Posle rata u kojem su upravo gradovi najvise stradali, Savez slobodnih gradova i opstina vraca se svojim aktivnostima. Mada ni tokom rata komunikacija medju gradovima nije bila sasvim prekinuta (sastajalo se Predsednistvo Saveza), strateska pitanja ove asocijacije bilo je moguce pokrenuti tek po prestanku bombardovanja. Na sednici Saveta Saveza, koja je odrzana 31. jula u opstini Vracar 

Republika: Sta je to najvaznije za gradove u ovom momentu?
Bajic: Najvaznije je da u gradovima funkcionise komunalni sistem. Kada to kazem mislim na to da ljudima treba obezbediti grejanje, normalan prevoz, da rade skole i obdanista. U ovoj situaciji ne zelimo da se drzimo strogo okvira u kojima se krece lokalna samouprava vec zelimo da pokazemo gradjanima da smo spremni da im maksimalno pomognemo. Jer, iako nadleznosti nisu nase, gradjani su nasi. Iako lokalna vlast nije odgovorna ni za bombardovanje ni za losu politiku rezima, nastojimo da tako radimo da gradjanima pokazemo da lokalna vlast misli na njihove potrebe. Osim toga, nastavljamo aktivnosti na donosenju Zakona o lokalnoj samoupravi. Medjutim, odlucili smo da predlog teksta ne podnosimo ovoj skupstini i ovoj vlasti jer je to besmisleno. Mi cemo nas projekat zakona uputiti svima onima koji paralelno rade na slicnim temama, a u prvom redu imam u vidu CESID koji priprema vise zakona. Tako bi se ti zakoni objedinili i predlozili prelaznoj vladi ili telu koje ce biti izabrano nakon silaska ove vlasti sa politicke scene. Zelim da naglasim da se, ustupanjem Zakona o lokalnoj samoupravi CESID-u mi njega nismo odrekli. To je nas projekat.

Republika: Posle losih iskustava sa opstinama u kojima je rezim srusio novoizabranu demokratsku lokalnu vlast, kakva je vasa strategija odbrane, s obzirom da sa nivoa republike krece otvoreno zaostravanje, cak ofanziva protiv svih onih koji predstavljaju opasnost po rezim?
Bajic: Mislim da necemo dopustiti da nase funkcionisanje dodje u opasnost jer nas veze interes. Drzacemo se i dalje stava da ne delujemo politicki paralelno sa politickim strankama. Mi jesmo u politici toliko koliko su odbornici vezani za stranke kojima pripadaju. Ali mi u prvom redu moramo da gledamo interes lokalne samouprave da svoje poslove obavlja na najbolji moguci nacin i time dokazemo da je vlast koja je izabrana sposobna da radi u interesu gradjana. Mi nemamo prepreka da na tome radimo. Sama cinjenica da je 31. jula sednici Saveta prisustvovalo 18 gradova i opstina, od 34 koliko je na spisku, dok je njih 22 stalno aktivno, dokazuje da Savez postoji. Zelim da naglasim da cemo u svojim buducim aktivnostima voditi racuna i o onim gradovima koji su bili u nasoj asocijaciji, a u kojima je lokalna vlast preoteta uvodjenjem prinudne uprave ili na drugi nacin. Ukljucivacemo ih u projekte i tezicemo principu solidarnosti kojeg je u dosadasnjem radu bilo malo.

                                              Manuel Orazi, La Maison moderne, 1905.

