I tako su Kikindske novine (jedan fin i mudar »opstinski informativni nedeljnik«) objavile da je opstinska vlada srozala plate u svim javnim preduzecima u skladu sa ratnim budzetom. Gradonacelnik Paja Francuski primetio je da je Skupstina duzna da obezbedi da sva javna preduzeca funkcionisu normalno i da su ta preduzeca obavezna da plate saobraze teskim trenucima. Onda se desio udar, Panonsko more se ustalasalo i na povrsinu izbacilo ono sto se muljalo u njegovim dubinama. A to je da je za Kikindu najznacajnije javno preduzece Energetika, koje je distribuiralo gas iz Naftagasa i struju, preregistrovano iz javnog u drustveno. Kikinda je tako ostala bez najveceg izvora prihoda i sigurnog izvora energije. Ubrzo su u posetu Severnobanatskom okrugu (ne i Kikindi) dosli Mirko Marjanovic i Zivko Soklovacki. Gradonacelnik Francuski, inace zaposlen u Naftagasu, pripretio je Mirku i Zivku da ce gradjani zauzeti busotine i sabirne stanice ako na zimu ostanu bez gasa.
Kako se dogodilo da Kikinda ostane bez svog najjaceg preduzeca? Da li su Mirko i Zivko jedini krivci? Ili ih ima i na drugoj strani? Radi mira u kuci Paja Francuski ostavlja SPS direktora Energetike, valjda verujuci Upravnom odboru da ce brinuti o preduzecu. Uostalom, predsednika Upravnog odbora i neke clanove odredili su Liga socijaldemokrata Vojvodine (stranka kojoj pripada i Francuski) i reformisti. Ali duge godine lisavanja i bede, za sta se rezim nesebicno pobrinuo, ucinile su ljude slabima i neopreznima. Tesko je imati vlast, makar i lokalnu, a u stvari nemati nista od toga. Takva vremena su dusu dala za cuda. Pa se u jednom obliznjem selu pojavila Bogorodica na oknu, a u Kikindi se preduzece na neobjasnjiv nacin iz javnog pretvorilo u drzavno. U isto vreme desilo se jos jedno cudo – da ojaca Gradjanski savez Srbije, tako da je taj odbor, uz Banatski forum, najjaca politicka grupacija bez koje skupstina opstine jedva da moze da odlucuje. Gradjanski savez trazi za sebe mesto u vlasti srazmerno svojoj snazi. Nezgoda je u tome sto je vlast odavno podeljena na cetiri stranke (ligase, reformiste, DS i SPO), ali i u tome sto GSS, koji je stupio u srediste politickog zivota, postavlja i neugodna pitanja odgovornosti za gubitak Energetike, kao i upravljanja preostalim javnim preduzecima koja su neka vrsta »preduzeca-bunkera«, sto ce reci potpuno zavisna od stranke koja njime upravlja. I tako su pocela lokalna natezanja.
Stranacki celnici kazu da ce se kriza vlasti u Kikindi resiti, ali, molim, »bez ucenjivanja i uz toleranciju«. Dokle to moze da traje? Mozda do sledecih izbora, sudeci po izjavi jednog funkcionera Demokratske stranke koji kaze: »nasi politicki protivnici su SPS, JUL i radikali i sva nasa energija treba da bude usmerena na promenu sistema. Zato ove pregovore (o ucescu GSS u vlasti) stavljam u drugi, pa cak i u treci plan«. I tako, svako brani svoj sistem. Neko na lokalnom nivou, Sloba na saveznom, drzavnom. Ima li razlike u postupku? Zasto se svi cude sto predsednik grcevito drzi svoj komad vlasti? Sloba je izgubio Kosovo (i jos stosta) a Kikindjani Energetiku. Iz toga proizlaze neke konsekvence. Nece se, valjda, dogoditi da je lakse obaviti smenu na drzavnom vrhu nego u Kikindi?