Subota, 1. maj
U Luzanima, kraj Pristine, pogodjen je autobus dok je prelazio most. Poginulo je najmanje 23 ljudi, a cetvoro ima teske povrede. Gadjana su i podrucja Kraljeva, Panceva, Nove Varosi, Beograda, Subotice, Kragujevca, Sapca, Surdulice, Bajine Baste... U Donjoj Bistrici je srusen most. Leposava Milicevic, srpski ministar zdravlja, tvrdi da je u napadu NATO, kada je pogodjen autobus, kod Luzana na Kosovu, poginulo 47 ljudi, a 16 je ranjeno.

Slobodan Milosevic je primio Dzesija Dzeksona, svestenika i bivseg kandidata za americkog predsednika. Posle ovog razgovora tri americka vojnika, uhvacena na granici SRJ sa Makedonijom, oslobodjena su.

SAD su odbacile jugoslovenske uslove za resavanje krize oko Kosova, uz ocenu da oni ne ispunjavaju najvaznijih »pet zahteva« koje je vlastima u SRJ postavio NATO.

»Human Rights Watch« tvrdi da je, pocetkom nedelje, ubijeno oko 300 muskaraca iz mesta Mejo kod Djakovice. Radi se o muskarcima starosti od 16 do 60 godina, koji su prilikom deportacije odvojeni od svojih porodica. Ove navode potvrdio je i UNHCR ciji predstavnici u Makedoniji tvrde da je samo u petak granicu preslo oko 11 400 izbeglica, Albanaca, uglavnom iz Prizrena. Kris Janovski, portparol UNHCR kaze da u ovom talasu izbeglica nije bilo prica o ubistvima, ali je i tu doslo do odvajanja muskaraca od zena i dece.

Nedelja, 2. maj
Gadjane su termoelektrane »Nikola Tesla« u Obrenovcu i »Kostolac« u Kostolcu. Veci deo Srbije i Republike Srpske ostao je bez struje. Po prvi put su koriscene grafitne bombe teske oko dve i po tone, koje se rasprskavaju iznad cilja i izazivaju kratke spojeve na dalekovodima. Ponovo je pogodjena Rafinerija nafte u Novom Sadu.

Gadjan je centar Kosovske Mitrovice tokom dana i dva lica su poginula.

Iako je Bela kuca pozdravila oslobadjanje trojice americkih vojnika, predlozi predsednika Milosevica nazvani su »neozbiljnim« jer on ne pominje ispunjavanje »pet principa« na kojima insistira NATO.

Dzesi Dzekson je telefonom razgovarao sa americkim predsednikom Klintonom. Dzekson za SAD nosi pismo Slobodana Milosevica Bilu Klintonu i predlog da se njih dvojica licno sastanu.

Ponedeljak, 3. maj
NATO bombardovanjem pogodjen je autobus kod Peci, poginulo je 20 osoba, a 43 je ranjeno. U Novom Sadu je pogodjena zgrada Radio televizije.

Kako saznaje radio »Dojce vele«, u pismu jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica americkom predsedniku Bilu Klintonu, Milosevic priznaje da su na Kosovu pocinjena i neka zlodela nad Albancima, ali da to nisu ucinile regularne snage VJ, vec pripadnici paravojski.

UNHCR saopstava da je u toku samo jednog dana 11 600 ljudi stiglo sa Kosova u Makedoniju.

Utorak, 4. maj
Napadnuti su Valjevo i Pristina.

Nakon sastanka Klinton-Cernomirdin, americki zvanicnici su izjavili da su se stavovi dve zemlje o resenju krize na Kosovu priblizili, ali da »nije postignut proboj ka politickom resenju sa Milosevicem«.

Slobodan Milosevic se sastao sa najvisim vojnim i policijskim funkcionerima kojima je u nadleznosti Kosovo. Konstatovano je da su potpuno unistene jedinice OVK i da na citavom Kosovu funkcionise civilna vlast.

Americki senat se izjasnio protiv usvajanja rezolucije kojom bi se predsedniku Klintonu dozvolilo da u vojnoj kampanji koju sprovodi na Kosovu upotrebi »svu neophodnu silu«.

Lider DSK, Ibrahim Rugova, specijalnim avionom stigao je u Rim. Vlasti u Beogradu su se slozile, kako su rekli predstavnici italijanske vlade, sa njegovom zeljom da ode u Italiju. Nezvanicno se saznaje da je predsednik Milosevic zvao italijanskog premijera D’Alemu da bi se dogovorio o Rugovinom dolasku u Rim.

Makedonija je zatvorila granicu prema SRJ, tako da je u SRJ ostalo oko 4000 Albanaca koji su zeleli da napuste njenu teritoriju.

Cetvrtak, 6. maj
NATO je gadjao Novi Sad, Sremsku Mitrovicu, Nis... U Nisu su pogodjena skladista »Jugopetrola« i »Energogasa«.

Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusija, na sastanku u Bonu, odrzanom na ministarskom nivou, dogovorili su se o zajednickoj strategiji prema krizi u Jugoslaviji.

Luiz Arbur, glavni tuzilac Haskog tribunala, izjavila je da je rano za istragu o NATO zlocinima pocinjenim tokom intervencije u Jugoslaviji. Ona je rekla i to da su predstavnici Alijanse pruzili uveravanja da postuju medjunarodno ratno pravo. Prilikom njenog boravka u Parizu, Alen Risar, francuski ministar odbrane, predao joj je dokumentaciju o mogucim zlocinima pocinjenim na Kosovu.

Ivica Dacic, portparol SPS, izjavio je na konferenciji za stampu, da je Rugovina misija traganje za politickim resenjem i da njegov odlazak u Italiju najbolje pokazuje da je on u SRJ bio slobodan.

Petak, 7. maj
NATO avijacija je oko podne kasetnim bombama napala centar Nisa. Poginulo je 12 ljudi, a vise od 50 je povredjeno.

Kristofer Hil, americki posrednik za Kosovo i ambasador u Skoplju, rekao je da su elementi mirovnog sporazuma iz Rambujea i dalje relevantni i da se Kosovo mora potpuno demilitarizovati.

Subota, 8. maj
U noci izmedju petka i subote, pogodjeni su kineska ambasada, zgrada Vlade Srbije, zgrade Generalstaba, saveznih ministarstava unutrasnjih poslova i odbrane i hotel »Jugoslavija«. Poginula su cetiri kineska drzavljanina. Na Nis su ponovo bacene kasetne bombe.

NATO je gadjanje kineske ambasade nazvao »tragicnom greskom«, tvrdeci da je njihova namera bila da pogode vojno odeljenje savezne direkcije za robne rezerve koje se nalazi u blizini. Dzejmi Sej, portparol NATO, objasnio je novinarima da se to nije desilo greskom pilota ili tehnike, vec da su »pogresne informacije dovele do inicijalnog uzimanja za metu ovog objekta«. Drugi predstavnici NATO tvrdili su da je NATO za ovu akciju koristio plan Beograda iz 1992. godine koji je imala CIA. MUP Srbije, medjutim, tvrdi da je, prema nalazima njihovih strucnjaka, postojao precizan plan za gadjanje ambasade, sto se, prema njima, vidi iz lokacija pogodaka.

