Kultura
Virtuelni crossover
Atanackovic miksuje slikovne i verbalne idiome koji
se masovno i silovito emituju u nasem danasnjem okruzenju
Nedavno je u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju objavljen
CD-rom Dejana Atanackovica pod naslovom »Perfect Future Revision«
koji je promovisan na posebno priredjenoj prezentaciji.
U sve cescim primerima jugoslovenskih stvaralaca, fenomen istovremene
esteticke i eticke angazovanosti sve redovnije se moze identifikovati.
Atanackovicev cv ukazuje da je ovaj Beogradjanin (rodjen 1969) umetnicki
obrazovan u Beogradu (Skola za industrijsko oblikovanje), Milvokiju (SAD,
Visoka umetnicka skola) i Firenci (Akademija lepih umetnosti na odseku
za slikarstva), da izlaze od 1992, a samostalno od 1994, izmedju ostalog
i u Firenci, Vrscu, Novom Sadu, Beogradu i dr. Iz ovoga se otkriva puni
smisao povezanosti njegovog kretanja, upravo istinski kosmopolitizam, po
mestima skolovanja i umetnickog delovanja u jednu usaglasenu iskustvenu
komponentu u radu pune i zaokruzene autenticnosti.
Jedna ranije odrzana izlozba ili pak prezentacija rada sa ironicnim
i iritirajucim nazivom »Savrsena buducnost« Dejana Atanackovica
u istom ovom prostoru sastojala se iz tri segmenta: nekoliko minijaturnih
svetlosnih kutija izradjenih po uzoru na reklamne bilborde, posebno izradjenom
CD-romu koji se mogao pretrazivati na postavljenom kompjuteru i
projekcije
osnovnog rada na velikom platnu. U tehnoloskom pogledu ocigledno je da
smo se suocili sa primerom upotrebe, pri cemu se mora istaci – sjajnim
i ubedljivim, medija ekranske, racunarske i tehno-kulture. Emitovanje ovog
rada protice u potpunoj tisini cime se paznja gledalaca fokusira na vizuelni
i semanticki kompleks: njegove montaze u vidu elektronskih fotografija
i kompjuterskih slika dogradjene su odredjenim dekontekstualizovanim parolama
– kratkim, direktnim iskazima. Atanackovic miksuje slikovne i verbalne
idiome koji se masovno i silovito emituju u nasem danasnjem okruzenju.
Ovaj njegov rad ima i naslov »Screen savers 3« cime se ukazuje
na tehnolosko poreklo i na jedan kontinuirani kreativni koncept koji se
pretvara u mali radni ciklus. Autor je jednom prilikom istakao: Moj
screen saver potpuno je antikomercijalan i antipropagandan, mada je
najociglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni i propagandni
diskurs. Specijalnom, neautorizovanom preradom prizora i reci Atanackovic
nas direktno uvodi u podrucje primene umetnicke, mas-medijske, kulturoloske
i socijalne manipulacije koja se dozivljava kao najkarakteristicnija za
ovdasnju politicku i propagandnu javnu sferu. Gotovo da ovi radovi imaju,
zanemarujuci njihovu tehnolosku strukturu, istu komunikacionu svrhu i efekat
kao
grafiti-art u striktno urbanom podrucju, koji se takodje direktno obracaju
masovnoj publici.
Atanackovic stoji na stanovistu da savremena
umetnost napreduje samo tamo
gde je jaka zelja za oslobadjanjem
A tu su dominantne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike,
posledice mas-medijske (aktivne i pasivne) manipulacije i posebno omiljena
kod mladih umetnika strategija ideologije zavodjenja. Uz scene nasilja,
represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava na izrazavanje, Atanackovic
upisuje preuzete slogane koji lice na propagandu (politicku i ekonomsku)
i tako uredjeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na
javnim mestima, Interneta ili galerijskih radova emituju kao cista autorska
poruka upakovana u hipermodernu ambalazu advertajzinga. Oni po svom vidu
pripadaju rodu vrlo sofisticirane (tehnoloski i znacenjski) angazovane
umetnosti devedesetih godina koja je imala brojnih tragicnih i dramaticnih
povoda.
Ovde se nastoji da se sto vise podstakne emocionalna (i intelektualna)
reakcija posmatraca ciji su odbrambeni mehanizmi narocito u totalitarnim
sistemima znatno oslabljeni delovanjem snaznog propagandnog pritiska. U
tom, svesno projektovanom i realizovanom politickom i ideoloskom okruzenju,
primalac poruke gubi moc rasudjivanja i tada nastupa ocekivani trenutak
politicke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguce sa njime ciniti
apsolutno svaku prisilu – bez uslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad »Savrsena
buducnost« Dejana Atanackovica primljen je kao direktna posledica
identifikacije njegovih sadrzaja u danasnjem vremenu (dominantna crveno-crna
kombinacija cita se i kao simbol vladajuce koalicione boje) a ona je pak
pretocena reklamna poruka za koju je kao paradigmaticni uzor uzeta metodologija
nacisticke (nacionalsocijalisticka – jos jedna koincidencija?) propagande
koja je na ovom polju dala najopipljivije rezultate tridesetih godina.
Ta izlozba–projekat dobila je time vid svojevrsne kulturne dekontaminacije
(u savrsenoj saglasnosti sa institucijom u kojoj je priredjena). Atanackovic
stoji na stanovistu da savremena umetnost napreduje samo tamo gde je
jaka zelja za oslobadjanjem, kako je sam istakao, a istovremeno smatra
da je taj mehanizam ocigledno primenljiv na sire sociokulturno podrucje
koje takodje ima razloga i potrebu da se oslobodi dejstva svakovrsnih prisila.
U toku je epohalno trazenje novih puteva obracanja novom konzumentu
umetnosti od koga se ocekuje odgovornost i kriticnost prema emitovanim-primljenim
porukama koje ga svakodnevno bombarduju. Njihov delatnik u ovom slucaju
je jedan mladi umetnik visokomoralnih nacela, uznemirene savesti i hrabrosti
vlastitog angazovanja (po cemu ulazi u najuze jezgro potpuno posvecenih
autora devedesetih godina u Jugoslaviji). A tehnicki i oblikovno majstorska
prozetost tema epohe i supernove tehnologije, kako smo videli na njegovom
CD-romu, u primeru rada Dejana Atanackovica ukazuje da se pojavio autor
koji ne samo da savrseno vlada tim jezikom vec i da je spreman da se upusti
u rizicne postupke socijalnog kriticizma kao vida otpora zatecenom stanju
kojem se na dramatican nacin suzava prostor delovanja. Time se, naprotiv,
prosiruje i upotpunjava krug onih za koje su upravo danas jedini relevantni
odgovori – otpor i promene!
Jovan Despotovic
|