Alternativa
Ucenici pancevacke gimnazije »Uros Predic«
posle pet nedelja strajka i upornih protesta ostvarili svoj cilj
Ministar izgubio bitku sa pancevackim gimnazijalcima
Pancevacka gimnazija »Uros Predic«, jedna od retkih skola
u Srbiji koja je zahvaljujuci solidnoj demokratskoj infrastrukturi mukotrpno
gradjenoj od strane profesora i ucenika tokom ovih smutnih godina uvek
bila u prvim redovima borbe za osnovno demokratsko nacelo prava na rad
i prava na adekvatnu platu za kvalitetan rad, prvih dana septembra ove
godine stupila je na zahtev Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije
u totalni strajk. Razlog je dobro poznat nasoj javnosti: ocajni uslovi
rada i vise meseci neisplacene plate prosvetnim radnicima uprkos cvrstim
letosnjim obecanjima ministra prosvete Jove Todorovica da ce drzava regulisati
dug prema »svojim fabrikama znanja«.
Strajk je, kako je poznato, zapoceo u brojnim skolama u Srbiji, ali
je pod pritiscima rezima, zbog straha od otkaza i drugih nasilnih metoda,
veliki broj skola odustao od strajka, pa je Sindikat bio prinudjen da svoju
dugo pripremanu akciju proglasi zavrsenom. Sa tom cinjenicom nisu se mirili
profesori pancevacke gimnazije kao ni ucenici koji su formirali tzv. Ucenicki
kolegijum i energicno i nedvosmisleno podrzali totalni strajk do ispunjenja
uslova. Tada je, ocito kao reakcija na neposluh, usledila odluka Ministarstva
prosvete: nedisciplinovanog direktora Gorana Lajhta »koji nije u
stanju da zavede red u skoli i obezbedi normalno funkcionisanje nastave«
zamenice Stevan Pujic, profesor iste gimnazije. Ovo resenje Ministarstva
prosvete naprosto nije moglo biti sprovedeno u delo jer su protiv njega
listom ustali ucenici i vecina profesora okupljenih oko Asocijacije nezavisnih
prosvetnih radnika Panceva, organizacije nikle na ranijim protestima slicne
vrste. Vise od 80 procenata ucenika gimnazije, prema saopstenju Ucenickog
kolegijuma, potpisalo je peticiju protiv »nezakonitog postavljanja
novog direktora« kao i »protiv sacice ljudi koji su u Srbiji
uzeli sebi za pravo da dele pravdu i krse zakon kako im se cefne«.
Odluceno je da se nastava obavlja u trajanju od trideset minuta, sve do
promene resenja o smeni dotadasnjeg direktora. Profesori su podrzali kako
strajk tako i zakljucke Ucenickog kolegijuma.
Stvar je za ministra Todorovica i njegov autoritet postajala sve neprijatnija
narocito kada su se pancevacki gimnazijalci odlucili na svakodnevne podnevne
protestne setnje ulicama i kada je vecina roditelja podrzala stavove svoje
dece. Ucenicki kolegijum je ubrzo prerastao svoj privremen, ad hoc karakter,
i vec narednih dana se u prilicnoj meri institucionalizovao: tako su od
dobrovoljnih ucenickih i roditeljskih priloga stampane majice na kojima
je pisalo: Ja nemam bolji proces... sto se odnosilo na strajk koji je u
toku i na svojevremene reci ministra Todorovica da je »sada najvaznije
da se nastavi proces nastave«. Istovremeno su stampani i prigodni
bedzevi. Kolegijum djaka pancevacke gimnazije je sa sebi svojstvenom revnoscu
i iskustvom iz ranijih protesta iskoristio i najnovija tehnoloska dostignuca:
na Internetu se, naime, mogla pogledati njihova prezentacija. Istovremeno
sa redovnim podnevnim setnjama izdavani su svakodnevni bilteni.
Ministar Todorovic tih dana boravi u Pancevu na promociji jedne svoje
strucne knjige i odbija svaku pomisao da povuce resenje o smeni direktora
Lajhta. Znatizeljnim novinarima lokalnog lista i RTV Pancevo lakonski saopstava:
»Ja sam u Pancevu po jednom sasvim drugom pitanju i u jednom sasvim
drugom svojstvu, naime promovisem svoju knjigu, pa necu da komentarisem
strajk u Gimnaziji. Ali do povlacenja resenja, budite sigurni, nece doci!«
Medjutim, profesori i Kolegijum djaka ne posustaju. Sredinom septembra
drze javnu i odlicno posecenu tribinu u Studentskom domu pod provokativnim
nazivom: »Sve sto ste oduvek zeleli da znate o zbivanjima u pancevackoj
Gimnaziji, a niste se usudili da pitate«, sa ciljem da pancevackoj
ali i siroj javnosti pruze vise objektivnih informacija.
Ministarstvo prosvete hvata sve veca panika. Tako se 23. septembra
u skoli pojavio zamenik ministra prosvete Srbije mr Mihajlo Jokic u drustvu
Mise Todorovica, nacelnika Ministarstva. Pregovori sa petoclanom profesorskom
delegacijom nisu bili uspesni i ministarski dvojac se neobavljena posla
vratio u Beograd, da o neuspehu misije referise svom sefu.
Krajem septembra, posto iz Ministarstva nije stizao nikakav odgovor,
Kolegijum ucenika formirao je Srednjoskolski parlament i odrzao prvo zasedanje
na kojem je zakljuceno da ce se protesti prosiriti na sve pancevacke srednje
skole ukoliko se zahtevima ne izadje u susret.
A onda, 6. oktobra, sasvim neocekivano, u pancevacku Gimnaziju stiglo
je resenje uredno potpisano od strane ministra prosvete Jove Todorovica
o »vracanju Gorana Lajhta za direktora gimnazije ‘Uros Predic’ u
Pancevu«. Istovremeno je povuceno resenje o postavljenju profesora
Stevana Pujuca za v. d. direktora.
Svi su konacno odahnuli: roditelji, profesori i ucenici. Ministar je
ovog puta izgubio bitku.
|