U ovoj zemlji trenutno studira preko 200 hiljada njenih stanovnika, objavljeno je na svecanostima kojima je obelezen pocetak nove skolske godine na univerzitetima u Srbiji. Zakon o univerzitetima u Srbiji, kazu, »daje pozitivne rezultate«. Nepodobni se konacno udaljavaju sa fakulteta, studentima »pobunjenicima« povremeno se zabranjuje pristup skoli, ali se »zbog povecanog obima posla« primaju novi nastavnici i asistenti, dele se stanovi, priznanja...
Veliki i industrijski gradovi nemaju vise privilegiju da su i univerzitetski centri. U Srbiji, polako ali sigurno, svako vece naselje ima mogucnost da postane univerzitetski centar. Potrebno je samo da su gradjani skloni vladajucim partijama. Tako, od ove jeseni, a posle rata zbog ocuvanja Kosova, i sada radi ocuvanja Pristinskog univerziteta, fakultete dobijaju i Blace, Leposavic, Raska i Vranje, dok ce rektorat biti u Lazarevom prestonom gradu, Krusevcu.

Od nevolje – vrlina

Na sednici Naucnog saveta Univerziteta, koja je odrzana uoci pocetka nove skolske godine, objavljeno je da je ove godine upisano 41,23 posto studenata vise od planiranog broja, te da je samo ove godine promovisano 287 novih doktora nauka. To sto su na istoj sednici dekani fakulteta rekli da nemaju mogucnosti da kvalitetno obave nastavu sa tako velikim brojem slusalaca, jer nedostaju i prostor i kadrovi, te da ce nedostajati i preparati za osnovne laboratorijske vezbe, a rektor najveceg i najstarijeg, Beogradskog univerziteta, Jagos Puric, zatrazio da se univerzitet postedi u predstojecim, zimskim restrikcijama struje, »zasenila« su ponudjena resenja.
U srpskom narodu odavno se tvrdi da »svako zlo ima svoje dobro«, pa kako je ratno razaranje doprinelo da dodje do posleratne obnove i izgradnje, tako ce i nedostatak nastavnika na fakultetima uciniti da se mnogo mladih sa biroa za zaposljavanje zaposli, a mnogi radnicki univerziteti iskoriste, tako sto ce se u njihovim salama odvijati visokoskolsko obrazovanje. Ali, obnova trazi i neke zrtve pa zato u skladu sa vanrednim okolnostima treba produziti radni dan i radnu nedelju. Visokoskolci ce ove godine predavanja slusati do kasnih vecernjih sati, a radice se i subotom.
»Ovih dana svojim znanjem i svojim entuzijazmom obnavljamo zemlju. NATO avijacija nije uspela da porusi nasu zemlju i zaustavi zivot u njoj. Nece uspeti ni NATO pesadija ovih dana na trgovima i ulicama nase Republike. Vlada Srbije stvorila je materijalne i organizovane uslove za nesmetan pocetak skolske godine, u celoj Republici. Takodje, razvojem Fonda za podsticaj obrazovnog i naucno-istrazivackog procesa na nasim univerzitetima zelimo da omogucimo mladoj generaciji da sto uspesnije studira. Nasa drzava je u studentski i ucenicki standard ulozila mnogo vise nego bilo koja zemlja u Evropi sa znatno vecim nacionalnim dohotkom. Cinicemo to i ubuduce, jer 

»Imali smo desetogodisnji zastoj univerziteta zbog agresije koja je bila pritajena. Ne smemo dozvoliti da se taj zastoj nastavi« – rekao je rektor BU, Jagos Puric na sednici Prosirenog saveta univerziteta u Srbiji, povodom pocetka nove skolske godine.

Domaca sargarepa i batina

Studentima je, ove godine, zbog rata, ponudjeno jos mnogo olaksica, medju kojima su i produzetak apsolvenstkog staza, a fakultetima je sugerisano da se smanji potreban broj polozenih ispita kao uslov za upis u narednu godinu studija.
Nastavnicima je obecana ubrzana isplata licnih dohodaka i njihovo skoro povecanje. Do pocetka oktobra, zaposleni na univerzitetima dobili su prvi deo junske plate, sa minimalnom cenom rada od 253 dinara, ali im je ministar prosvete obecao, kao i ostalima u prosveti, jednu i po platu do kraja kalendarske godine.
Na pocetku nove skolske godine dodeljeni su i prvi stanovi mladim naucnim radnicima.
A upravo tih dana, na Elektrotehnickom fakultetu koji se nalazi u istoj zgradi, samo jedan sprat nize, jedan od »slavnih« dekana po novom zakonu o univerzitetu, Vlada Teodosic, nastavio je svoju borbu sa »nepodobnima«. Profesoru Jovanu Radunovicu i studentima, clanovima Studentske unije ETF, Stevanu Koprivici, Dusanu Lalicu, Vladimiru Radunovicu i Veljku Janjicu zabranio je ulazak u prostor skole.
Ni profesor ETF-a Slavoljub Marijanovic nije bolje prosao tih dana; dekan je zabranio i odrzavanje sednice sindikata.
»Laban (Milos – p. a.) je upao u moj kabinet i nezakonito legitimisao troje studenata koje je tamo zatekao, izbacio ih napolje, preturao po stvarima i kompjuteru. Medju legitimisanim studentima bila je i moja cerka. Posle toga Laban je izjavio da je pronasao kompromitujuca dokumenta i skinuo natpis sa mojim imenom sa vrata kabineta« – izjavio je profesor Marijanovic, koji je naglasio da je resenjem ministra prosvete Jove Todorovica, profesoru Labanu jos prosle godine osporena profesura na ovom fakultetu.
Zabranjena sednica sindikata ipak je odrzana sutradan, a na njoj je konstatovano da je sa ETF u proteklih godinu dana oterano 46 nastavnika i saradnika i da je dekan na sudu izgubio 27 parnica.
»Zabrinjava pasivno posmatranje profesora koji ne pruzaju nikakav otpor, sto je neobjasnjivo. Posebno na ETF jer tamo profesori mogu da nadju drugi posao cak i u Jugoslaviji i Republici Srpskoj, da ne govorim o inostranstvu. Jedini koji se za sada bore su studentske unije i pokret ‘Otpor’ koji vrlo pametno povezuju univerzitet sa stanjem u korumpiranoj, degradiranoj i izolovanoj drzavi« – rekla je profesorka Zagorka Golubovic u intervjuu za Blic, 9. oktobra.
Studenti clanovi Studentske unije Ekonomskog fakulteta, takodje su imali bliski susret sa predstavnicima vlasti, o cemu su izvestile i dnevne novine.
»Dvojicu studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu sluzbenici Drzavne bezbednosti juce priveli na informativni razgovor u dekanatu ovog fakulteta« – pisao je beogradski Blic 5. oktobra ove godine.
Univerzitet, kao i ostatak Srbije, zivi u ruzicastom i oblacima novog milenijuma, kao sto je i obecano na »odbranjenim« mostovima.