Bombe, projektili, rakete, rusevine i ljudske zrtve... Ako je za utehu, jednog dana ce rezultati destrukcije biti pedantno pobrojani i vrednovani u okviru ratnog bilansa, mozda cak i, bar izvesnim delom, naplaceni. Ali, postoji nesto sto nikad nece moci da se proceni, sto ne podleze nikakvoj statistici, a to je razorena psiha. Profesor dr Zarko Trebjesanin, psiholog, nedavno je rekao da se u ovom ratu desava nesto nevidljivo i tragicno, sto nije manje dragoceno od razrusenih gradova: razaranje unutrasnjeg psihickog zivota, ubijanje nade, slom ego odbrana i razvoj ratnih neuroza, fobija, pa i psihosomatskih bolesti. Ukratko, rastakanje onog tananog tkiva koje cini licnost.
Psihijatri, psiholozi i pedagozi cesto ce se sretati sa tim, po dimenzijama jedva zamislivo teskim, problemom ostecenja ili cak promene identiteta mnogo emocionalno krhkijih ljudi, bez obzira na njihove godine starosti. Mogu se unapred sagledati vrste tih buducih psihickih bolesti, odnosno povreda.
»Nije daleko od logike da u jednom odbrambenom ratu ojaca kolektivizam, da ojaca ili se obnovi vec postojeca autoritarna svest, nedemokratska orijentacija, kult vodje. A da se smanji, cak da nestane tolerantnost prema svemu stranom, prema politickim razlikama, prema novim vrednostima.«
Autoritarna svest i kult vodje bili su i ranije nase... da ne kazem nacionalne osobine. Mozda silom prilika razvijane, ali upadljive.
»Slepo verovanje u neki autoritet znaci i odricanje od licnog integriteta, a Erih From je to nazvao bekstvom od slobode, poistovetivsi ovaj pojam sa bekstvom od odgovornosti«, podseca strucnjak.
Slicno je pre njega govorio Dostojevski, tvrdeci da je covek suvise slab da nosi svoj teret. Znaci, stara, na mnogo nacina varirana emocija koja sadrzi u sebi i svoju suprotnost: na nivou nesvesnog postoji mrznja prema tom obozavanom vodji. Potisnuta mrznja. Jer ako nekoga suvise volimo i postujemo, mi necemo da vidimo njegove negativne strane koje ga, uz sve vrline, cine ljudskim bicem. Pa ako se desi da taj vodja oslabi, da mu se uzdrmaju pozicije, nastaje razocaranje. Kod nas je ta sklonost nadahnuta nasom patrijarhalnom svescu koja nas goni da u vodji trazimo oca.