Nedavni samit u Istanbulu, kao i svaki politicki skup, imao je mesta i za tajnu diplomatiju, mada danas malo sta ostaje tajna. Naime, mediji javljaju o nastojanjima Madlen Olbrajt da pomiri Draskovica i Djindjica, kao i da se nedavno i Vaclav Havel okusavao u istom poslu. Ovu pricu sustize i glas iz Sentandreje, gde se, kazu, princ Aleksandar Karadjordjevic trudio oko izmirenja i ujedinjenja citave srpske opozicije.
Sve receno podseca na slicne price o mirenju u blizoj i daljoj proslosti – Tita i Draze, Obrenovica i Karadjordjevica, Milosa i Karadjordja, sve tamo do Vukana i Stefana. Kao pomiritelji javljaju se ne manje slavne licnosti, od Cercila pa sve tamo do svetog Save.
Legende su, cini se, poznatije od rezultata i svadja i mirenja. Tako je barem bilo u vreme vladavine legendi i mitova. A danas? Izgleda da i legende vise nalikuju na medijsku robu negoli na tajnovite i impresivne tajne.