Nekoliko stotina kineskih drzavljana demonstriralo je u Beogradu. Demonstranti su nosili transparente sa natpisima »Krv se krvlju placa« i »Podrzavamo jugoslovenski narod u pravednoj borbi protiv NATO«.

Pronadjeno je bezivotno telo dr Fehmija Aganija, u petak, u blizini Lipljana, saopstio je pristinski Sekretarijat unutrasnjih poslova. Pokrajinski sekretarijat za informisanje je izrazio zaljenje i osudio ovo ubistvo. Zvanicni izvori tvrde da su ubistvo pocinili pripadnici OVK, koji su, prema ovim izvorima, Aganija drzali u zarobljenistvu i, u momentu kada im se on politicki ucinio neupotrebljiv, ubili ga.

Nedelja, 9. maj
NATO je gadjao Uzice, gde je srusena zgrada poste u samom centru grada, repetitore i radio releje na Rudniku i Kosmaju, poljoprivredni kombinat u opstini Kovacica, podrucje planine Goles, aerodrom Slatina, pogranicni pojas kod Djakovice.

Prema informacijama koje prenosi »Glas Amerike«, sa Kosova je izbeglo 750 000 Albanaca (400 000 u Albaniju, 230 000 u Makedoniju i 62 000 u Crnu Goru).

Iako je u NATO-u receno da je »gola spekulacija« da kineska ambasada nije slucajno pogodjena i da su u njoj bili smesteni, odnosno premesteni, TV i radio »Kosava« i savezni MUP, zapadni komentatori i dalje govore o intenzivnoj »obavestajnoj saradnji« izmedju Beograda i Pekinga.

Nezvanicno se saznaje, kako prenosi »Slobodna Evropa«, da su Gerhard Sreder, nemacki kancelar, i Karl Bilt, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo, savetovali Viktoru Cernomirdinu, specijalnom izaslaniku ruskog predsednika za Balkan i glavnom posredniku izmedju SRJ i Zapada, da ne putuje u Beograd jer je postojeci predlog mirovnog resenja »jos uvek apstraktan«.

Joska Fiser, nemacki ministar spoljnih poslova, izjavio je da je kopnena intervencija moguca, ukoliko propadnu diplomatski pokusaji.

Meri Robinson, visoki izaslanik UN za ljudska prava, prilikom boravka u Podgorici, rekla je da je u razgovorima sa kosmetskim Albancima cula svedocenja o razdvajanju porodica i ubistvima. Najuverljivija svedocenja bice poslata u Hag, rekla je Robinsonova. Ona je istakla da se izgubljeni ljudski zivoti u bombardovanju ne mogu nazvati »kolateralnom stetom«.

Dzejmi Sej je rekao da NATO smatra da su srpska policija i vojska odgovorni za smrt dr Fehmija Aganija koga Sej naziva »sampionom u pregovaranju«. Rusenje kineske ambasade Sej objasnjava »obavestajnom greskom«, sto pretpostavlja postojanje »dvostrukih agenata«, tumaci Sejov izvestaj izvestac »Slobodne Evrope« iz Brisela.

Milo Djukanovic, predsednik Crne Gore i Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke, u zajednickom tekstu objavljenom u »Njujork Tajmsu« »Jugoslavija posle rata«, pozivaju medjunarodnu zajednicu da ne predlozi takav mirovni sporazum koji bi Slobodana Milosevica ostavio na vlasti.

Ismet Hajdari, novinar sa Kosova, rekao je u intervjuu za »Slobodnu Evropu« da ce Zapad od Ibrahima Rugove tesko napraviti albanskog pregovaraca broj jedan kao i da je OVK jedina ostala uz Albance. »OVK jaca«, tvrdi Hajdari.

Nelson Mandela, juznoafricki predsednik, rekao je za londonski »Tajms« da nece spreciti jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica da se nastani u njegovoj zemlji ako ovaj to bude zeleo, ali da ce, ako za to bude bilo osnova, njegovo »poreklo imovine« biti ispitano. »Ono sto osudjujemo su njegova dela«, rekao je Mandela.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo, Eduard Kukan, rekao je da ce uloga UN biti samo posrednicka, a da bi sporazum trebalo da postignu Srbi i Albanci, kao nastavak onoga sto je postignuto u Rambujeu.

Hasim Taci, predsednik privremene vlade Kosova, objasnio je da OVK ne odbacuje mirovnu inicijativu »G-8«, vec da je samo kriticna prema nekim nacelima predloga i da trazi nezavisnost za Kosovo.

NATO je potvrdio da baca u Jadransko more neispaljene projektile, pri povratku sa operacija nad SRJ.

EU je i formalno odobrila novi paket sankcija prema SRJ: zabranu izdavanja viza grupi od 300 jugoslovenskih zvanicnika i zamrzavanje novcanih sredstava pod kontrolom vlada Srbije i Jugoslavije.

Kina je, zbog granatiranja ambasade u Beogradu, prekinula vojnu saradnju i dijalog o ljudskim pravima sa SAD.

Pred medjunarodnim sudom u Hagu pocela je rasprava o tuzbi SRJ protiv nekoliko drzava clanica NATO. Dzejmi Sej je to prokomentarisao primedbom da »SRJ priznaje medjunarodni sud onda kada njoj to odgovara«.

U Vasingtonu je predstavljen izvestaj Stejt departmenta o zlocinima pocinjenim na Kosovu. U ovom izvestaju se navodi, kako prenose zapadni mediji, da je nad Albancima na Kosovu izvrseno etnicko ciscenje, pri cemu je popaljeno vise od 300 sela, da su planski izvodjene egzekucije nad albanskim intelektualcima, da je u nekim mestima bilo masovnog i sistematskog silovanja (Djakovica, Pec), da su proganjani Albanci lisavani dokumenata pri izlasku iz SRJ. Pominje se i to da je dr Fehmi Agani uhapsen desetak dana pre nego sto je pronadjeno njegovo telo.

Ibrahim Rugova je primljen u audijenciju kod pape Jovana Pavla drugog u Vatikanu.

Utorak, 11. maj
Cernomirdin je posetio Peking gde se sa kineskim zvanicnicima slozio da je prestanak bombardovanja uslov za uspesne pregovore o miru na Kosovu.

NATO je odbacio kao nedovoljnu jugoslovensku ponudu da povuce deo vojske i policije sa Kosova. »Ovo je situacija sve ili nista«, izjavio je Dzejmi Sej.

»Tajms« prenosi izjavu jednog francuskog diplomatskog izvora koji je priznao da ce sporazum o Kosovu biti, u stvari, sklopljen izmedju Moskve i Vasingtona, a za to je od najveceg znacaja saradnja Milosevica i Cernomirdina.

