moram da izvucem takav zakljucak)
postala kriminalizovana, pa prikriva takve zlocine, jer ja verujem da ona
zna sta se desilo, ali krije od sopstvenih gradjana, i verovatno da je
rec o tome da je i ona sama umesana u celu stvar. Inace, da nije, ona bi
sa tim podacima i sa istragom izasla na videlo.
Svaki dan citamo, molim vas, u novinama da je gospodja Dafina od para
ljudi koji su ih stavili u njenu banku, kupovala nekakve mercedese, nakit,
poklanjala tamo, ovamo, davala nekakvim miljenicima nekakve kredite, ali
ja ne vidim da je povedena bilo kakva ozbiljna istraga o tome.
Da li je dozvoljeno u jednoj drzavi da se pare od ljudi koji ih ulazu
u banku trose na to da se kupuju mercedesi i nakit i da se to poklanja
drugim ljudima. Ja ne znam sta radi Ministarstvo unutrasnjih poslova, ako
dozvoljava da ovako imamo ne samo kriminalizovanu drzavu, nego i kriminalizovanu
ekonomiju?
Konacno bih postavila pitanje – moram da kazem da su neki ministri
zaista savremenije radili nego neki drugi, ali neki nasi ministri izgledaju
kao da mi nismo stigli ni do Hruscovljevog doba. Pre svega mislim na izlaganje
gospodina Vica, kada je rec o informisanju, a naravno i o izlaganju gospodina
Sokolovica, koji zaista pokazuje jednu sliku kao da smo mi nekakvo staro
gvozdje.
Drzava – gradjanska i nacionalna
Konacno bih postavila pitanje – da li se Vlada slaze sa javnom interpretacijom
potpredsednika Vlade, Ratka Markovica, koji u intervjuu listu Dnevnik govori
o tome da postoje nekakva prava maticnog naroda u Republici Srbiji, odnosno
SR Jugoslaviji.
Ja bih volela da gospodin, koji je profesor ustavnog prava, procita
nas Ustav i da vidi da, naravno, postoji maticni narod u etnickom smislu,
ali on izgleda ne razlikuje etnicki smisao od ustavno-pravnog smisla, jer
i ono sto je dobro, kod nas hoce da se ponisti.
Mozda se mnogi ne slazu sto je Srbija definisana kao drzava suverenih
gradjana, ali je ona za sada tako definisana i ja mislim da je dobro sto
je tako definisana.
Da li se Vlada slaze sa interpretacijom da se manjine mogu usmeravati
na neke druge svoje maticne drzave, u kojima bi ostvarivale svoja politicka
i druga prava.
Mislim da ovakve interpretacije zaista podlezu jednoj znacajnoj kritici
i da se ne moze od strane clanova Vlade i potpredsednika Vlade dozvoliti
da oni neustavno koriste, da neustavno tumace nasu situaciju ovde i da
doprinose jos gorem stanju nego sto danas postoji.
I konacno bih nesto rekla o tome – da li Vlada razmislja o tome da
podigne stepen ustavnosti u ovoj drzavi? Koliko ja vidim, spoljna politika
se vodi iskljucivo iz kabineta predsednika Milosevica, a po Ustavu, kao
sto znamo, ona treba da se vodi na nivou Savezne vlade.
Prema tome, da li postoji bilo kakva inicijativa da dodje do uskladjivanja
jednog i drugog, jer zaista, onda nemamo o cemu da govorimo, ako ne mozemo
da ostvarimo ni minimum ustavnosti, nego cemo i danas, kao nekada, sto
je bilo receno, da kazemo – Ustav je nas plakat.
*
Ratko Markovic: Gospodine potpredsednice, gospodo poslanici, ja sam
ocekivao da predstavnik Gradjanskog saveza u vezi sa mnom trazi ono sto
je u javnosti trazio, a to je da ja podnesem ostavku zbog svojih kvalifikacija
koje sam dao o tome sta je etnicko bice Srbije i kakva je Srbija po svom
etnickom bicu.
Posto do toga nije doslo, ja sam zahvalan koleginici Pesic koja, koliko
znam, nije ni Pravni fakultet zavrsila, sto se ipak drznula da nekome ko
se celog veka bavio jednom granom prava drzi lekcije o tome sta je gradjanin
u ustavno-pravnom smislu i sta je nacija u ustavno-pravnom smislu. U Skupstini
je sve dozvoljeno, jer Skupstina je telo u kojoj i amateri mogu govoriti
o stvarima kao narodni predstavnici. Ja to ne uzimam nazao, ali hocu da
kazem da gospodja Pesic uopste nije u pravu.