Republika: Kako cete spreciti glasine koje ce se neminovno pojaviti kada pocne da pristize humanitarna pomoc i strana sredstva, da se ona neracionalno koriste, da ima korupcije? Vidite li u tome mesto za reagovanje preko urbane javnosti?
Bajic: Ucinili bismo veliku gresku ako bismo dopustili da se pomoc neracionalno upotrebi ili da se jednostavno pokrade. Javnost mora da ima uvid u to kako se pomoc koristi i raspodeljuje. S obzirom da se blizi trenutak kada cemo gradjanima poloziti racun o tome kako smo iskoristili mandat, koji su nam poverili na prethodnim izborima, ako ne budemo vodili racuna kako cemo zavrsiti period nase vlasti, ne mozemo se nadati novom mandatu. Ta ideja treba da bude prisutna ne samo kada su u pitanju gradovi i opstine u kojima smo na vlasti, vec da se siri i na ona mesta u kojima nismo osvojili vecinu. Jer, i u drugim gradovima postoje demokratske snage. One tamo mozda nisu u vecini, ali ih treba podstaci primerom koji im mi dajemo kako bi se nasa, da je tako nazovem, opoziciona vlast prosirila na celu Srbiju. Ne radi se samo o zadatku da odbornici vode racuna samo o svom obrazu vec i o tome da se promeni centralna vlast. Lokalni nivo ne moze vecito da opstane kao ostrvo u moru sadasnje centralne vlasti. Toliko su velike kolizije izmedju potreba gradjana i lokalne vlasti, na jednoj, i zakonskih i politickih ogranicenja na strani centralne vlasti da se vise ne mozemo zadovoljiti demokratskim procesom samo na nivou lokalne samouprave. Bez saradnje naseg saveza sa nevladinim organizacijama i politickim strankama u okviru Gradjanskog parlamenta Srbije to nije moguce postici jer Savez slobodnih gradova i opstina nije takva organizacija da sama moze da iznese takav projekat. Mi podrzavamo Gradjanski parlament Srbije i verujemo da je to mesto na kojem cemo svi suceliti svoje potrebe kako bismo ostvarili ciljeve. Ta vrsta saradnje pruza nove mogucnosti za izlazak iz izolacije u koju neminovno zapadaju akteri ako su samo okrenuti sebi.

Republika: Koliko su takve ideje o saradnji prisutne u slobodnim gradovima i opstinama?
Bajic: Ne svuda podjednako. To zavisi i od situacije i odnosa u lokalnim samoupravama, a ona nije svuda idealna. To se ne moze prikrivati. Postoje odnosi koji reflektuju odnose stranaka, a to je ono na sta mi u Savezu ukazujemo zeleci da postignemo da lokalna vlast funkcionise u interesu gradjana, onako kako je izabrana, nezavisno od toga kakvi su odnosi medju strankama kasnije nastali. Nasa najbolja propaganda nije verbalna propaganda nego ono sto smo uradili kao lokalna vlast. Na primer, ocekuje nas jedan sasvim konkretan zadatak. Poznato je da drzava nastoji da celokupan posao u vezi sa prijemom i deobom humanitarne pomoci drzi u svojim rukama. To ce veoma otezati ostvarivanje onih interesa koje mi u lokalnoj vlasti smatramo prioritetnim. Zato smo odredili tim koji ce se baviti tim problemom i koji bi u saradnji sa Odborom za privredu i finansije odredio metode kojima bismo mogli da pomoc usmerimo ka pravom mestu.

Prvi utisak je da je narod u Srbiji spreman da podrzi demokratske promene. Taj utisak namece mi se kako zbog velikog broja ljudi koji su dosli, tako i zbog njihovog ponasanja. Oni jednostavno zele da zive normalno kao u bilo kojem delu Evrope. Ono sto ne mogu da precutim jeste da oni koji te promene treba da ostvare jos nisu spremni na kompromis i zajednicki nastup na putu ka promenama. Opozicija se okupila na mitingu za ekonomske promene da bi podrzala stvaranje prelazne vlade. Ton koji je na mitingu preovladjivao ipak je bio politicki, uprkos nameri organizatora. Mislim pre svega na ton koji su nametnuli politicki lideri Srpskog pokreta obnove koji su izrazili ociglednu i jasnu volju za razlicitim putevima ka onome sto treba da nam bude isti cilj. Bojim se da to nejedinstvo nije dobro i da nas udaljava od realnih i ostvarivih promena i da ce u ovoj zemlji morati da se desi jos dosta toga, nadam se ne lose i tragicno, da bismo ostvarili demokratske promene.