Medlin Olbrajt, drzavni sekretar SAD, po treci put (ovog puta na engleskom), obratila se Srbima. Izmedju ostalog, pomenula je zlocine koje su cinile srpske snage na Kosovu – »zlocine pocinjene u vase ime«. »Strasno poglavlje mraka mora jednom ostati iza vas«, rekla je Olbrajtova.

»Human Rights Watch« izneo je svoje informacije o upotrebi »klaster« bombi u napadu NATO na SRJ. Ove bombe su koncentracija vise vrsta nagaznih i protivpesadijskih mina.

Albanski izvori tvrde da nema znakova povlacenja policije i vojske sa Kosova vec samo premestanja sa jednog mesta na drugo.

U Crnoj Gori vojni sudovi optuzuju novinare i pokusavaju da ih dovedu na sud kao optuzene ili kao svedoke. Optuzen je Nebojsa Redzic, glavni i odgovorni urednik radija »Free Montenegro«, ciji je stan, kako javlja dopisnik »Slobodne Evrope« iz Podgorice, detaljno pretresan, a zgrada u kojoj stanuju njegovi roditelji vec dugo je pod opsadom vojne policije. Vojni sud je pokusao da uruci poziv i Bebi Marusic, novinarki Monitora i izvestacu »Slobodne Evrope«.

Sreda, 12. maj
NATO je gadjao Nis, okolinu Kraljeva i Kragujevca. U najguscem delu Nisa bacene su kasetne bombe.

Igor Ivanov, sef ruske diplomatije i Stroub Talbot, zamenik americkog drzavnog sekretara, sastali su se u Moskvi da bi razgovarali o mirovnom planu za Kosovo. Ivanov je, tom prilikom, izrazio zabrinutost zbog pretnji NATO da ce intenzivirati i prosiriti udare na SRJ.

Ruski predsednik Boris Jeljcin je zapretio Zapadu povlacenjem Rusije iz pregovarackog procesa ukoliko NATO nastavi da se ne obazire na njene stavove. Na sastanku ruskog Saveta bezbednosti culi su se i komentari najvisih ruskih zvanicnika da se Rusija nece zadovoljiti »ulogom pismonose«.

Kiro Gligorov, makedonski predsednik, uputio je poruku jugoslovenskom predsedniku Milosevicu u kojoj se, izmedju ostalog, kaze i to da je NATO intervencija protiv SRJ rezultat formiranog misljenja da je za konflikte na Kosovu glavni generator »represivna vlast u Beogradu«.

Ibrahim Rugova se u intervjuu za jedan barselonski list zalozio za demilitarizaciju Kosova, pretpostavljajuci da bi OVK pristala na razoruzanje.

Dzejms Rubin, portparol Stejt departmenta, izjavio je da izmedju SAD i Rusije postoji »jaz« oko stava o sastavu medjunarodnih trupa za Kosovo. Rubin smatra da dogovor nece biti skoro postignut.

Optuzeni crnogorski novinari Miodrag Perovic i Nebojsa Redzic napustili su teritoriju SRJ. Perovic je optuzen za krivicno delo povrede ugleda SRJ i krivicno delo sprecavanja borbe protiv neprijatelja, a Redzic za krivicno delo spijunaze i sprecavanja gradjana u borbi protiv neprijatelja. U izjavi za »Slobodnu Evropu«, Redzic je rekao da pretpostavlja da su, u njegovom slucaju, »aktivirani policijski dosijei iz ’91 i ’92«, kada je kao novinar Monitora pisao o ratu u SFRJ. Prema Redzicu, gradjanski mir u C. Gori »cuva strah«, jer se svi boje moguceg sukoba.

Viljem Koen, sekretar SAD za odbranu, rekao je da SAD imaju pouzdane informacije da su najvisi srbijanski politicari i generali evakuisali svoje porodice i izneli novac u inostranstvo.

Cetvrtak, 13. maj
Gadjani su Nis, Leskovac, Vranje, Novi Sad, Iriski venac, Batajnica...

Posle sastanka sa Borisom Jeljcinom, francuski predsednik Zak Sirak je rekao da ne veruje da Rusija zaista namerava da se povuce iz mirovnog procesa »koji zahteva njeno aktivno ucesce«.

Vojislav Seselj, potpredsednik vlade Srbije, odbacio je stav grupe »G-8« o razmestanju trupa UN na Kosovu. Seselj, naime, smatra da bi se pri donosenju predloga mirovnog resenja obavezno moralo poci od platforme koju je donela Skupstina Republike Srbije.

Petak, 14. maj
U selu Korisa kod Prizrena, u napadu NATO aviona ubijeno je 87 albanskih izbeglica, uglavnom zena, dece i staraca. NATO tvrdi da su izbeglice namerno dovedene u blizinu vojnih objekata koji su gadjani, dok jugoslovenski zvanicnici to demantuju.

Napadi na Beograd, Novi Sad, Pancevo, Nis, Vranje i Leskovac. Kasetnim bombama su gadjani ciljevi na podrucju Djakovice, a gadjana su i druga mesta na Kosovu, kako javlja pristinski Medija centar. Troje ljudi je poginulo kada je u Vladicinom Hanu pogodjen most.

U Briselu su priznali da je NATO u osam slucajeva greskom umesto vojnih pogodio civilne ciljeve zbog cega je poginulo 180 ljudi, a vise od 100 je povredjeno.

Nastavljaju se sukobi na jugoslovensko-albanskoj granici, u kojima je, kako javlja AFP pozivajuci se na izvestaje OEBS, a prenosi Beta, ranjeno 30 pripadnika OVK.

NATO je, za 24 casa, izvrsio najveci broj vazdusnih napada na SRJ, 679 uzletanja i 327 izvrsenih bombardovanja.

Stroub Talbot i Viktor Cernomirdin su posle neuspesnih pregovora nastavili zajednicke razgovore sa finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem, u Helsinkiju.

Milo Djukanovic je posle Bona (gde je boravio sa Zoranom Djindjicem) posetio Pariz, gde su ga primili najvisi francuski zvanicnici.

Prilikom posete Londonu, Ibrahim Rugova je izjavio da je spreman da koordinira albanske politicke snage na Kosovu. Tom prilikom Rugova je izjavio da je njegov krajnji cilj nezavisnost Kosova kao i da je etnicko ciscenje na Kosovu pocelo pre bombardovanja. On je zamolio Beograd da prihvati medjunarodne trupe za Kosovo, a OVK da »postuje demokratski poredak na Kosovu.«

Kiro Gligorov je izjavio da je NATO potcenio spremnost Milosevica da dozvoli i podnese bombardovanje radi »obezbedjivanja rezultata demografskih promena na Kosovu«. Gligorov je rekao i to da nezavisnost Kosova ugrozava Makedoniju.

