Nas list nema svoju slavu niti sveca zastitnika. Nemamo bilo kakvu zastitu i zastitnika. To, dabome, ne znaci da smo ravnodusni prema slavlju drugih, od porodicnih slava, do proslavljanja medjunarodnih dogadjaja. Setno smo, tako, posmatrali proslavu pada Berlinskog zida i tugovali smo sto smo tu izostali.
Nismo skloni da slavimo ni sadasnje stradalnike kao buduce junake. Ali necemo da budemo ravnodusni i slepi prema iskrama svetla koje kresu borci za licnu i opstu slobodu. Jos manje smo skloni da samo oplakujemo zrtve takve borbe.
Ostajemo, dakle, pri svom geslu, da smo »glasilo gradjanskog samooslobadjanja«, a ne samo »protiv stihije straha, mrznje i nasilja«.