 |
Broj 214-215 |
|
|
|
| Dogadjanja
Bombe Zlo proljece zavrsava se u Kikindi velikim nadama
Mir neka bdije nad poljima nasim,
mir u bjelini. Ovidije U noci izmedju 31. maja i 1. juna projektili su nasli i Kikindu. Grmljavina je odjednom dobila sasvim drugi kvalitet i znacenje. Tako je, za sada, razbijena fama o gradu koji su i Bog i bombe zaboravili. Ostecena je kasarna, pruga i izvestan broj kuca, uglavnom u prigradskim naseljima, gde vecinom zivi romsko stanovnistvo. Posle noci kada je padala kisa garnirana bombama, Kikindjani su isli na mesto nesrece kao na hodocasce. Kad su utisci malo sredjeni, i ustanovljeno da povredjenih i mrtvih nema, culi su se cak i uzdasi olaksanja: podsecamo se da je, u oba velika svetska rata, Kikinda bombardovana medju poslednjima, pred samo zakljucenje mira! Da li ce tako biti i u ovom slucaju? To bi bilo dobro preko svakog ocekivanja. Poneko se setio i podatka da su, prilikom zavrsetaka ranijih ratova, obavezno gadjana prigradska naselja sa romskim stanovnistvom, pa je tako bilo i ovog puta. Sirotinja je uvek bila svima na smetnji, nekad greskom, nekad namerno ili po navici. Da bombe nisu pale, mnogi Kikindjani bi se nacisto iskompleksirali, pa bi, u stilu Zrenjaninaca, mozda cak i zavapili: sta je, zasto ne bombardujete i nas, nismo, valjda, sugavi? Bilo je i potpuno suludih planova da se na neku od visih zgrada postavi repetitor, sta li, nesto sto bi svakako izazvalo avione da deo smrtonosnog tovara izruce i ovde, da ga dzabe ne vracaju u bazu. Ako nicega nema, gluposti ne manjka. Naviknuti da bombe padaju na dovoljno udaljene lokacije, drugi su se malcice izbezobrazili, kako se to ovde kaze, pa su kulirali u stilu: dobro je, nas ne gadjaju, ovako moze da se ratuje godinama. A onda, noc bombi poremeti celu koncepciju. I oni koji su se junacili i pretvarali da ih sve ovo ne zanima, te noci su bezali iz Kikinde kao u doba kad je Orson Vels pravio radio-dramu »Rat svetova«. Kad je jutro svanulo, i pokazalo da je strah bio preteran, opet su se pretvarali da nije nista bilo. Treci, naprotiv, otvoreno pokazuju da se boje, gutaju tabletice za smirenje sto, mozda, nije preterano junacki, ali je ljudski. A svi nabrojani obradili su zemlju i pripremili sve sto treba za sezonu najzescih radova u polju. Ishod svih ratnih zbivanja ocekuje se s najvecim nestrpljenjem uz obilje fantasticnih kombinacija. Masta i dezinformacije uzimaju maha, kafane su, kao i obicno, pune politickih razgovora. Mozda je ovo prilika da se jednom, za svagda, kaze: dosta! glupostima i rusilackim namerama. Ali ne, to bi bilo suvise fantasticno: takve namere propadaju jedna za drugom kroz celu istoriju patrijarhata. Jos u starom Egiptu i Rimu pesnici su pevali o miru kao najvecem dobru ljudskom; ali, oni koji su vladali mislili su drugacije. Ili, kako to lepse kazu stari Kikindjani: ko zna sta je tu sve bilo, nas svakako niko nece pitati ni za sta. Zlo proljece zavrsava se u Kikindi velikim nadama. Svako se, na svoj nacin, moli za bolje dane. Ceka nas veoma neizvesno leto. Gordana Perunovic Fijat |
|
|
|
|