SPS Cacka optuzio je gradonacelnika Velimira Ilica za »izdajstvo i otkrivanje vojne tajne«.

Jakup Krasnici, portparol privremene vlade Kosova Hasima Tacija, pozvao je medjunarodnu zajednicu da prizna ovu vladu i da OVK pomogne naoruzavanjem.

Subota, 15. maj
NATO je napao Beograd, Kursumliju, Timocku krajinu, Kosovo. Na Kosovo je palo vise od 90 projektila.

Ruska delegacija u Savetu bezbednosti nije podrzala nacrt rezolucije o Jugoslaviji, jer on ne sadrzi stav o hitnom prekidu bombardovanja.

General-major VJ Vladimir Lazarevic, izjavio je novinarima u Pristini da VJ nastavlja izmestanje snaga sa Kosova.

Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, obisla je neke delove Kosova i bila u Pristini. Za »Slobodnu Evropu« ona svedoci o spaljenim i opljackanim albanskim selima u okolini Kosovske Mitrovice, strahovito razrusenoj Pristini u kojoj, posebno za Albance, postoji problem snabdevanja hlebom, ali i o situacijama gradjanske solidarnosti izmedju Srba i Albanaca koji su ostali u Pristini.

Pripadnici VJ odveli su 25 Albanaca iz autobusa kojim su oni, zajedno sa svojim porodicama, nameravali da odu u Albaniju. Ovo se, kako javljaju crnogorski mediji, dogodilo na putu od mesta Tuzi ka Albanskoj granici.

U listu »Fokus«, kako prenosi Beta, Rugova se zalozio za nastavak pregovarackog procesa sa Milosevicem, a Hasim Taci je izjavio da Rugova moze davati izjave samo u ime svoje partije. »Nas cilj je povezivanje sa Zapadom, a ne zavisnost od Beograda i Tirane«, rekao je Taci.

Nedelja, 16. maj
Gadjana su podrucja Beograda, Bora, Smedereva, Bujanovca. U Pristini vazdusna opasnost neprekidno traje cetiri dana.

Vesli Klark, komandant evropskih snaga NATO, prilikom boravka u Tirani, rekao je da ce se dejstva Alijanse, bez obzira na civilne zrtve, intenzivirati. On je optuzio jugoslovenske snage za smrt albanskih izbeglica u Korisi.

Italijanski premijer Masimo D’Alema predlozio je trenutnu obustavu NATO bombardovanja SRJ, pod uslovom da Beograd prihvati rezoluciju SB UN za resavanje krize na Kosovu. Jorgos Papandreu, sef grcke diplomatije, trazio je da se bombardovanje zaustavi na 48 sati radi davanja sanse diplomatiji.

U Krusevcu i Aleksandrovcu demonstrirali su gradjani ciji su najblizi mobilisani i odvedeni na Kosovo, javljaju »Slobodna Evropa« i podgoricke »Vijesti«. U petak su u Krusevac i Aleksandrovac stigla tela deset vojnika poginulih na Kosovu. Posle sahrana, gradjani su se okupili protestujuci protiv obima i nacina sprovedene mobilizacije. Oni tvrde da je ovaj kraj Srbije optereceniji mobilizacijom od drugih kao i da je vidljivo da je tezina ratovanja pala na radnike i seljake i da »deca rukovodilaca nisu mobilisana«.

Rugova je izjavio za britanski »Kanal cetiri« da je on lider svih Albanaca u egzilu, a da je OVK »jedna ekstremisticka grupica« koja ne prestaje da ga kritikuje. OVK je reagovala izrazima ogorcenja zbog ovakve kvalifikacije, uz reci da »rat ne mogu voditi plasljivci vec dobra i odana deca«. OVK tvrdi da je sa Kosova proterano 1,4 miliona Albanaca.

Italijanska policija je saopstila da je sest ljudi poginulo u pokusaju jedne grupe Albanaca da se domognu Italije. Albanske izbeglice sa Kosova koje su prezivele udes glisera, vracene su u Albaniju.

Ponedeljak, 17. maj
Bombardovana su podrucja Kraljeva, Uzica i Pristine. Jedno lice je poginulo u napadu na Bor. Tokom dana gadjani su Beograd, Bor, Cacak, Smederevo i Kosovo Polje.

Predsednik SRJ S. Milosevic i najvisi drzavni funkcioneri ocenili su da je »bombardovanje jedina prepreka bezbednom povratku izbeglica na Kosovo i Metohiju«.

Ibrahim Rugova je izjavio za »Frankfurte Algemajne Cajtung«, da zajednicka izjava koju je potpisao sa Slobodanom Milosevicem »nema znacaja«. On je to ucinio jer je bio »zatocenik Beograda« zajedno sa porodicom.

Na sastanku Saveta EU, kojem je prisustvovao i Milo Djukanovic, date su garancije Crnoj Gori da ce dobiti pomoc EU za izbeglice, za medije, kao i mogucnost otvaranja misije CG u Briselu.

Musa Mucini, albanski ministar za informisanje, rekao je u izjavi za »Slobodnu Evropu«, da vlada Albanije OVK ne smatra teroristima i da ona »ne sprecava OVK da obave misiju u ime slobode«. Jugoslovenski predsednik je oznacen za glavnog vinovnika nastanka OVK.

»Politika ekspres« optuzila je za izdaju dopisnike nekoliko stranih stanica koje imaju program na srpskom jeziku.

Utorak, 18. maj
Gadjani su Leskovac, Vranje, Beograd. U napadu NATO na Valjevo jedno lice je poginulo. Pogodjen je most kod Vladicinog Hana, kao i nadvoznjak na autoputu Beograd-Nis.

Veci broj ljudi koji su ucestvovali u demonstracijama gradjana u Krusevcu i Aleksandrovcu, optuzeni su za remecenje javnog reda i osudjeni na kazne od 20 do 30 dana zatvora i odmah sprovedeni na izdrzavanje kazne, pisu Vijesti, a prenosi Rojters. Policija je, kaze se u ovoj informaciji, trazila imena onih koji su organizovali proteste ne verujuci da su se ljudi okupili spontano »jer im je dosta rata i zrtvovanja zivota onih koje vole«, kazu Vijesti.

Nemacka je suspendovala letove bespilotnih letelica iznad SRJ, jer je, kako je saopstilo nemacko Ministarstvo odbrane, izgubila i cetvrtu takvu letelicu iznad SRJ.

U Cacku je formiran Gradjanski parlament koji sacinjavaju svi gradjani Cacka. Ovu organizaciju koja ce, kako je receno, postojati samo dok traju ratna dejstva i koja nema nikakvu partijsku konotaciju, osnovali su ugledni Cacani koji, kako su rekli, zele da: cuvaju gradjane i njihovu imovinu, pomognu siromasnim porodicama i porodicama ciji su clanovi trenutno mobilisani, uticu na organe vlasti radi sto efikasnijeg ocuvanja prirodnih i ekonomskih dobara i da odrze kontakt sa medjunarodnom javnoscu kako bi se ratna dejstva sto pre prekinula.

