Tok dogadjaja na Kosovu svakim danom namece ozbiljnu zabrinutost. Vrteci se u krugu sa svojim planovima o tome kako Milosevica lisiti vlasti, Zapad ne poklanja nuznu paznju zloslutnim procesima u tom regionu. Istina je, Milosevic snosi licnu odgovornost za etnicka ciscenja na Kosovu, a njegovi najnoviji pritisci na Crnu Goru govore o nameri da se vlast zadrzi svim sredstvima. Vazno je reci da Rusija i Evropska zajednica moraju da nastupe zajedno sa upozorenjem o nedopustivosti agresivnog pritiska na rukovodstvo Crne Gore. U protivnom – bice nuzna varijanta zajednickog delovanja protiv takve politike Beograda.
Ali, upravljaci se smenjuju, a problemi Kosova ostaju. Medju njima su tri koja stoje u centru – povratak svih izbeglica, bez obzira na nacionalnost i verska uverenja, ocuvanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije i razoruzanje OVK. Nazalost, ima se utisak da se iz dana u dan samo udaljavamo od ostvarenja tih ciljeva. Uz proces povratka kosovskih Albanaca odvija se i proces masovnog egzodusa pripadnika drugih naroda sa Kosova – Srba, Crnogoraca, Roma i Jevreja. Nakon okoncanja vojnih operacija iz pokrajine je otislo 100 000 ljudi a vlast preuzimaju pripadnici snaga koje zagovaraju secesiju od Jugoslavije u kojima vodeca uloga pripada OVK. Generalstab spanske vojske, u specijalnoj instrukciji za pripadnike svojih snaga na Kosovu, bez mnogo diplomatskog uvijanja, kaze da je »OVK – teroristicka organizacija koja tezi islamskom fundamentalizmu«. Medju glavnim ciljevima OVK nije samo odvajanje Kosova, vec i ujedinjenje teritorija pokrajine u cilju stvaranja »Velike Albanije«. U susednoj Makedoniji raste zabrinutost da bi ona mogla biti sledeca zrtva. Napetost se raspaljuje iz Tirane. Akademija nauka Albanije dokazuje da je istorijska teritorija sadasnje Makedonije bila u sastavu albanske drzave i da sada treba »uspostaviti tu istinu«. Umesto doslednog ispunjenja stavova rezolucije Saveta bezbednosti – imamo neko stidljivo oduzimanje oruzja OVK. »Oslobodilacka vojska« ima svoje stabove, predstavnistva, pa cak i zatvore. Popustljivost, gledanje kroz prste radikalnim snagama koje bi trebalo da se razoruzaju, vodi sasvim predvidljivim posledicama. Rusija se vec suocava sa rezultatima delovanja bandi u Ceceniji. Prvi znaci »cecenizacije« Kosova su vec tu. Kao i u Ceceniji, dogadjaju se masovne otmice ljudi po etnickom principu. Tu je i verska netrpeljivost. Kao rezultat delovanja organizacije OVK 1998. godine pokrajinu su morali da napuste cak i Albanci katolici. Sada se skrnave srpski manastiri. Ni za koga nije tajna da mafijasi iz redova kosovskih Albanaca kontrolisu kanale kojima droga stize do britanskih ostrva, Nemacke, Austrije, Francuske i skandinavskih zemalja. Uz trgovinu oruzjem taj je biznis solidna finansijska osnova za postojanje OVK. Kosovski komandanti na terenu izazivaju centralne vlasti i deluju u interesu klanova i bandi. Rukovodstvo OVK izjavljuje da nasilje prema Srbima i Romima, i unistenje pravoslavnih crkava, vrse »neregularne« snage koje se ne potcinjavaju njima. Takva su nam objasnjenja poznata kao bolno iskustvo iz Cecenije. Rusija je svojevremeno »progledala kroz prste« nastojanju ekstremistickih organizacija u Ceceniji i sada se suocava sa ogromnim problemima u vezi sa tim kako da sacuva svoju celovitost. Ishod takve nedalekovide politike je uzasan. Stoga imamo pravo da postavimo pitanje – kakvo to seme mi sada sejemo na Kosovu? Medjuklanovska borba i samovolja koje se nastavljaju podrazumevaju bezakonja i zrtve koji se mogu porediti sa etnickim ciscenjem iz bliske proslosti.