Bojan al Pinto-Brkic

Umalo sto nisam pao sa stolice kada je RTS prikazala veselo lice Zivadina »Prodjoh Levac, prodjoh Sumadiju« Jovanovica na njujorskom aerodromu. Taman pomislih: »Konacno je dolijao«, i spremih se da napisem odu Luiz Arbur, sve analizirajuci uspeh strategije tajnih haskih optuznica, ali umilni glas spikera opomenu da je Milosevicev odgovor na DHL otputovao »s pozivom UN«. Jest, s pozivom UN, kako da ne, bejah ja i dalje entuzijasta, je l’ mozda stigla koverta, a unutra cedulja, pise: »Zivadine, dodji kad zavrsis otvaranje radova na obnovi zemlje, UN«. Zasto bi neko sa Ist Rivera pozivao predstavnika drzavolike tvorevine, koja nije clan UN, a nekim volsebnim nacinom i dalje koristi kancelariju bivse SFRJ, ciji su kontinuitet de jure priznale samo Rusija i Kina? Valjda se pretpostavlja da Jovanovic najbolje reprezentuje ovo malo parce kugle zemaljske, pravno: vise medjunarodni objekat nego subjekat, pa bi u povratku mogao da prenese zakljucke, da se UN ne trose za postarinu ili novinske oglase...
I, dzabe Roksanda Nincic pise u Vremenu da je vlada SAD postavila Jovanovicu ponizavajuce uslove, poput ogranicavanja slobode kretanja na zgradu UN, jugoslovensku misiju i, eventualno, najblizi komsiluk. On radi, nije mu potrebno mnogo prostora, i to – pogodite za cije interese. Sastao se sa tridesetak predstavnika clanica UN, istih onih koje su osnovale Tribunal u Hagu, koji je, podsecanja radi, podigao optuznicu za ratne zlocine protiv Jovanovicevog posiljaoca i njegovih saradnika.
Pripremao sam verbalno raspece za neke drzave u razvoju, odnosno predstavnike njihovih vlada jer, prihvatajuci razgovor sa izaslanikom Milosevica, prihvataju i njegovu politiku etnickog ciscenja na Kosovu, ali me je utenriksminister Knut Volebek razoruzao. Pa, on je predsedavajuci OEBS-a! Ne ulazeci u detalje razgovora, tj. da li je Jovanovic »osudio ucesce Norveske kao clanice NATO u agresiji na Jugoslaviju i smatra je odgovornom za zrtve i razaranja, ocenivsi negativno ulogu OEBS-a«, nakon cega je Volebek rekao kako je njegova zemlja »protiv secesije Kosova i da postuje i uvazava suverenitet i teritorijalni integritet SRJ«, kako pise Politika, ili su oni nebitni, kako procenjuje norveska stampa (mada je u opticaju i hipoteza da se prostodusni norveski diplomata sazalio na coveka kojeg je nekad sretao u Beogradu, pa je seo da poprica sa njim, a RTS ih je besramno uhvatila na delu), cinjenica je da je doslo do kontakta izmedju Norveske, dakle clanice NATO-a, predsedavajuceg OEBS-a i potpisnice Sengenskog sporazuma, prema kojem Jovanovic, nepozeljan u EU, ne moze da udje ni u tu zemlju. Dan kasnije, i Lamberto Dini, sef diplomatije Italije (clanice NATO, EU), pozeleo je da se uslika za RTS. Da istovremeno nije najavljeno uspostavljanje diplomatskih odnosa zapadnih zemalja (onih koje to do sada nisu ucinile) sa ovdasnjim nalogodavcem etnickih ciscenja, verovatno bih sve dozivljavao kao Milosevicevih poslednjih pet minuta srece. Ovako...

P. S. Je li slucajno sto se zapadni mediji ignorantski odnose prema protestima demokratske opozicije?