---

Nepoznata lica su kamenovala sediste Demokratske stranke u Beogradu.

Beogradski mediji su ostro kritikovali Mila Djukanovica zbog njegovih poseta zapadnim zemljama.

Sreda, 19. maj
U napadu na Gnjilane poginule su cetiri osobe. U mestu Istok gadjan je zatvor, dva zatvorenika su poginula. Napadana su i podrucja Beograda i Suve Reke na Kosovu.

Stroub Talbot je, posle sastanka sa Cernomirdinom i Ahtisarijem, rekao da izmedju Rusije i SAD nema sustinskih razlika o resavanju kosovske krize i da je »lopta sada u jugoslovenskom dvoristu«, a Viktor Cernomirdin je nakon boravka u Beogradu ponovio vec poznate stavove Rusije o prestanku bombardovanja kao uslovu za politicki sporazum.

Banjalucki »Reporter« citira izvestaj Rojtersovog dopisnika iz Skoplja u kojem se kaze da mu je blizak rodjak dr Aganija rekao da su Aganija u Lipljanu kod Pristine uhapsila i odvela lica u policijskim uniformama, koja su prethodno zaustavila voz u kojem se Agani nalazio sa suprugom i sinom. Agani je, prema ovom svedocenju, pokusao da sa porodicom predje u Makedoniju, ali je tog dana makedonska granica bila zatvorena, pa su se Aganijevi morali vratiti u Pristinu.

»Human Rights Watch« pominje masovna pogubljenja Albanaca u selima Mejo, Veliko Kresevo i Izbica. Tvrdi se da su zrtve oba pola, kao i da ima silovanih zena. Tako se u izvestaju ove humanitarne organizacije pominje da je u selu Dragacina organizovano silovanje zena smestenih u tri kuce. Pominje se broj od njih 200.

Ivica Dacic, portparol SPS, optuzio je NATO da interesovanje roditelja za vracanje dela jedinica VJ sa Kosova predstavlja kao demonstraciju protiv mobilizacije i odbrane zemlje. NATO, rekao je Dacic, uporno trazi pukotine u nacionalnom jedinstvu, »ali njih nema osim nekih marginalnih partija koje su izvan zemlje«.

Podgoricke »Vijesti« pisu o tome da je od dva autobusa kojima su rezervisti iz Krusevca trebalo da se vrate na Kosovo, tamo otisao samo jedan, jer se planirani broj povratnika nije pojavio.

Politicki direktori ministarstava inostranih poslova »G-8«, poceli su da razmatraju predlog moguce rezolucije o Kosovu.

Cetvrtak, 20. maj
Napadi na Beograd, Sombor, Pristinu. U Beogradu je pogodjena bolnica na Dedinju, cetvoro ljudi je mrtvo. Gadjani su i radio predajnici kod Srbobrana i Vrbasa, most na Starom Begeju kod Banatskih Dvora i Zabalj. Ostecene su rezidencije svedskog i norveskog ambasadora u Beogradu.

Diplomate »G-8« postigle su napredak u izradi nacrta rezolucije UN o kosovskoj krizi, saopsteno je u Bonu. Boris Majorski, ruski predstavnik, slozio se da je »napravljen mali korak napred«.

Zoran Djindjic, lider DS, dao je izjavu za BBC u kojoj tvrdi da ima informaciju da je vojna policija blokirala prilaze Krusevcu.

Vlada SRJ optuzila je NATO da preko crnogorskih medija plasira dezinformacije o dezerterstvu u VJ, javlja Beta.

Oko 400 rezervista VJ napustilo je teritoriju Kosova i vratilo se u Aleksandrovac, javlja izvestac »Slobodne Evrope«. Vijesti pominju cifru od 1000 rezervista koji su napustili teritoriju Kosova i vratili se u Aleksandrovac i jos neka mesta na jugu Srbije. Prema vise izvora, komandant trece vojne oblasti general Nebojsa Pavkovic, ponudio je rezervistima odsustvo. Saznaje se da su rezervisti dosli kucama kada su culi da se na njihove porodice vrse razne vrste pritisaka od strane vlasti. Crnogorski mediji tvrde da su rezervisti koje nazivaju dezerterima, odbili ponudu generala Pavkovica o odsustvu i odmoru. O ovim dogadjajima pise i banjalucki Reporter, koji pominje cifru od 800 dezertiralih rezervista.

Nekoliko stotina gradjana Cetinja protestovalo je protiv ponasanja VJ u Crnoj Gori, a posebno u okolini Cetinja gde je vojska, kako se tvrdi, prakticno okruzila grad artiljerijom i »topove okrenula ka Cetinju«. Osnovan je Gradjanski savez Cetinja.

Americki kongres je odobrio skoro 15 milijardi dolara za jacanje vojne spremnosti SAD, od cega bi 11,9 milijardi trebalo da bude iskorisceno za intervenciju NATO u SRJ.

Kina je zabranila americkim ratnim brodovima ulazak u luku Hong Kong, tokom maja i juna.

Subota, 22. maj
Avijacija NATO je onesposobila elektroenergetski sistem Srbije, po cetvrti put od pocetka agresije. Izvrseni su napadi na podrucja Beograda, Smedereva, Leskovca, Bora, Sapca, Sombora, Fruske gore i na vise podrucja na Kosovu.

Medlin Olbrajt je podrzala predlog albanskog premijera Pandeli Majka da Albanci sa Kosova formiraju »Nacionalni savet za bezbednost«.

Margit Savovic, predsednica jugoslovenske komisije za saradnju sa UNICEF-om, rekla je da je u napadima NATO na selo Korisa i na Surdulicu poginulo 38 dece, od kojih su desetoro novorodjencad.

Igor Ivanov, u intervjuu CNN, optuzio je NATO da podriva napore Rusije u nalazenju mirnog resenja za kosovski konflikt i da pokusava da izbegne odgovornost za bombardovanje civilnih ciljeva u SRJ.

Nedelja, 23. maj
Gadjana su, razornim projektilima, elektroenergetska postrojenja u Novom Sadu, Nisu i Kostolcu, zbog cega je veliki deo Srbije ostao bez struje, a zatim i bez vode. Bombardovani su ciljevi na teritoriji Kosova i Vojvodine.

Na skupu u sali bioskopa, gradjani Raske i Baljevca trazili su povratak rezervista sa Kosova, javlja »Slobodna Evropa«. Prethodnih dana gradjani su se pismom obratili SPS i VJ, tvrdeci da je broj mobilisanih i suvise visok za tako malu opstinu i da je procentualno mnogo visi nego u drugim gradovima. Sa njima je razgovarao general Nebojsa Pavkovic koji je rekao da je potrebna »domobilizacija« da bi se ovi problemi resili. Gradjani su tvrdili da ima porodica iz kojih su mobilisana i po tri-cetiri muska clana. Oni su formirali sedmoclane odbore koji ce se baviti povratkom rezervista.

