Vodnik

Blaf, sanker u dzez klubu, cim je zasvirala prva sirena, otrcao je kuci po televizor. Posle sat i po, Blaf poce da se ljubi sa svima redom. Na kraju je izljubio i Dasketa.
»De ces Blafe?«
»U rat.«
»A sta da radim sa televizorom?«
»Vratices ga posle rata.«
Sutra uvece, Blaf je cutljivo za sankom brisao case. Panduri su ga, kad je dosao da se prijavi, oterali na spavanje. Od tada ga zovu »Vodnice«.

Svaler

Prvo jutro posle bombardovanja u gradu se pojavio – pres atase spanske ambasade. Na pitanje – kako to da nije evakuisan, sa svim ostalim diplomatama iz NATO zemalja, odgovorio je da su ga – zaboravili. I, naravno, odmah osudio agresiju. »Mora da je iskljucio mobilni dok je bio u svaleraciji«, konstatovao je Stupar. 

Pelene

Frajer i riba, u ganc novim, ustirkanim uniformama ulaze u radnju za decu. Imaju slem, pokriven maskirnom mrezom, pistolj i gas-masku za pasom.
»Imate li roze Pampers, od 12 do 16 kila?«
Prodavacica daje, riba razgleda i kaze:
»Dobro, uzimam dva paketa«.
Uzme i ode. Frajer je prodavacici napisao potvrdu na kasa bloku, da nema problema sa gazdom.

Svinjska mast

Tip iz kraja od prve uzbune spava u kolima. Da bude mobilan, kaze. I jos tvrdi da mu jedan ortak, da mu napakosti, kad zaspi – stalno maze kola svinjskom mascu.

Lokatori

U jednoj zgradi na Novom Beogradu, cale, keva i sin, svi zaposleni u panduraciji, cim prodje uzbuna, izlaze na krov i traze lokatore. A Mita prica da je jedan takav lik na njegovoj zgradi iscupao neki konektor za satelitsku antenu – mislio da je lokator. Na Pancevackom mostu, lovac u uniformi i sa zastavom Lovackog drustva Beograd, sasvim ozbiljno kaze: »I mi lovci radimo sta se moze. Trazimo lokatori, padnuti projektili i avijoni«. U sledecem kadru, slika sa Brankovog mosta i transparent: »Bezi NATO, stizu Krajisnici«.

Nevidljivi avion

Sasvim ozbiljno, seljanka na pijaci u Kikindi prodaje sir i objasnjava, prica Timofejev: »Ma kak’i nevidljivi avion. Da je nevidljiv, di bi pilot znao da udje?«

Besika

Zove keva Vasketa u pomoc, cale vec 10 dana sedi non-stop u avliji, sa dvogledom i karabinom i ceka da mu se neki spusti ispod 900 metara. Kaze keva: »Urazumi ga. Prehladice besiku, pa cu ja cajeve da mu kuvam«.
Inace, neki pukovnik u penziji na Konjarniku, po celu noc sa krova roka mitraljezom po nebu – racuna, ako pogodi-pogodi. Niko ne moze da ga ubedi da udje u kucu.

Vest

»U periodu od 7:30 do 13:00 casova na teritoriji Vojvodine poljoprivredna avijacija ce vrsiti zaprasivanje. Molimo gradjane da ove avione ne obaraju« (Glas javnosti, 22. 04. 1999).

Toni Montana

Veran se cudi sto mu se Toni Montana ponovo javlja na ulici. Misli da je zbog rata, kao – svi smo u istim govnima.
A u stvari, Montana ne zna da je kompletna ekipa B 92 smenjena, pa misli da je Veran vratio njegovu muziku na program.

Sloboda stampe

Privodjeni Steva, Dragoslav i Backo, Bahri je bio nestao – prica se da su ga neki civili ubacili u kola i odveli, ali su ga posle dva dana pustili. Nestao je i Hadzic – posle mesec dana saznalo se da je uhapsen kao spijun, sto je nekom Nemcu davao knjige starije od 10 godina. Nekim prijateljima, jevrejskog prezimena, ispisuju kukaste krstove po postanskom sanducetu. Politika redovno objavljuje vesti o hapsenjima ljudi koji su kritikovali Slobu. Covek je dobio godinu dana zatvora sto je na vrata svoje zabranjene radio-stanice stavio poster »Free press«. Pronose se glasine da je na nekom visokom drzavnom organu neki radikal predlozio da se Sorosovi sticenici i nezavisni novinari vezuju za mostove. Propaganda sporadicno domisli izdajnike, tek da se niko ne opusti.

