Beogradjanka. Diplomirala filozofiju, doktorirala sociologiju. Radila u Institutu drustvenih nauka, Institutu za socijalnu politiku i Institutu za filozofiju i drustvenu teoriju. Predavala na Visoj skoli za socijalne radnike. Autorka je nekoliko knjiga, veceg broja clanaka i cest sagovornik mnogih novinara u svetu i nasoj zemlji. Ucesnica mnogih medjunarodnih naucnih i politickih skupova. Bila je predsednica Socioloskog drustva Srbije. Ucestvuje u raznim oblicima borbe za ljudska prava, od peticija, preko Narodne skupstine, do nacelne opozicije. Medju osnivacima je brojnih institucija i organizacija: Centra za antiratnu akciju, Reformske stranke, Gradjanskog saveza Srbije, Saveza za promene... Kao borac za ljudska prava, mir i demokratiju, u zemlji proganjana i kaznjavana, a u svetu cenjena i nagradjivana. Zivi i radi u Beogradu i svetu.     O cemu razmisljam Razmisljam o tome dokle ce ljudi na ovim prostorima ginuti zbog vlastodrzaca, njihovih Briona i Karadjordjeva. Optuzujem sve vodje i generale koji preziru pojedinacne zivote, goneci nas da zivimo za mitove, ideologije i istoriju koju oni pisu, za proslost bez buducnosti. Za te ljubitelje istorije, zapravo mahere mrznje i straha, ratovi i revolucije su najvazniji istorijski dogadjaji, iako u njima strada najvise ljudi. Njima “mali covek” olako stavlja svoj zivot na raspolaganje. Optuzujem onog koji je prvi rekao da je napadnut narod a ne pojedinac, samo zato sto komunisticki sudovi ne mare zakone vec volju partije. Lakse mu je bilo da stiti narod nego prava pojedinca. Taj nas je uterao u nacionalna sklonista, nastojeci da od nas napravi pecinske ljude, i to bas sada kada se pojavila sansa da zivimo u skladu s modernom epohom. Optuzujem sve one intelektualce, a najvise akademike, koji proizvode “oceve nacije”, kao da nam je malo bio jedan. A sve u ime brige za svoj narod. Dokle cemo im dozvoljavati da nam objasnjavaju kako je srpska istorijska svest porazena, a porazili su je bas oni, sluzeci vladare, i onog i ovog. Ovo je vreme velike bruke. A najveca je bruka ovaj besmisleni rat. Danas nije ni 1914. ni 1941. Ovo je samo nas rat, mi smo ga izmislili. Besmisao 1991. godine je samo nas besmisao. Za stradanje svoje, nase dece i nase buducnosti sami smo odgovorni. Evropa, Amerika i Rusija rade za nas, a mi protiv sebe i svih njih. E, pa, kazimo dosta! Na redu je gradjanska pobuna za mir i sigurnost, za zivot protiv smrti. Nije vazno ko ce prvi priznati da mu se ne ratuje i saopsti novost da je zivot svakog pojedinacnog coveka na Balkanu postao vrednost. Vazno je da to kazemo odmah. Citano u jesen 1991. na radiju B-92

Ranija izdanja

Kosovski cvor: dresiti ili seci? (Izvestaj Nezavisne komisije), 1990.
Lazar Stojanovic – Milivoje Majstorovic, Bice bolje (reprint), 1990.
Dusan Breznik, Stanovnistvo Jugoslavije, 1991.
Kako spreciti totalni rat 1991 (prevedeno na engleski).
Miodrag Koraksic Corax, Gradjanski bukvar, 1992, 1994, 1997.
Mirko Tepavac, Demokratija ili despotija, 1994.
Svastalice. Hronika ideoloske konjunkture (1991–1994), 1994.
Miodrag Stanisavljevic, Golicanje oklopnika, 1994.
Nebojsa Popov, Republikanac, 1994.
Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamcenju. Zbornik radova 1996 (prevedeno na nemacki, francuski i engleski).
Miodrag Marovic, Politika i »Politika«, 1997.
Ilija Moljkovic, »Slucaj« Student (Dokumenti), 1998.
Dragos Ivanovic, Zavera protiv javnosti 1998 (prevod na engleski).
Zagorka Golubovic, Ja i drugi. Antropoloska istrazivanja individualnog i kolektivnog identiteta, 1999.
Mirko Djordjevic, Sloboda i spas. Hriscanski personalizam, 1999.
Slobodan Beljanski, Pravo i iluzija, 1999 (zajedno sa bibliotekom XX vek)

U pripremi
Cedomir Cupic, Licno dostojanstvo i sloboda. Liberterski personalizam.