Da slava nadaleko odjekuje potvrdio je ovih dana i Milovan Bojic, potpredsednik Vlade Srbije. On je, prema pisanju Politike (7. novembar), iz prostorno dalekog (ali ideoloski bliskog im) Sangaja uputio cestitku, povodom odlikovanja predsedniku iste Vlade, Mirku Marjanovicu. Ova cestitka nadilazi uobicajene gestove, pa stoga valja da bude zapamcena. Potpredsednik Bojic porucuje, izmedju ostalog, predsedniku Marjanovicu: »Vase predsednikovanje Vladom Srbije nije samo najteze u njenoj novijoj istoriji, vec je samo po sebi istorija«. Istorija kao vecnost, a ne proslost. Ovencani slavom oduvek pripadaju vecnosti. 
Ordenom, slavom, Marjanovica je ovencao Milosevic. Potom je Marjanovic delio ordenje – slavu – mnogim odlicnicima, medju kojima nije bilo Bojica, ali se on sam svrstao u ovencane slavom, svojom odom slavljeniku. Ni Domanovic, koji je u suton Obrenovica raskrinkao sistem odlikovanja, tesko da moze razotkriti sva znacenja sadasnje poplave ordenja i odlikovanja, pa ni ja ne bi mogla vise da zapazim do li jednu neobicnu i vaznu temu.