Broj 216-217 

Dogadjanja

»Obnova i izgradnja«

Steta od NATO bombardovanja procenjuje se na oko 35 milijardi dolara, dok se stopa nezaposlenih u Srbiji popela na 50% radno aktivnog stanovnistva. Suocena sa takvim ucincima svoje bezumne politike koja je dovela do potpunog raspada privredne strukture zemlje i ugrozila elementarnu egzistenciju najveceg dela stanovnistva, Vlada Srbije pokusava da istorijski prevazidjenim formama mobilizacije, centralizacije i uspostavljanja potpune drzavne kontrole nad privrednim resursima i novcanim tokovima u zemlji ocuva svoju vlast po svaku cenu.
U tom cilju formirala je Republicku direkciju za obnovu zemlje, 18. juna 1999. godine, na cijem celu se nalazi kao direktor Milutin Mrkonjic, a radi obavljanja »poslova koji se odnose na otklanjanje posledica na infrastrukturnim i drugim objektima koje su nastale agresijom snaga NATO-a na nasu zemlju« (Sluzbeni list, br. 30, godina LV, 18. jun 1999).
Cilj osnivanja ove direkcije je potpuna monopolizacija svih novcanih fondova i uspostavljanje totalne kontrole nad privredom Srbije. Prema clanu 10 Uredbe o Republickoj direkciji za obnovu zemlje, sredstva za finansiranje obavljanja delatnosti Direkcije obezbedjuju se iz republickog budzeta na osnovu »posebnih odluka Vlade«, iz kredita, sredstava privrede i banaka, iz humanitarne pomoci, donacija, priloga i sponzorstva od strane domacih i stranih pravnih i fizickih lica i drugih izvora. Pored sredstava iz clana 10 ove uredbe, Vlada, na osnovu predloga Direkcije, donosi odluku o obezbedjivanju potrebnih finansijskih sredstava, kao i o koriscenju gradjevinskog materijala i energenata iz drzavnih rezervi i rezervi javnih preduzeca. Pocetna sredstva za rad Direkcije utvrdjena su u iznosu od 50 000 000,00 novih dinara, iz budzeta Republike Srbije.
U zelji da ocuva vlast po svaku cenu, Vlada Srbije pribegava arhaicnim i istorijski prevazidjenim oblicima organizacije privrednog sistema, pri cemu se kroz javne nastupe clanova Vlade promovise nerealna koncepcija »obnove oslanjanjem na sopstvene snage«. Ovakva politika vodi daljoj izolaciji Srbije od Evrope i sveta.

Potpuni politicki i ekonomski neuspeh svoje vlasti, koji je kulminirao kosovskom krizom, SPS i njen predsednik Milosevic pokusavaju da prikriju novozamisljenom politickom strategijom »obnove zemlje«.
Za SPS i njenog predsednika »obnova zemlje« ima funkcije obnove stabilnosti njihove ozbiljno uzdrmane vlasti i to putem stvaranja potpunog monopola nad svim privrednim resursima zemlje. Politicki mehanizam za to je pomenuta Republicka direkcija za obnovu zemlje.
Sadasnju drustvenu scenu Srbije karakterise veliko siromastvo i suocavanje vecine gradjana Srbije sa potpuno neizvesnom buducnoscu. S druge strane, vladajuci establisment odbija da prizna istorijski poraz svoje politike i tezi da ocuva svoj politicki kapacitet. Pri tom, on gradjanima Srbije nema da ponudi nista vise nego istrosene politicke formule i fraze, te stoga ima ozbiljnih problema da zadrzi legitimnost svoje vlasti. U nemoci da organizuje drustveni i privredni zivot u Srbiji, rezim kratkorocnim politickim potezima pokusava da kupi vreme za konsolidaciju. Pri tom nevesto pokusava da obnovi ikonografiju posleratnih vremena »obnove i izgradnje« u nadi da ce na taj nacin izvrsiti mobilizaciju masa i kontrolisati politicki zivot u Srbiji. Politicka formula »obnove« treba da posluzi potpunoj centralizaciji i obnovi u drustvu da bi se onemogucio prodor opozicionih politickih snaga koje bi mogle ugroziti sadasnji rezim. Unutrasnjih resursa i sredstava za obnovu i razvoj Srbije nema, jer su u periodu vladavine socijalista potpuno unisteni i devastirani. Aktuelna vlast u Srbiji nema potencijala da ostvari obnovu i razvoj Srbije. Njoj to nije ni cilj. Ona samo zeli da ocuva svoju vlast po svaku cenu.

Marija Obradovic 



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar