Kroki fri-lensera u Srbiji na kraju milenijuma izgleda ovako: muskarac je, star izmedju 30 i 40 godina, neozenjen, bez dece, zivi kod roditelja, zaradjuje do 200 DEM mesecno, ne zna koliko kosta slajfna, radi u tzv. nezavisnim medijima, honorar mu kasni do godinu dana, nije clan nijednog sindikata, sanja beneficirani staz, stalno zaposlenje zbog egzistencijalne sigurnosti, prizeljkuje da NUNS preraste u jaku esnafsko-sindikalnu organizaciju, partnera drzavi u pregovorima oko svih bitnih pitanja za profesiju, kao i novinarske licence koje bi omogucile diferencijaciju izmedju profesionalaca i diletanata i poslusnika. Nas junak trpi politicke pritiske i, mozda, delom zbog toga, smatra da politicko angazovanje steti osnovnim uzusima profesije. Ima problema sa poslodavcima. Pusi dve kutije cigareta dnevno, pomalo pije, nosi naocare i ima problema sa pritiskom, nema para za lecenje i lekove, ne uplacuje socijalno i penziono osiguranje i oko tih pitanja bi da saradjuju NUNS i UNS. Fakultetski je obrazovan, govori engleski, novinarstvom se bavi desetak godina, specijalnost su mu unutrasnja politika i socijalne teme, a i pored svega nas junak je i dalje zaljubljenik u svoj posao jer bi ga, i pored svega, ponovo izabrao.