Beg od identiteta

Nekoliko dana nakon zavrsetka agresije NATO, na stocicu na rasklapanje, poput onih koji se koriste u kampovima, preko puta beogradskog hotela »Hajat«, sredovecni muskarac prodaje semenke, kikiriki, leblebije. Na odrpanom prodajnom mestu, preko puta najluksuznijeg hotela, na komadu talasastog kartona cirilicom ispisano velikim slovima: GORANAC. Pored kartonske vizitkarte izandjali simbol »targeta«. Uveravam ga da bih od njega kupila semenke i da je Albanac i Sremac i Krajisnik, partizanovac, Crnogorac. On kaze – nisu svi takvi. Ni ovaj karton mi nista ne vredi. Isao sam i po mostovima, da ih kobajagi tamo branim. Sta mi to vredi. Ne mogu da zivim ni od plate ni od semenki. Nocu radi na obezbedjenju »Robnih kuca Beograd«. Dodaje – poslednju platu smo primili pre nekoliko meseci. Bila je 200 dinara.
Sa druge strane Brankovog mosta poslasticarnica na Zelenom vencu. Poslasticarnicu pamte vremesni Beogradjani. Prvog dana NATO napada na Jugoslaviju, a Pristina je bombardovana pre Beograda, izlozi poslasticarnice su razbijeni kamenjem. Vlasnik Albanac je izloge zakrpio, a na mestu gde je bilo ime vlasnika velikim, jakim slovima napisao – Steta sto ste razbili izlog prodavnice jednog pravog Jugoslovena.
Predsednik Izvrsnog odbora opstine Cukarica, Gordana Pualic, izjavila je dve nedelje pre pocetka napada 19 drzava na Jugoslaviju, da je ova opstina zatrpana zahtevima za promenu imena i prezimena. Kako je pocetkom marta objavio Glas javnosti, »Siptari i Muslimani imena poput Nejazi, Simba, Mudzaher, Maksuti, najcesce zamenjuju za imena srpske aristokratije – Aleksandar, Dusan ili Stefan, a umesto prezimena Agusi, Adilja i Ajeti, uzimaju Djordjevic, Savic, Petrovic«. Glas zakljucuje da su ovakve reinkarnacije pocele na Kosovu, a prosirile se na Prokuplje, Leskovac, sve do Beograda.