Slavko

Kad su ubili Curuviju svi su se usrali. Ni komemoraciju nisu odrzali. Na sahrani su bili svi koji su se mogli ocekivati, ali niko iz vlasti (osim SPO, par dana pre nego sto su izbacili Vuka), ni iz drzavnih medija. Kojadin je poslao kameru, ali nije bio na sahrani.
Slavko je ranije isao sa telohraniteljima. Pri kraju, valjda nije imao love. Kad ih je video sa maskama na licu i heklerima u ruci, prica se da je rekao: »E, sada cemo da pajkimo«.

Orden

Daske cuo da ce Sloba da dobije Orden narodnog heroja pa pita jednog klinca iz kluba zasto. A mali sasvim ozbiljno odgovara: »Pa za Slavka«.

Simptomi

Muka u stomaku, crvenilo ociju, grebanje u grlu. Simptomi hemijske katastrofe iz Barica, ali i dobrog mamurluka. Nesto od ta dva je sigurno. Ako prodje posle popodnevne dremke, onda je mamurluk.

Pomirisi

Bilja, posto joj je muz mobilisan, sedela je sa caletom. Pancevom se proneo glas da je zveknuta Azotara (to se desilo tek posle nekoliko dana). A ceo grad je znao da ukoliko iscuri azot – svi odose za par minuta. »Biljo, idi pomirisi, da li je tacno«, kaze cale, a ona odgovara: »Mirisi ti, pizda ti materina«.

Nikad vise

Ide Ivan, seta kucice sa zenom i svastikom. I grune u blizini. Svastika potrci u zaklon, Ivan sa kucicima za njom, a Jelena stoji nasred staze, k’o ukopana. Posle dvadesetak metara, Ivan se okrene, a Jelena – ne mrda. Kaze: »Pa ti bi mene ostavio!« Ivan odgovara: »Samo sad, keve mi«. Sta drugo da kaze?

Matematika

Devojcice u busu, 12–13 godina, pricaju i jedna se zali drugoj. »Dzabe sam se spremala za pismenu vezbu iz matematike. Da sam znala da nema skole isla bih na taj rodjendan.« Gisa to prepricava i konstatuje – svakome je njegov zivot prekinut.

San

Kao, na TV prikazali 12 oborenih i uhvacenih pilota, tesko mucenih. I, kad se covek probudi, milo mu oko srca, iako na javi ne bi podrzavao mucenje, odsecanje prstiju, usiju, paljenje i sve ono sto je u snu tako prijalo.

Piloti

Uhvaceno 14 americkih pilota. I, iako dnevno vatamo jos po jednog, i dalje ih ima 14. I svi su crnci, cak i »pilotkinje«. Crnkinja je iste noci uhvacena u Valjevu, Kursumliji, Novom Sadu, Kraljevu i jos na nekim njivama. Imaju, prema razlicitim informacijama, od 20 do 50 hiljada dolara u dzepu, za potkupljivanje. Stariji ljudi, koji se secaju onog rata, kazu da imaju po hiljadu funti sterlinga – Amerikanci. Placaju tek kad izadju iz zemlje, da ih onaj ko ih je uhvatio ne bi prevario. Ispod uniforme imaju civilno odelo. Neki su dovoljno vesti da se vec u vazduhu presvuku. Neki imaju cak i gradsku i seosku varijantu – sako i kravata ili gunj – pa biraju, u zavisnosti gde padaju. Preterane su price da imaju kljuc koji otvara po nekoliko stanova u svakom vecem mestu po Srbiji, kao i price da imaju mobtelove telefone, pa kad padnu, zovu jatake koji su rasporedjeni u svim vecim gradovima Srbije. Ne objavljuje se zvanicno da imamo tih 14 pilota, iz stratesko-propagandnih razloga. (Razni izvori, svi ubedjeni da je sve to tacno.)

Groblje

Grupa stanara iz okoline Novog groblja svake noci se skuplja na Francuskom groblju. Kazu – tamo je sigurno, u proslom ratu nijedna nije pala.
Klinci iz kraja se zezaju, sede pred zgradom i komentarisu – »Pusti, ni ne znaju da je Drugi svetski rat gotov«.
Posle su zakljucili da je ipak previse opasno, jer ako padne kasetna, razletece se spomenici, pa ce ih odvaljeno kamenje pobiti.
A kad je Tamara pokusala da o njima napravi reportazu, odbili su. Kazu – NATO ce da procita, pa da ih namerno gadja.

Smeh 

Bogi konstatuje: »Ako sve ovo prezivimo, imacemo cemu da se smejemo, brate, svako vece do kraja zivota«.

Glava

Gremlin kasni na koordinaciju. Kad je stigao, kaze, morao da ide do televizije da slika. »Sta ima novo?« »Iskopali dva tela i jednu glavu.« A kad je roknula, ruski pop je u porti nasao jedan prst.

Radoznalci

Kalemegdanska terasa i kej kod Jugoslavije po celu noc su prepuni. Ljudi se otimaju za klupe, ponesu pivo, cebad i cekaju rokanje – pogled je sjajan – vidi se Pancevo, Batajnica, Avala.
U Valjevu, od 15 povredjenih prve noci rokanja, vecina je, kazu lekari, stradala sto je pala sa terase, istezuci se da vidi kako gori.
Jedna riba – ronilac, ima raspored da drezdi nocu ispod Brankovog mosta. Ako se neko od branilaca napije i padne, da ga vadi.
Posle su roknuli Jugoslaviju, pa od tada nema guzve.

Zemljotres

Kad je zveknulo – nestalo struje. Miki kaze da taksisti javljaju da je pogodjena skola »Milica Pavlovic«. To znaci da se vojska tamo razmestila i da ima bar stotinak mrtvih. Na sto metara odavde. Krenem da se oblacim, da idem da iskopavam, Miki javlja da je policija blokirala kraj i da ne vredi. Kod Generalstaba istovremeno tri mrtva i tridesetak ranjenih. Tek ujutro smo saznali da su u kraju roknuli jednu privatnu kucu i kafanu. Posle je jedna devojka umrla u bolnici. Bombardovanje kafane u kraju dozivljavam licno. 
Oko pola sest, zemljotres. Ljulja krevet. Ne verujem, cudim se koja je to bomba sto tako ljulja, a nista se ne cuje. Ubedjujem Tamaru da ne moze biti zemljotres kad bombarduju.
Ujutro kasnim na posao.

Pejzaz

Ovaj rat je, konstatuje Desa, akcidentalan i elementaran. Padaju bombe kao elementarna nepogoda, bez ikakve mogucnosti da se predvidi gde ce i kada udariti, a moze uvek svugde. I, samim tim, stvarnost prestaje da biva konstantna i jednoznacna. Svaki pejzaz, svaki pogled, postaje nestabilan, promenljiv, ontoloski sumnjiv – realnost je definitivno razorena. Otud, misli, strah i psihoza.
Ne vidim razliku u odnosu na ’41. i ’44. Osim sto je onda bilo vise zrtava.

Igra

Dora ima osam godina. Pre rata, najvise je volela da se igra sredjivanja, da svaku stvar stavi na svoje mesto. Sada se samo igra – sta bi radila Amerikancima.
Pa je uzela dve lutke i skinula ih gole. Pa ih vezala za balon.
Pita Minja – ko su lutke?
– Klinton i Bler.
– Sto su goli?
– Da ne sakriju bombe.
– A sto su u balonu?
– Da odlete na sunce, da tamo umru.
– A sta posle?
– Zamolicu tetku, kad je vec tamo, da bude predsednik Londona.
– A za Ameriku?
Naci cemo nekog Indijanca, nekog poglavicu.

Oglas

Slusam oglas u taksiju: »Izdajem sobu na Zvezdari. Zgrada ima skloniste. Telefon – taj i taj«. Do deset reci – dakle, oglas je dzabe. A koliko li ce da naplati skloniste?