Dogadjanja
Trovac(n)ica
Zahvaljujuci upozorenju srpskog premijera Mirka
Marjanovica, koji je onomad ukazao na neke nove opasnosti od terorizma
i terorista, izvesne pojave ovdasnje svakidasnjice postaju jasnije. Iako
nije izneo dokaze da je Savez za promene teroristicka organizacija a Vesna
Pesic terorista, to je prepusteno »organima gonjenja«, iz njegove
izjave provejava strah. Najnoviji strah je od »trovanja na sednicama
i u gostima«, jer strah od »presretanja po mracnim ulicama,
napadima hladnim i ostalim oruzjem« je vec ustaljen, i to bas pod
vlascu koju i Marjanovic olicava. A ako ostavimo po strani trovanje u gostima,
buduci da sve manje funkcionera moze putovati u goste po svetu, a nisu
bas poznati po druzenju sa nepoznatima u zemlji, u prvi plan izranja strah
od »trovanja po sednicama«.
Ugrozeni su, dakle, oni koji se nalaze na sednicama.
Znajuci da tamo ne moze bas svako da dospe, opasnost preti od onih koji
se tamo obicno nalaze. Sve to nam docarava prizor trovacnice u kojoj se
ne zna ko bi koga sve mogao da otruje. Zlocin je izvestan, mada pocinioci
nisu.
Kao jedina »otkrivena« trovacica (pre
trovanja) oznacena je Vesna Pesic. Ako za takvu optuzbu nema dokaza, osim
da je ona kao narodni poslanik na sednici Narodne skupstine (1994) govorila
protiv kandidovanja istog Marjanovica za premijera, skriveni motiv tuzioca
mozemo naci u stereotipima o »opasnim zenama«. Verovatno je
najpoznatija trovacica u istoriji Lukrecija Bordzija, mada nije »radila
na sednicama«. Ostala je ozloglasena i Lujza Misel koja je, kazu,
palila Pariz – petrolejkama. Po zlu je zapamcena i Fani Kaplan, atentatorka
na Lenjina. Na takvim stereotipima pociva i »poternica« za
Vesnom Pesic, s upadljivom strascu »demaskiranja« mirovnjakinje
kao teroristkinje. Za ovakvu upotrebu sasvim su nevazni njena biografija,
bibliografija i sve sto konkretno cini. Izgleda da uobicajeni stereotipi
o feministkinjama kao zarozanim »plavim carapama«, zagrizenim
sifrazetkinjama i uzaludnim borcima za ravnopravnost trenutno nisu efikasni,
nisu bas ubojiti. Sada je potrebna slika o zeni–trovacici, i sire, zeni
ubici. Takva potreba je, eto, zahvaljujuci premijeru Marjanovicu, ocigledna
u odredjenim krugovima, izgleda, sve zastrasenijim gubitkom onoga sto su
smatrali vecnim i preplasenim od nejedinstva, od raskola.
|