Ruske igre

Odlazak Sergeja Stepasina, u aprilu predstavljenog kao idealnog kandidata za prestolonaslednika, obelezava avgust. Da li je i ko iznenadjen, a ko je »sve znao, samo nije hteo da se eksponira«, prilicno je nebitno, mada postaje simptomaticno da se svaki buduci premijer, par dana pre imenovanja, sastane sa Jeljcinom, koji je u nikad boljoj formi ili, sto rece Vladimiru Putinu, srce mu radi kao sat.
No, kako Ustav Ruske federacije, nalik caristickim, daje predsedniku sva ovlascenja u vezi sa vladom, izmedju ostalih i pravo da je raspusti uz diskreciju, nema odgovora na najvaznije pitanje: zasto je lojalni Stepasin morao da ode? Svetski komentatori vec desetak dana nagadjaju, a tumacenja idu iz krajnosti u krajnost. Jedni tvrde da je presudio licni animozitet (bivsi premijer je, navodno, dobijao i suvise paznje na Zapadu, pa je predsednik postao ljubomoran), drugi smatraju da je Jeljcin nezadovoljan utiskom koji je Stepasin ostavio na unutrasnjoj sceni, dok treci sumnjaju da je vrh mocne predsednicke administracije osetio da se blize izbori, te je zagovarao dolazak pozeljnijeg kandidata – za prestolonaslednika.
Dve stvari su, medjutim, nepaznjom zanemarene. Prva, Stepasin je u julu odbio da putuje na Kosovo, »jer bi morao da prodje kroz Beograd, sto bi rezim (Slobodana Milosevica) prikazao kao otvorenu podrsku«. Takodje, inicirao je posetu crnogorskog predsednika Mila Djukanovica Moskvi i priblizavanje stavova sa reformskim snagama u Jugoslaviji. I, druga, nista manje antipaticna vecini u Drzavnoj dumi, komunistima i nacionalistima, zagovarao je sklapanje sporazuma o razoruzanju »Start 3«. Plus, u maju je uspeo da inkasira kredit od 4,5 milijardi dolara i reprogramiranje predjasnjih dugova (sto je bio njegov glavni zadatak kad je zamenio Jevgenija Primakova), cime stice auru »coveka Zapada«.
Jeljcin, koji upravo stvara najnovije zamesateljstvo na politickoj sceni Rusije, pred parlamentarne izbore, zakazane za 19. decembar, nije vise hteo ili mogao da trpi efekte Stepasinove politike.
Stvarna promena politike, dakako, bice marginalna. Mozda ce Moskva u narednom periodu malo vise izigravati supersilu, ali rezim u Beogradu ne bi trebalo da se nada nekakvoj otvorenoj podrsci.