Slusao sam ovih dana, u Arilju, lekara Momcila Plazincica kako veoma uverljivo govori o svom iskustvu s ljudima sa kojima je u svakodnevnom kontaktu. Nezavisno od toga da li su pristalice vlasti ili opozicije, ili izbegavaju bilo kakav politicki identitet, svi oni govore o neophodnosti promena. Cak bi se osnovano moglo reci da su se promene vec desile – u njihovoj svesti. Ali, promena u praksi jos nema. Zasto? Pitanje je sasvim umesno i tesko je naci zadovoljavajuci odgovor. Usred stanja u kojem se nalazimo, logicne su zelje za promenama. Svakidasnjica, pak, nije bas uvek u saglasnosti s logikom.
Nada u promene polagana je u pobedu opozicije na lokalnim izborima novembra 1996. godine. Sta smo postigli? Da li je ta nada presahla? Novu nadu bude sadasnji mitinzi. Kolika je njena snaga? O obe nade mozemo vise da saznamo od odbornika pobednickih koalicija i ucesnika sadasnjih mitinga koji su zakazali sastanak Gradjanskog parlamenta Srbije, u Arilju 9. oktobra.