Organizatori su ulozili mnogo truda da podvuku da je doslo vreme da se sve snage objedine da bi pokret za promene bio realizovan, »da ne bi ostao samo slogan za mitinge«, kako je rekla Zagorka Golubovic. Skup nije bio usmeren protiv drugih, kao sto je to Okrugli sto opozicije, naglasio je Rade Veljanovski, ali zeli da pruzi sansu i drugima da kazu svoje misljenje i da ucestvuju u promenama. Branislav Canak je ponudio politickim partijama opozicije »partnerstvo za promene« u kojem bi ucestvovao i »treci sektor«, »jer ce sa nama promene biti brze nego ako bi se do njih dolazilo samo ekskluzivnoscu politickog delovanja partija. Njima nudimo ideje, interese, neopterecenost politickom borbom, ali partnerstvo zahteva odgovornost oba partnera jer je rec o svojevrsnom drustvenom ugovoru radi stvaranja najsire drustvene opozicije rezimu«. U ime jugoslovenske akcije Obrad Savic je predstavio »Apel za saradnju na demokratskim promenama«, naglasavajuci da je rec o novom senzibilitetu na NVO sceni koja se izvlaci iz »autizma prema politickim partijama pokusavajuci da se otvori prema nekim oblicima saradnje«.
Kasnije se pokazalo da to nece biti tako jednostavno. Naime, skupu su prisustvovali predstavnici partija koje su poznate po tome sto ni sa kim ne saradjuju vec imaju »samo korektne odnose sa svima« (DSS), zatim ucestvovale su partije koje su napustile opozicione blokove zbog neuspesne saradnje (DA i SD), a oni koji izjavljuju da su za najsiru saradnju (SZP) samo su delimicno prisustvovali da bi na kraju poslali pismo u kojem izrazavaju spremnost da saradjuju »za dobro Srbije«, sto moze da znaci i mnogo, ali i nista vise od kurtoazije. Milan Nikolic iz Centra za proucavanje alternativa rekao je da politicke partije ne bi trebalo da potcenjuju NVO jer one legitimno treba da ucestvuju u politici i da pojedinci cak ucestvuju na izborima. Podsecajuci na slucaj Slovacke, Nikolic se zalozio za to da partije i NVO sto pre prevazidju nesporazume. Da vremena za to nema mnogo pokazalo je istrazivanje Srecka Mihajlovica koji je rekao da gradjani znaju sta su, ali ne znaju s kim to da ostvare i da se smanjuje broj onih koji su za mirna resenja tako da sada 35 odsto ispitanika pokazuje nestrpljenje izjavljujuci da su za promene putem sile. Mihajlovic je dodao da politicke partije »ispoljavaju kolonizatorski odnos prema gradjanskim inicijativama, a da gradjani uzvracaju uzdrzanoscu. Gradjani se ne mogu animirati uniformnoscu i zar partije ne mogu da izvuku pouku iz lupanja u serpe«, upitao je Mihajlovic.

A kakve su partije? Mile Isakov (RDSV) podsetio je da medju partijama ima »slobodnih strelaca koji sibicare na racun oba stranacka bloka, takvi su i ovde, a ima onih koji mute i kojima nasedamo i mi i medjunarodna zajednica«. Isakov smatra da je saradnja medju blokovima pre moguca nego medju nekim partijama pojedinacno »jer blokovi peglaju razlike«. Isakov je ocenio da su u ovom trenutku partije na potezu kada je rec o saradnji sa NVO. Jelica Minic (Evropski pokret za Srbiju) rekla je da se mnogo novoga stvara ali da je to jos nevidljivo. Pomenula je da Smederevska Palanka ima desetak NVO, Nis dvostruko vise, ali da u nekim gradovima NVO sektor jedva da postoji, kao sto je slucaj u Cacku. Ona novu kulturu saradnje vidi u stvaranju grupa aktera koji se povezuju radi odredjenih akcija.
Primedbe na ponasanje politickih partija bile su mnogobrojne i poneki put iznosene sa toliko zuci da se moze postaviti pitanje da li je saradnja moguca izmedju dva sektora. Milan Ilic (Gradjanski parlament Paracin) rekao je da stranke imaju otpor prema gradjanskim parlamentima, da ne trpe primedbe, da ne dozvoljavaju clanovima gradjanskih parlamenata da se na mitinzima opozicije obrate gradjanima, da su lideri sujetni i da »misle da je sve samo zbog njih«. Milan Nikolic (»Nezavisnost«) je podsetio da je u sindikalnoj akciji »U kakvoj Srbiji zelim da zivim« prikupljeno 378 hiljada potpisa i da je na osnovu toga parlamentarnim strankama upucen zahtev da pokrenu proceduru smene Slobodana Milosevica. Ako to ne podrze, videce se koje stranke ne zele da Milosevic bude smenjen, rekao je Nikolic. Naglasio je da na alternativnoj sceni mora da se saradjuje, »pozvali smo stranke koje objektivno nismo mogli izbeci jer su mocne na politickoj sceni« i da ce »sastanak pokazati gde je ko«. Dragan Milosevic (Srbija Zajedno) govorio je kako se njegova stranka trudi da dokaze da opozicija koja za sebe tvrdi da je demokratska – nije demokratska i da nema uslova da, kad preuzme vlast, donese demokratiju, da ta opozicija nije imala strategiju, narocito prema dijaspori i da nije imala podrsku demokratskog sveta. »Oni koji su sa rezimom i koji su isli na Pale ne mogu u promene.« Ta partija, receno je, ne priznaje rezultate Okruglog stola opozicije jer su oni diktat velikih partija, te da zato treba sazvati novi okrugli sto.
Dragan Bradic (Pokret sa Margine, Kraljevo) smatra da su politicki lideri »apsolutizovali i monopolisali politicki prostor», da nisu shvatili NVO i da su mislili da je »dovoljno biti protiv Milosevica i vlast ce ih cekati iza coska«. Prema njegovom misljenju, gradjani su puni entuzijazma, sto je nedostajalo politickim partijama. Stvaranje partnerstva izmedju NVO i stranaka bice prvi iskorak ka demokratskom drustvu, rekao je Bradic. Branislav Matic (Eko Sumadija), Alija Halilovic i Rasim Ljajic (Koalicija Sandzak) manje su insistirali na antagonizmu partije–NVO. Tako je Ljajic izneo stav da u ovoj fazi partije moraju imati dominantnu ulogu i da bi o partijama »trebalo govoriti afirmativnije jer druge opozicije mi nemamo niti postoji nada za nesto drugo«. Primetio je da SZP treba sto pre politicki da se profilise u interesu opste saradnje. »Ne bih mogao da objasnim kako bih mogao da stojim pored Mirka Jovica, kao sto se to dogodilo sa liderima SZP«, rekao je Ljajic. Takodje je naglasio da sumnja da se na nas moze primeniti slovacko iskustvo. »Ovo je duboko obolelo drustvo i do promena ce se doci razlicitim vidovima pritisaka na vlast, pri cemu ne iskljucujem i nemire na ulicama«, rekao je Ljajic. Dusan Janjic (Forum za etnicke odnose) ocenio je da su mnoge partije autoritarne, pa da ne bi bilo cudno da Milosevica srusi neki mali, domaci Ilijesku. »Sa tog stanovista, ono sto rade SZP, SPO, SRS i ostali ima uticaja i vodi ka pucanju drustva.« Za nas nije vazno kako i kuda da ode Milosevic nego kako da ugradimo elemente kontrole da se ne ponovi Srbija pod Milosevicem, rekao je Janjic.

Ocenivsi da nijedan lider ne vuce umerene poteze i da ce rezim odgovoriti nasiljem, Janjic je predlozio alternativni model u kojem ne treba racunati na SZP, SPO, SPS i JUL. Rec je, naime, o lokalnom organizovanju »jer sto se vise lokalnih sredina izoluje od rata, on ce biti kraci i bice manje zrtava«. Janjic je zagovarao ideju permanentnog okruglog stola radi rasprave o ustavu ciji je model Forum uradio jer time namecemo temu »kakva Srbija posle Milosevica«. Mi zagovaramo ideju ugovora o demokratizaciji Srbije i zato smo se prikljucili Opstenarodnom pokretu, koji je Janjic u odgovoru na pisanje Republike definisao ovako: »Opstenarodni pokret je stvoren 25. avgusta, cine ga gradjanski parlamenti, a rec je o ideji da se stvori mreza za prikupljanje para kako bi se otvorile kancelarije, da se poveca broj gradjanskih pokreta i da se pripreme za izbore«.
I pored disonantnih tonova, skup je zavrsen u atmosferi zelje za saradnjom politickih partija i NVO kao prirodnih partnera. Konkretnih dokaza dobre volje bilo je vec na zavrsetku skupa, kada je Miljenko Dereta (Gradjanske inicijative) finansirao odlazak autobusa sa aktivistima NVO u Valjevo, na sudjenje Bogoljubu Arsenijevicu Makiju, radi pruzanja moralne podrske, kako je predlozio Nebojsa Popov. Zelja za saradnjom grupa je manifestovana i na sastanku Gradjanskog parlamenta Srbije, koji je odrzan 6. novembra u Crepaji, i na kojem se razgovaralo o konkretnoj zastiti ljudskih prava ljudi koji su izlozeni represiji zbog toga sto su se javno pobunili.