Pristup odludjivanju

Lakoca kapitulacije

Neverovatna lakoca kapitulacije. Posle visemesecnog junacenja (i drugih acenja) blagotvorna lakoca kapitulacije. Covek i kad padne odmori se, govorio je Jirzi Lec. Kao da je neko nekome kljucao po podsvesti poznatu reklamnu poruku: Just do it. Nije to nista strasno, samo to ucini.
I ucinio je to. I pored ubedjivanja batajnickog vojvode, njegovog licnog djavola kusaca, da treba izdrzati jos malo, do poslednjeg kamena na kamenu zemlje Srbije (iz pesme Djure Jaksica).
Mozda to jos uvek nije kapitulacija, prihvatili smo principe... hrabri se vojvoda. Mozda nije kapitulacija, ali neodoljivo lici na nju.
Ostaje nada u ujdurmaske rabote u Savetu bezbednosti uz pomoc ozivljenih hladnoratovskih vukodlaka. Podsetimo da su i Rusija i Kina svesno i bestidno verglale dedinjsku verziju o kosovskim prognanicima kao beguncima prestrasenim od bombardovanja. (Kad velike zemlje prihvate veliku laz malog satrapa covek se, kao stanovnik ove planete, oseti prilicno bedno.) Neke gospodje, sto nose suknje na falte, nade polazu u duh Jalte: bacuske ce zaposesti sever »svete srpske zemlje« i njima niko nece moci da komanduje. Ostaje i filozofska nada da ce, posto je svet nastao iz haosa, izazvani haos u Srbiji doneti nesto dobro.
U svakom slucaju, neko vise nece gaziti travom Gazimestana. Jedna odredba mirovnog plana veli da ce snage KFORA imati obavezu da hapse i privode one koji su optuzeni za zlocinstva. Mada, Njemu, verovatno i nije vazno sto nece gaziti Gazimestanom, njemu je vaznije da ce i dalje moci da gazi svoje podanike. Prihvatanje mirovnog plana »koji su doneli Ahtisari i Cernomirdin« (rec »doneti« zvuci kao u onoj sintagmi o rodi) dvorska kancelarija i njene ispostave obrazlazu time da je plan »obezbedio ocuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta nase zemlje«.
Da li ovaj narod doista ima kokosje pamcenje da se ne seca da to sto dvor predstavlja kao dobitak nikad niko nije dovodio u pitanje (primerice, i plan iz Rambujea izricito je govorio o »ocuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije«). Mozda je to specijalna srpska drzavnicka mudrost – da se ono sto je dobijano besplatno plati hiljadama zivota i, pride, neizbrisivom sramotom. Podanici ce, kao i dosad, prihvatiti mudro obrazlozenje. Proces odludjivanja trajace bar isto toliko koliko i proces zaludjivanja.
Covek i kad padne odmori se. To vazi i za Srbiju. A kako ce se pridici, pitanje je.

Patriotizam i strahovlada

Kako ce se, posle treceg juna, osecati toliki »patrioti od ugleda« koji su ucestvovali u preskupoj i preglupoj avanturi junacenja? Da li ce epidemija patriotije, kao i sve druge epidemije, proci sama od sebe? Zasto vrucica patriotije nije dovela do pobede? Zasto nije uslisen Njegosev zavet »neka bude sto biti ne moze«? Zasto nije poslusana pevanija Njegosa broj 2 da su Srbi po nevinosti usporedivi samo sa Jedincem Sveta sto ce im dati snagu za pobedu?
Zato sto je patriotizam tolikih srpskih »uglednika« nastao pod kapom straha i strahovlade. Dva-tri pucnja u mracnom haustoru, poziv na mobilizaciju, glasovi o internaciji, hapsenje novinara koji se negde u provinciji (za razliku od onih u Beogradu) usudio da profesionalno izvesti o antiratnim protestima, stalno nove pretece uredbe iz ministarstva straha – eto nacina da se svaki »uglednik« za tili cas preobrati u patriotu. Eto zasto se, masovnije nego ikad ranije, srpska intelektualna elita (a pogotovo druzina tzv. nezavisnih intelektualaca i nezavisnih novinara) preobratila u zalosnu druzinu kukavica i kukavelja. U arhivu kukavicluka naci ce se bezbrojne izjave i izjavice »uglednika« cija je funkcija bila da se pokazu momcima koji svuda ulaze bez sudskog naloga, po licnom (tacnije: bezlicnom) nahodjenju. Zalosna druzina ljudi »od reci i pera« ucestvovala je orno u kastraciji istine (sledeci princip: »U interesu nacije istina mora proci zahvat kastracije«). Najbolji primer za to je odnos prema izvestaju De Melja (iz UN): zadrzani su samo delovi koji govore o posledicama bombardovanja i ljudima koji su ostali bez posla, a sintagme »planirano etnicko ciscenje« i »masovne deportacije« nestali su netragom u operaciji kastracije.
Istinski patriotizam (a ne onaj koji je bujao pod kapom straha i strahovlade i pristajanja na laz) postedeo bi ovu zemlju hiljada pogibija i stotine hiljada najcrnje bede.