Zabranjena su okupljanja Gradjanskog parlamenta i nezavisnog sindikata u Cacku, javlja »Slobodna Evropa«. Clanovi parlamenta tvrde da su u njihovom radu ucestvovali i kriminalisticki inspektori cacanskog MUP-a. Gradjanski parlament je uputio poruku Milu Djukanovicu i pokusao da uspostavi kontakt sa patrijarhom Pavlom.

Vesli Klark, glavnokomandujuci NATO u Evropi, izjavio je da je NATO »prosirio i produbio« listu ciljeva za napade na SRJ.

Oko dve stotine albanskih izbeglica u jednom prihvatnom centru u Makedoniji, otrovalo se salamom iz Ukrajine. Salama je bila deo humanitarne pomoci i naknadno je utvrdjeno da je stara jedanaest godina.

Ponedeljak, 24. maj
Ponovo su gadjana elektroenergetska postrojenja u Novom Sadu, Nisu i Drmnu kod Kostolca, podrucje Beograda, Sremske Mitrovice, Sombora i vise ciljeva na Kosovu.

Pokrajinski sekretarijat za organizaciju uprave i propise Kosova, tvrdi da je u zatvoru u Istoku, zbog bombardovanja, poginulo oko 100 zatvorenika i zaposlenih, a oko dve stotine je ranjeno.

Serdjo de Melo, podsekretar UN za humanitarna pitanja, izjavio je u Podgorici, da su civili svuda u SRJ u veoma teskoj situaciji i da je situacija na Kosovu »mnogo gora« nego sto je pretpostavljao. On je pomenuo spaljena sela i price civila o maltretiranjima od strane maskiranih lica.

U vojnu bazu Tasar u Madjarskoj stiglo je 20 americkih aviona F-18. NATO je u agresiju na SRJ posao sa 350 aviona, a sada ih ima 1004.

»Milosevic je SRJ uveo u agoniju rata protiv NATO«, rekao je Djukanovic u intervjuu TV CG. Komanda Druge armije VJ reagovala je na ovaj intervju saopstenjem da se tu radi o »zlonamernim i neosnovanim napadima na vojsku«.

Elektroprivreda Srbije je izdala saopstenje da je »avijacija NATO unistila pet najznacajnijih prenosnih kapaciteta«.

Bozidar Djukic, clan gradske vlade u Pirotu iz GSS, osudjen je na deset dana zatvora zbog »uvrede predsednika Milosevica i unosenja nemira medju gradjane«. Djukic je, kako je sam izjavio za »Slobodnu Evropu«, imao primedbe na karakter mitinga koji su rezimske partije organizovale u Pirotu, smatrajuci da su takvi skupovi neprimereni ovakvoj situaciji.

Utorak, 25. maj
NATO je gadjao podrucja Beograda, Nisa, Kosova, Uzica, planine Cer i vise mesta na Kosovu i Metohiji. U Beogradu je ponovo pogodjena zgrada Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije. U toku dana gadjani su i sire podrucje Beograda, Kragujevac, Kraljevo, Novi Pazar, Sabac i podrucje luke Bar.

Vesli Klark je izjavio da se protivi pauzi u vazdusnim napadima alijanse na SRJ. Pauzu u bombardovanju zatrazile su Holandija, Grcka, Ceska i Italija. 

Savet NATO je povecao broj vojnika koji bi ucestvovali u uspostavljanju mira na Kosovu. Snage KFOR imace misiju odrzavanja mira, »ali sve opcije su otvorene«, izjavio je Solana. 

Ponovo je otvorena kancelarija Medjunarodnog komiteta crvenog krsta na Kosovu.

Prema podacima koje je objavio UNHCR, od marta 1998, Kosovo je napustilo 957 913 osoba. Od pocetka napada NATO na SRJ Kosovo je, prema ovom izvestaju, napustilo 771 900 ljudi koji se nalaze u Albaniji (439 000), Makedoniji (246 700), Crnoj Gori (64 200), Srbiji (oko 60 000), BiH (oko 21 000), a u ostalim zemljama vise od 186 000.

Vlada Crne Gore sacinila je platformu o novom uredjenju odnosa u federaciji. Ovaj predlog nije podrzala SDP CG, smatrajuci ga suvise kompromisnim, a SNP i LSCG su ga ostro kritikovale, mada sa dijametralno suprotnih pozicija.

Sestoro ucesnika na skupovima Gradjanskog parlamenta u Cacku kaznjeno je prekrsajnim kaznama: Milan Bozovic, penzioner, sa 7500 dinara, lekarka dr Mirjana Hercog, profesorka Nada Despotovic i javni pravobranilac Verica Barac sa po 5000 dinara, a Vesna Bijeric, dopisnica agencije Beta i Dragan Sipetic koji je nezaposlen, sa po 2500 dinara. Kazne se moraju platiti u roku od 24 casa. Oni su pred cacanskim sudom za prekrsaje optuzeni za istupanje na skupu koji nije odobren. U svoju odbranu rekli su i to da Gradjanski parlament Cacka na cijim skupovima su se pojavljivali nije mogao traziti dozvolu za odrzavanje javnih skupova od policije jer ova organizacija nije bila u prilici da se registruje.

VJ je raspisala poternicu za gradonacelnikom Cacka Velimirom Ilicem, optuzujuci ga za »podrivanje odbrambene moci zemlje i izdaju«. Vojna policija je, prema izvestacu »Slobodne Evrope«, opkolila Ilicevu kucu, ali se on nije nalazio u njoj.

Vuk Draskovic, predsednik SPO, izjavio je, komentarisuci dogadjaje u Krusevcu i Aleksandrovcu, da dezerterstva nema, vec da se gradjani u tim mestima bune protiv zlocina NATO, a ne protiv odbrane zemlje. On kaze da su to istovremeno protesti »protiv naopakih poteza i odnosa prema rodbini i roditeljima vojnika na Kosovu od strane lokalnih vlasti«, pominjuci rezimske stranke. Dezerterstva nema, »vec se ljudi vracaju sa Kosova po naredbi vrhovne komande u skladu sa odlukom o povlacenju snaga«, rekao je Draskovic.

Goran Svilanovic, predsednik GSS, izjavio je da se »u trenucima kada nasi gradjani prozivljavaju jednu od najvecih nesreca u istoriji zemlje, pokrece hajka protiv politickih neistomisljenika«. O tome svedoce, tvrdi Svilanovic, skorasnji dogadjaji privodjenja, ispitivanja i osudjivanja uglednih gradjana Cacka, »proganjanja« gradonacelnika Velimira Ilica, slanje u zatvor Bozidara Djukica, clana lokalne vlade i predsednika GO GSS u Pirotu, sve zbog koriscenja prava na kriticko misljenje. Sve to, kaze G. Svilanovic, svedoci o »nameri vlasti da ugusi glas predstavnika demokratske opozicije«. On je izrazio nadu da i u redovima rezimskih stranaka ima onih koji su u stanju da se »suprotstave sumanutom scenariju koji nas vodi u gradjanski rat«.

Sreda, 26. maj
Bombardovani su Novi Sad, Leskovac, Bor, Pirot, Prahovo i mnoga mesta na Kosovu. Po treci put je pogodjena zgrada TV Novi Sad. U toku dana su gadjana i podrucja Kursumlije, Kragujevca, Sutomora, Zajecara, Uzica i Kosova.

U Vasingtonu su o kosovskoj krizi razgovarali Medlin Olbrajt i Joska Fiser, sefovi diplomatija SAD i Nemacke, a u Stokholmu Kofi Anan i Igor Ivanov. Nastavljeni su i tripartitni razgovori Cernomirdin-Ahtisari-Talbot.

»Vec tri dana traju protesti rezervista u Prokuplju«, tvrdi, u razgovoru za »Slobodnu Evropu«, narodni poslanik SPO iz Prokuplja, Novica Radosavljevic. Prema njegovim recima, odziv rezervista u ovoj opstini je bio izuzetno visok, ali su vojnici ostali dugo bez smene i ne mogu da se jave porodicama. Devetoro ljudi iz Prokuplja poginulo je na Kosovu, kaze Radosavljevic. »RTS ostavlja utisak da nama neko hoce da otme Kosovo, sto nije tacno«, kaze on. Pored Prokuplja, protestuje se i u obliznjem selu Toplice.

Americki Senat je omogucio upotrebu kopnenih snaga bez dozvole Kongresa.

Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova An Gazo-Sekre, rekla je novinarima da Francuska i NATO odbacuju podelu Kosova i da Pariz zeli resenje kojim bi se »EU poverilo upravljanje Kosovom«, javlja Beta.

Cetvrtak, 27. maj
Na podrucje Beograda je tokom noci ispaljeno vise od 50 projektila. Poginulo je dvoje dece i jedna odrasla osoba u mestu Ralja kraj Beograda. Zbog rusenja trafo-stanice na Bezanijskoj kosi, Beograd je ostao bez struje. Napadi na Nis, Kursumliju, Valjevo, vise mesta na Kosovu. Ostecena je zeleznicka pruga kod mesta Lukicevo u opstini Zrenjanin. NATO je saopstio da je izvrsio 741 poletanje aviona, najveci broj od pocetka bombardovanja.

Slobodan Milosevic, predsednik SRJ, Milan Milutinovic, predsednik Srbije, Nikola Sainovic, potpredsednik jugoslovenske vlade, general Dragoljub Ojdanic, nacelnik Generalstaba VJ, i Vlajko Stoiljkovic, srpski ministar unutrasnjih poslova, optuzeni su za zlocine protiv covecnosti i ratne zlocine, saopstila je Luiz Arbur, glavni tuzilac Haskog tribunala.

Jugoslovenska vlada je odbacila hasku optuznicu, Rusija je ocenila da je optuznica politicki motivisana i da ce otezati pregovore, a SAD su saopstile da time nisu iskljuceni direktni pregovori sa Milosevicem.

»Eutel-sat« prestao je da emituje program RTS preko satelita.

Londonski »Tajms« pise da je Bil Klinton spreman da razmotri upucivanje 90 000 americkih vojnika koji bi ucestvovali u pravom kopnenom ratu na Kosovu.

Hasima Tacija je u Parizu primio francuski sef diplomatije, Iber Vedrin.

U Bonu je pocela pripremna konferencija za pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu.

NATO je, prema AFP, najavio da ce u Makedoniju poslati jos 14 000 vojnika.

Petak, 28. maj
Gadjani su Beograd, Nis, most na Juznoj Moravi kod Vladicinog Hana, u Aleksincu su poginule tri osobe, a vise ljudi je ranjeno. U Beogradu i okolini gadjani su Makis, Boljevacke sume, Ritopek, Vinca, Grocka, Batajnica, podavalsko selo Zuce. Na podrucje Kosova NATO je izrucio vise od 170 projektila. Potpuno su unisteni predajnici RTS i BK televizije. 

Viktor Cernomirdin je razgovarao sa Slobodanom Milosevicem i na odlasku iz Beograda, novinarima je rekao da je razgovorom zadovoljan i da ce sledece nedelje sigurno doci sa Martijem Ahtisarijem sto bi trebalo da bude njegova poslednja pregovaracka poseta Beogradu. Glavni cilj ove posete bilo je razjasnjavanje pozicije jugoslovenskih vlasti kada se radi o razmestanju mirovnih snaga na Kosovu.

U Vrnjackoj Banji protestovalo je oko stotinu rezervista, javlja izvestac »Slobodne Evrope«.

Pusteno je oko 100 Albanaca sa Kosova uhapsenih od strane vojnih vlasti u Crnoj Gori, javlja izvestac »Slobodne Evrope«. Uhapseni imaju od 14 do 70 godina i jedna veca grupa njih je, posle dva meseca zbega po kosovskim planinama, uspela da se domogne Crne Gore, ali je tu, kako se navodi, uhapsena i »zlostavljana od strane rezervista u Andrijevici«. Jos 52 se nalazi u zatvoru.

»Svakog dana nama stizu limeni sanduci na kojima nema ni prozorcica da bi se videlo lice poginulih. Ni njihove majke ih nisu videle mrtve«, govori za »Slobodnu Evropu« student iz Leskovca.

Subota, 29. maj
Srusen je most u Biljanovcu, a granatiran je i most preko Jablanice na putu Leskovac-Lebane i vise ljudi je povredjeno. Gadjani su Batajnica i Rakovica, kao i Bubanj Potok.

General Vladimir Lazarevic, komandant pristinskog korpusa, izjavio je za »Vasington Post«, da su u petak popodne, kod karaule »Morina«, albanska armija i OVK, uz podrsku NATO koji je na tu karaulu ispalio oko 30 razornih projektila, napale VJ. Nesto ranije istog dana, rekao je general Lazarevic, grupa od 600 pripadnika OVK uz podrsku albanske artiljerije pokusala je da predje jugoslovensku granicu na vrbnickom pravcu. Lazarevic je novinarima rekao da se moze smatrati da je kopnena operacija NATO protiv VJ pocela jos 9. aprila, kada se dogodio prvi pokusaj ulaska OVK na Kosovo, zajedno sa mudzahedinima i pripadnicima specijalnih britanskih SAS jedinica, kod karaule »Kosare«. 

Nedelja, 30. maj
Oko podne, na pazarni dan, pogodjen je varvarinski most. Poginulo je devet ljudi a sest se vodi kao nestalo. Gadjani su i Vidikovac, ostruznicka suma, sela Stubline i Zvecka kod Obrenovca i Jakovo, severozapadno od Beograda. Gadjan je i Bubanj Potok i podrucje Smedereva. Na Kosovu je pogodjen novinarski konvoj. Troje stranih novinara je povredjeno.

Luiz Arbur je izjavila da bi optuznica Haskog tribunala protiv zvanicnika SRJ i Srbije, trebalo da »donese dugotrajan mir na Balkanu«.

Ponedeljak, 31. maj
U Novom Pazaru je ubijeno deset civila, a oko 20 ljudi je teze i lakse ranjeno, u napadu NATO na ovaj grad. Direktno je pogodjena stambena zgrada Tekstilnog kombinata »Raska«. Petoro poginulih nalazilo se u mesari u istoj ulici.

U domu staraca i u sanatorijumu ubijeno je 17 lica, od kojih je jedno bolesnik a sesnaestoro su izbeglice iz Kninske krajine.

Jedna osoba je poginula pri gadjanju mosta u Brveniku kod Raske. Gadjani su i Kikinda, Smederevo, Pancevo, Vranje, Sabac, sire podrucje Nisa, Pec, siri centar Pristine.

Marti Ahtisari, finski predsednik i predstavnik EU za SRJ, izjavio je pred ocekivani dolazak u Beograd, da ce Rusija odustati od protivljenja mirovnim snagama za Kosovo pod dominacijom NATO, pa da zato sve konacno zavisi od pristanka Beograda. Ahtisari je rekao za Fajnensel Tajms, da mirovne snage nece biti klasicne trupe UN za kakve se zalaze Moskva, vec nesto slicno mirovnim trupama u Bosni.

Na sednici crnogorske skupstine raspravljalo se o dolasku mirovnih trupa na Kosovo. Potpredsednik savezne vlade, Danilo Vuksanovic, optuzio je crnogorsku vlast da manipulise narodom tvrdeci da ne bi doslo do napada NATO na SRJ da je prihvacen sporazum iz Rambujea, dok je crnogorski ministar pravde, Dragan Soc, rekao da je sporazum iz Rambujea bio povoljniji po SRJ jer je predvidjao manji broj mirovnih trupa i lokalnu samoupravu a ne mirovni protektorat, sto je, prema Socu, u stvari sadrzaj predloga »G-8«.

Utorak, 1. jun
Gadjana su podrucja opstine Ljubovija, Uzica i Kraljeva. NATO je gadjao TV predajnik na Crnom vrhu. Pre podne, NATO avioni su dejstvovali na podrucju opstina Sabac, Valjevo, Uzice, Vranje i Pirot.

Pregovori Viktora Cernomirdina i Strouba Talbota »u cetiri oka«. Kako saznaju izvori bliski agenciji Beta, trazi se kompromisno resenje izmedju kategorickog stava NATO o razmestanju mirovnih trupa na Kosovu i ruskog predloga o istom, koji je Cernomirdin, prilikom poslednjeg boravka u Beogradu, ponudio Milosevicu. »Ruski plan« predvidja da medjunarodnim snagama na Kosovu komanduje predstavnik jedne od neutralnih drzava clanica NATO, a da se vojni kontingenti zemalja koje su ucestvovale u agresiji na SRJ, razmeste u Albaniju i Makedoniju.

Medjunarodni sud pravde u Hagu odbio je zahtev SRJ da donese privremenu meru po tuzbi SRJ, kojom bi se odmah zaustavilo bombardovanje. Ova odluka je doneta vecinom glasova (12 prema 3).

Bil Klinton je izjavio da evropske zemlje moraju da obezbede vecinu mirovnih trupa i da plate najveci deo troskova za obnovu Jugoslavije.

VJ je saopstila da je general-pukovnik Ljubisa Velickovic, pomocnik nacelnika staba vrhovne komande za RV i PVO vojske Jugoslavije, poginuo »na prvim linijama odbrane«. Ne precizira se gde je Velickovic poginuo.

Sreda, 2. jun
Gadjano je podrucje Smedereva i povredjeno dvoje dece. Nekoliko projektila je palo na okolinu Vrdnika i Kursumlije, gadjan je most preko Jasenice kod Velike Plane, podrucje Raske, repetitor Radio Nisa i TV Kraljevo.

Marti Ahtisari je izjavio da je na pregovorima u Bonu postignut dogovor o mirovnom planu za Kosovo.

U Skoplju su se sastali Milo Djukanovic i Kiro Gligorov. Gligorov je izjavio da je sa Djukanovicem razgovarao i o mogucem Paktu za stabilnost jugoistocne Evrope.

Grcki premijer Kostas Simitis izjavio je da se okoncanje sukoba u SRJ moze ocekivati do 13. juna kada su izbori za evropski parlament.

Bela kuca je saopstila da ce SAD na Kosovo poslati 7000 vojnika.

Prema navodima radija BBC na Kosovu je, u poslednje vreme, poginulo oko 5000 vojnika VJ. Ova vest nije ni potvrdjena ni demantovana od strane vojnih ili civilnih vlasti u SRJ. General Nebojsa Pavkovic je, u poslednjem obracanju javnosti, rekao da je procenat gubitaka VJ u agresiji NATO na SRJ 1%.

Cetvrtak, 3. jun
NATO je gadjao pogranicni pojas izmedju Jugoslavije i Albanije, ali i unutrasnjost Kosova. Gadjano je podrucje sela Baric kod Obrenovca.

Viktor Cernomirdin i Marti Ahtisari su u Beogradu razgovarali sa predsednikom Milosevicem i drugim srpskim i jugoslovenskim zvanicnicima o njihovom predlogu za resenje kosovske krize.

Na vanrednoj sednici, poslanici Narodne skupstine Republike Srbije, prihvatili su plan medjunarodne zajednice (za predlog su glasala 138 poslanika, 74 je bilo protiv, a troje njih se uzdrzalo od glasanja). SRS je bila protiv ovog predloga i najavila je svoj izlazak iz republicke vlade.

Dokument o Kosovu garantuje teritorijalnu celovitost SRJ i predvidja »sustinsko« ucesce NATO u njegovom sprovodjenju. Tekst dokumenta je rasporedjen u deset tacaka i ukljucuje vremenske rokove za povlacenje snaga VJ i policije sa Kosova.

Prema navodima agencije DPA, model za mirovne snage za Kosovo trebalo bi da bude SFOR. Pretpostavlja se da bi NATO dao 48 000, a Rusija 10 000 vojnika. Ruski vojnici, verovatno, ne bi bili pod zajednickom komandom.

Naredne sedmice se ocekuje sastanak ministara spoljnih poslova zemalja grupe »G-8« koje bi, na osnovu dokumenta prihvacenog u Beogradu, sacinile rezoluciju koja bi bila ponudjena SB UN na usvajanje.

Predstavnici NATO su izjavili u Briselu da ce bombardovanje biti obustavljeno tek kada Milosevic prihvati pet zahteva NATO. Havijer Solana je novinarima rekao da mu se sporazum Zapada i Rusije cini »dobrom idejom« i da se nada da ce ona biti uspesna.