Prvo, da je Srbija drzava srpskog naroda, to sasvim jasno proizlazi
iz njenog imena, iz naznake koja je u imenu. Zasto se zove Srbija, ako
to nije drzava srpskog naroda. Prema tome, mora da je to drzava jednog
maticnog naroda. Srbija nije geografski pojam kao SAD, koje nemaju svoju
maticnu naciju. One se mogu tako zvati i mogu ovako kazati, a Ustav Srbije,
kada me vec opominje gospodja Pesic, kako glasi, u preambuli je sve rekao.
Prvo, kao sto rekoh, nacionalna oznaka postoji vec u imenu drzave, zatim
se u prvom stavu preambule kaze: “Polazeci od vekovne borbe srpskog naroda
za slobodu”, u drugom stavu: “Reseni da stvore demokratsku drzavu srpskog
naroda u kojoj pripadnici drugog naroda i narodnosti obezbedjuju ostvarivanje
nacionalnih prava”, ali nacionalna prava, a matican narod je ovaj koji
je recen u preambuli.
Sto se tice odredbe o gradjanskoj suverenosti, ta odredba je relevantna
samo u vezi sa konstituisanjem drzavnih organa. Ostaje bice Srbije, da
to nije drzava denacionalizovanih gradjana, vec da je to drzava maticnog
srpskog naroda i drugih nacija, odnosno nacionalnih manjina koje zive u
Srbiji, osim ukoliko gospodja Pesic ne misli da su Srbi isto kao i Kurdi,
da nemaju svoju nacionalnu drzavu i da tako plutaju po svetu od jedne do
druge drzave.
Voleo bih da se ovo pitanje stavi ovde na proveru. Vrlo me interesuje
da li ovaj parlament smatra isto sto i gospodja Pesic, da u drzavi Srbiji
nije matican narod srpski narod, nego da je Srbija drzava denacionalizovanih
gradjana... ociscenih od svakog etnickog svojstva, da imaju samo politicko
svojstvo, a to je da su nosioci birackog prava.
Vesna Pesic: Ja sam mislila da sam mozda pogresila kada je rec o mojoj
interpretaciji profesora Markovica, medjutim, ja vidim da on i dalje uopste
ne razume o cemu je rec. Jasna je stvar da ne bi bilo Francuske bez Francuza,
Bugarske bez Bugara, Srbije bez Srba itd. Medjutim, ovde se govori o ustavno-pravnom
smislu. Ne znam kako vi to uopste ne razumete. Vi citate preambulu koja
uopste nije normativni deo Ustava. U prvom stavu stoji: “Republika Srbija
je demokratska drzava svih gradjana koji u njoj zive, zasnovana na slobodama
i pravima coveka i gradjanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi”.
Clan dva: “Suverenost pripada svim gradjanima Srbije”.
Ako vi hocete da Srbiju pretvarate u neke druge drzave koje su se stvorile
na ovom tlu i protiv kojih smo mi jako i zbog cega su veliki sukobi izbili,
pa se kaze da je Hrvatska drzava hrvatskog naroda, pa se onda drugi stavljaju
u drugorazredni polozaj, to u ovom Ustavu nije ucinjeno. Prema tome, ovim
sto ste rekli, pokazujete da vi izgleda niste dobro zavrsili Pravni fakultet,
a ja kao poslanik imam pravo da vas kritikujem, bez obzira koji sam fakultet
zavrsila. Ali, vi ste pokazali da vi ne treba da imate ni doktorat niti
Pravni fakultet.
Ratko Markovic: Posto gospodja Pesic zadire u privatnost, moram i ja
biti privatan.
Gospodjo Pesic, vi to dobro znate da sam ja zavrsio Pravni fakultet
sa 22 godine i prosecnom ocenom 10, kada to moram da kazem (aplauz). Da
ne pominjem koju sam komisiju imao za doktorat, kada vec i to dovodite
u pitanje.
A vama da kazem da je sasvim drugi teren na kojem nacionalne manjine
ostvaruju svoja prava. Nacionalne manjine nisu uopste diskriminisane, one
imaju prava nacionalnih manjina koja su pobrojana u Ustavu. Stavise, Ustav
je ostao otvoren da interiorizuje sva prava nacionalnih manjina, koja priznaju
medjunarodni dokumenti, ali se ne moze dogoditi da u sopstvenoj drzavi
srpski narod na jednom delu teritorije biva manjina i da drzavni instrumenti
koje daje drzava i instrumenti teritorijalne decentralizacije budu upereni
protiv maticnih interesa srpskog naroda. Takve samoubilacke drzave nema
na kugli zemaljskoj (aplauz).
