Broj 222-223

Dogadjanja

Ima li nade?

Ma koju drustvenu instituciju preispitivali u Srbiji covek se neminovno susrece sa poraznim zakljuckom. Sve je uruseno, rastoceno, degradirano,
iskarikirano, iskrivljeno, razoreno, osiromaseno, oneljudjeno... Da li uopste ima svrhe da se ovo vise dokazuje?
Tekovina savremene civilizacije je demokratija. Politicke partije se bore za vlast na demokratskim izborima gde ona koja dobije vecinu stice ograniceno pravo da vlada u ime vecine. Pretpostavka na kojoj pociva demokratija jeste da ce partija na vlasti upravljati drustvom razumno i u interesu vecine da bi na taj nacin stekla poverenje biraca i tako se ponovo legitimisala kao partija na vlasti. Ona partija koja bi se ponasala suprotno interesu vecine ili zajednice neminovno gubi pravo da vlada jer narod nece da glasa za nekoga ko je protiv drustvenog interesa.
Srpska stvarnost je beskrajno daleko od ove zamisli savremenog, civilizovanog drustva. Vladajuca stranka i ljudi koji je cine ucinili su sve, apsolutno sve da zadovolje svoje interese bez obzira na stetu koju time cine svima ostalima. Njihov motiv nije nista drugo do pohlepa i radi nje su cinili sve samo da se dokopaju vlasti, a potom da je zadrze sto duze mogu bez obzira na interese i raspolozenje naroda, cak i njegove buducnosti. A kada je samo pohlepa motiv, onda nije cudno da su sve drustvene institucije razorene, degradirane, urusene itd...

Koga ova vlast zeli zavaravati frazama o sopstvenom zrtvovanju zarad opsteg interesa, svom patriotizmu i humanizmu kada je sve, bas sve, evidentno razorila i unistila?
U situaciji kada je svima jasno da ovo stanje nije normalno, sta preostaje onima koji su na vlasti »u ime naroda« nego da ukinu sve demokratske institucije i sprece svaki pokusaj naroda i drugih politickih stranaka da je smene. Na ovaj nacin ona se stiti od sankcija koje su predvidjene za sve koje pohlepa nagoni da cine ono sto se suprotstavlja opstem drustvenom interesu.
Vladajuca stranka (stranke) su rastocile srpsko drustvo i sve njegove institucije do kraja ne bi li izbegla suocavanje sa sudom zajednice za ono sto je cinila. Zato je u pravu opozicija koja misli da aktuelna vlast nema nikakvo legitimno pravo da organizuje izbore i uopste da saucestvuje u izlasku iz ove totalne drustvene paralize.
Zanimljivo bi bilo dokuciti sta zaista misle akteri ove vlasti o svojoj vladavini i njihovom ucinku po narod. Ne ono sto kazu novinarima, na drzavnoj televiziji, na tribinama i u saopstenjima za javnost, vec sta misle kada su u krugu svoje porodice, kada su sami sa sobom ujutro, dok piju svoju prvu kafu ili uvece pre nego sto ce da otpocinu.
Recimo, sta zaista misli ministar kulture kada kupuje sopstvene knjige i knjige zene predsednika drzave za narodne biblioteke po Srbiji drzavnim parama, a dobro zna da te knjige niko ziv ne cita niti ikoga interesuju. (Informacija je iz dnevne stampe i koliko mi je poznato nije demantovana.) Da li je svestan da time jos vise prazni drzavnu kasu koja je ionako prazna? Da li mu je jasno da zarad prodaje svojih knjiga zakida nekome skolovanje, zdravstvenu uslugu, penziju, platu?... Da li zna da danas u Srbiji ljudi zive ispod granice bede? Sudeci po njegovom ponasanju kazalo bi se da nije svestan, ne zna i nije mu jasno. Ipak, kao doktor nauka, nemoguce je da nema sposobnost uvida u drustvenu stvarnost i da mu nedostaju informacije o tome kako ljudi u Srbiji danas zive. To je jednostavno nemoguce. Da li oseti bar poneki put grizu savesti sto je saucesnik u svemu ovome sto nam se danas zbiva? Jer ako ima iole stida i grize savesti ima i nade da ce licni moral jednog trenutka nadvladati hedonisticke porive i obuzdati ga da ne cini jos vece zlo, ali ako nema, onda neka nam je svima Bog na pomoci. Bice nam jos teze i rasplet ove drustvene paralize bice dramatican i bolan za sve.

Nenad Zivkovic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar