Rustikalna sintetika

Sparnih avgustovskih dana potrazih malo hlada u »Zagubici«, staroj ali renoviranoj kafani pokraj Vukovog spomenika. Uzalud. Kafana je stavljena van javne upotrebe, stolovi uparadjeni za neko privatno kolektivno veselje. Produzim do sledece krcme. U povratku, vec izdaleka cujem kako iz »Zagubice« treste »narodnjaci« a pred njom uparadjeni »merdza«, simbol stare elite, i najnoviji model dzipa »paje«, simbol nove elite. Preko automobila, umesto uobicajenih peskira i lakog tekstila, ogromno, sinteticko cebe. Zorli kabasto, sto bi rekli oni koji velicinom mere vrednost poklona. Zavirim unutra, a tamo mladjarija, crnoputa i beloputa, s uzdignutim rukama njise se u orijentalnom taktu zaglusujuce muzike. A decaci s leptir-masnama i uparadjene curice, spremni za slikanje. Zuje i kamere. Oni vremesniji sede siti i razbaskareni za stolovima koji se povijaju od djakonija. Ne bih rekao da su bas neki bogatasi, ali ni narocita sirotinja, verovatno su »gastarbajteri«, svadbari... Spojili rustikalni duh i sinteticku robu, kroz razbibrigu i bucno veselje. I tako do duboko u noc, ne samo kraj Vuka i u nekada popularnoj »Zabi«.