* Govor u Narodnoj
skupstini Srbije (25. 04. 1995), Republika br. 115, 1–15. 05. 1995.
Poslanicko pitanje*
Pitanje upucujem Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije povodom nezakonitog
ponasanja u vezi sa (1) prinudnom mobilizacijom izbeglica u Srbiji koju
vrse ljudi u uniformama MUP-a Srbije i (2) javno izrecenim izjavama Stranke
srpskog jedinstva da su mobilisane izbeglice podvrgnute torturi (nasilno
sisanje, vezivanje za stub i batinanje). Predsednik te stranke za sebe
tvrdi da on radi za MUP i da sve sto radi radi pod kontrolom MUP-a Srbije.
S obzirom da nije bilo demantija od strane MUP-a, zahtevam da objasnite
po kojem osnovu se izbeglice mobilisu jer, prema mom saznanju, takvog osnova
u zakonima nema. Njihova prinudna mobilizacija predstavlja krivicno delo
protivpravnog lisenja slobode, a s obzirom da se nakon toga ti ljudi odvode
preko granice nase zemlje i predaju paravojnim formacijama, moglo bi se
govoriti i o kidnapovanju.
U vezi sa drugom tackom zahtevam da odgovorite: (1) da li je istina
da su paravojne jedinice koje operisu u istocnoj Slavoniji i u Bosni i
Hercegovini pod direktnom kontrolom MUP-a Srbije, (2) sta ste preduzeli
protiv lica iz Stranke srpskog jedinstva, ukoliko se lazno predstavljaju
kao saradnici MUP-a, (3) sta ste preduzeli protiv lica iz ove stranke koja
su na konferenciji za stampu priznala da batinaju mobilisane izbeglice
(“25 po turu”), tj. primenjuju srednjovekovno mucenje ljudi.
Kako javnost nije obavestena da ste lica, koja javno priznaju da vrse
torturu, lisili slobode i sa krivicnom prijavom predali nadleznom tuziocu,
stice se utisak da je sam MUP Srbije tesko ostetio ugled Srbije i svih
njenih gradjana. Problem je utoliko veci jer se radi o jedinicama koje
je formirala stranka koja je registrovana i ucestvuje u politickom zivotu
nase zemlje. Drzava se ne moze osloboditi odgovornosti za rad ovakvih organizacija
za ovaj deo njene delatnosti, bez obzira sto se sprovodi izvan granica
SR Jugoslavije.
U Beogradu, 11. 11. 1995.
Dr Vesna Pesic, narodni poslanik
* Republika,
br. 127, 1–15. 11. 1995.
Imamo jaku porodicu, nemamo drzavu*
Neki bi hteli da kazu da je ovde rec o nekakvom rezimu. Molim vas, mislim
da je to prekrupna rec za ovo sto se ovde desava. Mi smo imali rezim, mi
vise nemamo nikakav rezim! Neki bi hteli da kazu da je rec o komunistima.
Ja vam kazem, nisu to nikakvi komunisti, to je laz. Gradjanski savez je
govorio: to su nacionalisti. Nisu to nikakvi nacionalisti i to je, takodje,
laz! Oni sada kazu mi smo mirotvorci i od pocetka vodimo principijelnu,
miroljubivu politiku. Laz, totalna laz! Znaci, nije problem u ideologijama.
Ideologije su normalne i u drustvu potpuno legitimne.
To je pljackarosko drustvo!
Jos od zajma za preporod Srbije, ono je zaselo, sa jednom porodicom.
Molim vas to je porodicna stvar koja je oko sebe okupila nekoliko ministara
i direktora, povezala se sa podzemljem i srusila sve drzavne institucije!
Imamo jednu jaku porodicu, a drzavu uopste nemamo. Kada imamo na delu porodicnu
vlast, nikakve institucije ne mogu pomoci, niti se mogu graditi. Licna
vlast ne priznaje nikakvu politiku. Zato predlazem da ovaj Parlament, ako
zna o cemu je rec, treba da radi sa cinjenicama.
Ja zato molim da ovo ne bude samo jedna kampanjska akcija koja nam
prija, koja nam daje nadu. Mi moramo nase gradjane da izvucemo od ove kriminalne
bande koja je zasela kao pijavica i sise krv nasem narodu.
Govor u Paralelnom parlamentu, decembar 1995, odrzan u zgradi Skupstine.
* Srpska rec,
1. 01. 1996.
|