Oslobadjajuca presuda za Kikindske novine, u slucaju Rajo protiv Kikindskih, ukinuta je u postupku po zalbi i vracena na ponovno sudjenje. Nedugo zatim, Kikindske su se ponovo nasle pred sudom, po istom clanu istog zakona, po zahtevu istog tuzioca, samo, ovog puta, povodom tekstova »Rajin put placa kikindska raja« i »Rajko Rajo i dalje tuzi« (oba su objavljena u 54. broju Kikindskih). Sudjenje, zakazano brze nego sto se ohladila stamparska boja na tekstovima, pretvorilo se u medijski spektakl. Ponovo se okupila brojna publika, uz angazman sedmoro advokata, ceo dogadjaj je prenosila lokalna televizija, a sudija Ljubica Batricevic presudila da Kikindske plate 100 000 dinara. Zeljko Bodrozic, glavni i odgovorni urednik, i Dusko Francuski, direktor Doma omladine u cijem sastavu je redakcija, osudjeni su na kazne od po 50 000 dinara. Presuda je stigla u redakciju Kikindskih 8. oktobra; iste veceri ucesnici protesta zasuli su zgradu opstinskog suda u Kikindi – rolnama toalet papira.
I sad, kako dalje? U subotu, 9. oktobra, bio je rodjendan Kikindskih, koje su prvi put izasle na ovaj dan prosle godine. U prostorijama redakcije okupili su se brojni simpatizeri, raspolozeni da sprece najavljeno fendovanje, kako se u ovom kraju naziva oduzimanje imovine na ime naplate duga. Fenderasi (to su oni koji obavljaju ovaj nezahvalni posao) nisu se pojavili.
U igri su bile opcije: platiti ili ne platiti? I, ako platiti, odakle platiti? Iz sredstava novina koje ni u snu ne mogu da obezbede toliku sumu? Sa racuna Doma omladine, za koji vazi isto? Dusko Francuski, direktor Doma omladine, kaze da bi placanjem kazne prestala da postoji baletska skola, casovi engleskog jezika, izlozbe, predavanja i ostali programi, u koje spada i delovanje sedam nevladinih organizacija. Dakle, opcija platiti – mogla je da dodje u obzir jedino uz pomoc neke finansijske gimnastike na nivou opstine, koja je osnovala i Dom i novine. Odbornici Skupstine opstine Kikinda (slobodnog grada, u kojem je 1996. godine pobedila opozicija, sastavljena od koalicija Zajedno i Vojvodina) u vrlo kratkom roku treba da se dogovore o novim momentima finansiranja opstinskog glasila, posto okolnosti nedvosmisleno ukazuju na mogucnost da ovakve kazne ucestaju. Na pitanje: sta cete preduzeti? – odbornici stranaka zastupljenih u vlasti odgovarali su obicno uz ogradu da prethodno moraju razmotriti sve opcije (od kojih nijedna nije sjajna).
Goran Dumitrov (SPO): Mi iz SPO do sada nismo koristili Zakon o informisanju, a smatramo da ima mnogo vise osnova za tuzbu protiv tuzioca Kikindskih. Mislimo da novine ne treba da plate kaznu, nego ce to sve jednog dana tuzilac platiti, i to s kamatama. Vreme ce izleciti sve rane.
Zivica Predojev (RDSV): Ne vidim sta bismo mogli da uradimo da zastitimo novine, a stranka ce o tome imati zvanicno saopstenje. Kikindska javnost se seca da je RDSV tuzila tog coveka za objavljivanje netacnih podataka, isli smo do Vrhovnog suda, pa, nikada nista od toga. Sticem utisak da su pokusaji da se dokaze pravda, istina, unapred osudjeni na propast, a to je apsurd. 
Mr Slobodan Kojic (GSS): Mi nismo zastupljeni u opstinskoj vladi, mozemo da delujemo samo u okviru saziva Skupstine. Kao stranka, nastavljamo da dajemo saopstenja i da se zalazemo za slobodu javne reci. Naravno da ce opstina morati da nadje nacina kako bi pomogla novinama.
Prof. Dragoljub Badrljica (DS): Najvaznije poteze tu povlaci koalicija Vojvodina, posto su novine pod njihovom kontrolom. Mi saradjujemo jer smatramo da je kolegijalno da pomognemo sve sto je u interesu informisanja gradjana. U drzavi Stradiji vlada mrtvo more, a slepe vodje ne samo sto nas vode do ambisa, nego nas u ambis i bacaju i smeju nam se. Na slucaju Kikindskih se ostvaruje ona poslovica: reci nesposobnom da je nesposoban, pa ces da vidis za sta je sve sposoban!