"Republika"

	Broj 214-215

*Alternativa* Rat na Internetu i obnova urbaniteta Neophodno je, u procenama oko rekonstrukcije zemlje, eliminisanje proizvoljnosti i obnova urbaniteta kao kreativnog potencijala, znanje, otvorenost za nove tehnologije i za prigodne sisteme sofisticiranog upravljanja Zov na »otpor zapadu« po ko zna koji put otvara pitanja znacenja prikacenih na pojam Zapad (suprotstavljen polaritetu – Istok = strane sveta, oblika tradicije, geopolitickog pojma, vida tehnoloskog razvoja, istorijsko/kulturoloskog obrasca, odnosa razuma i cula itd.), dok zdravo prosudjivanje govori o prekoj potrebi prevazilazenja pogubnih iracionalnosti naseg civilizacijskog razmedja. Bili smo svedoci ispoljavanja pomenute iracionalnosti u najnovijem virtuelnom ratu na Internetu i pre tragicnog NATO bombardovanja. Taj rat je zahvatio one malobrojne pripadnike zajednice kojima je dostupno ovo sredstvo masovnog/privatnog komuniciranja (one koji su ovladali tehnikom, poseduju kompjuter, modem i telefonsku liniju). Ovo sredstvo najsireg moguceg komuniciranja na razdaljinu, koje oslobadja od stega institucija i hijerarhije odlucivanja, drzavnih granica i distanci, istovremeno poteze pitanja lojalnosti, odgovornosti i disciplinovanja. Od populacije koja je pokazala interes, zelju i verovanje da su komunikacija i informacija vrednost, da koristi blagodeti ukljucenja u »globalno selo«, normalno je ocekivati znatniju ulogu u modernizaciji drustva. Stoga, projekcije pogubne iracionalnosti u okolnosti konteksta visoke tehnologije moraju da zabrinjavaju. Brojni tehnicki opismenjeni pojedinci koji koriste ovo veoma mocno sredstvo za promociju ideja i misljenja, »surfovanjem« po »sajtovima« i elektronskim pismima na brojne adrese i mreze adresa, ukljucuju se u elektronski aktivizam kojem je tesko utvrditi obim bez siroko dostupnih podataka. Ali, ilustrativni primeri ukazuju na simptomatican odnos s pocetka ovog teksta. Korisenje Interneta, osvedocene tekovine visoke tehnologije i ploda visemilenijumskog nadogradjivanja i civilizacijskih pomeranja, njegova upotreba namerena na razgradjivanje civilizacije koja ga je proizvela, moze da se okarakterise kao oblik duboke podeljenosti (da ne upotrebimo psihijatrijski pojam sizofrenije koji moze da pobudi i uvredljive prizvuke). Kao ilustracija patologije, pored ubacivanja elektronskih virusa i raznih oblika virtuelnog terorizma »hakera«, moze da posluzi i nedavna kampanja gradske televizije Beograda, Studija B (mnogi je nazivaju i »bastiljce« jer je pogubnu iracionalnost velike »bastilje« iluzorno i pominjati). Uvodeci svojevremeno i poseban dnevni program, redakcija je pozvala Internet populaciju glavnog grada na elektronski aktivizam, koji je evoluirao od sugerisane namere i pocetnog poziva na promociju »istine o Srbiji«, pa preko zova na akciju »otpora agresoru«, do poruka aktivistima »budite pristojni i kulturni«, pa potom »nemojte koristiti psovke«, eskalirajuci skaradnim pokazateljima stanja svesti. Najzad, vapaj za mladim ljudima koji »lepo pisu« (kojih je ocigledno veoma malo) ilustruju podeljenosti tehnoloske sofistikacije i kulturnog primitivizma. Dubokom obelezju »civilizacijskog i kulturnog bica« ovog naroda (za one koji veruju da tako nesto postoji), na temu »strah od Zapada« (podsetimo se, Republika je ustupila svoje stranice dijalogu (Latinka Perovic, Vesna Pesic, Srdja Popovic, Milan Subotic, Pero Muzijevic, Mirko Djordjevic i drugi) koji je zadirao u genezu znacenja pojmova Zapad i Istok dubokih tradicija jos pre srednjeg veka. Znacenja evoluirala prema podeljenoj hriscanskoj crkvi, pomerana prodorom islama ka oznakama suprotstavljenih urbanih naspram ruralnih determinacija kolektivne svesti, razuma i culnosti, mudrosti i spontanosti (i mrznje prema civilizaciji), preko otpora modernizaciji, svojevremeno zeleznici, »ladnoj guji kroz nedra srpskog naroda«, realsocijalistickom antiintelektualizmu do danasnjih pogubnih raskola. Kada je Internet u pitanju, simptom podeljenosti u iskljucivom instrumentalnom prihvatanju tehnoloskih dostignuca visoke civilizacije jedino u sluzbi sopstvenih umisljenih pojednostavljivanja, poteze analogiju izolovanog plemena (koja postoje u Amazoniji i Africi) idilicnih odnosa male zajednice lovaca lukom i strelom koja iznenada realizuje svoje mrznje i frustracije mocnim modernim naoruzanjem tragicno uvecavajuci razmere katastrofe. Ilustrativna metafora budi pouke da sofistikovana tehnologija zahteva i sofistikovane sisteme kontrole i upravljanja i ukazuje na potrebu korenitijih preispitivanja oblika organizovanja, misljenja i ponasanja kada se primenjuju unapredjene tehnologije. Udeo i mesto razuma (ali i mudrosti, promisljenosti) u predstojecoj obnovi, a suoceni sa znatno devastiranom zemljom urusenog urbaniteta, razorene infrastrukture, sa tesko ostecenom industrijom, nesledjenih strukturnih smetnji da se prilagodi informaticko/ekoloskom razvoju koji se danas naziva odrzivim, trazi prethodnu rekonstrukciju kulture prema obrascima kakve zahteva sofistikovana tehnologija. Prema toj logici i predstojeca investiranja u telekomunikacione mreze takodje zahtevaju poznavanje najdubljih prozimanja grada (urbaniteta) i telekomunikacija, odnosa virtuelnih i stvarnih cvorista, ukrsnica i razmedja. Pozivi na mudrost neminovno ukazuju na znanja i brojna iskustva brzo menjajuceg sveta koja govore da su gradovi, nasuprot mnogih predvidjanja tokom poslednjih dvadeset godina da ce napredak u komunikacijama voditi u neku vrstu »posturbane« ere, ipak nastavili da dominiraju ekonomskom, kulturnom i drustvenom dinamikom savremenih drustava. Takodje izgleda da i pored veoma obimnog investiranja u nove telekomunikacione mreze u gusto naseljenim podrucjima uz pomeranje iz nacionalnih telekomunikacionih monopola u integralno, liberalizovano i globalno telekomunikaciono trziste, uloga gradova (i urbaniteta) koji artikulisu elektronske mreze, i dalje raste. Verovatno zbog toga sto urbani regioni, posebno »globalni« gradovi svojom kreativnom dinamikom podsticu inovacije u svim vodecim vidovima primene novih medijskih telekomunikacionih tehnologija. Elektronski kontaktni potencijal koji urbane zone nude u podrucju grada i izvan njega u udaljenim prostranstvima, prefinjeno su kombinovani sa tradicionalnom podrskom koje urbanitet konkretnih gradova nudi za licem u lice kontakte i za fizicki transport. Uocavanje ovih trendova cini nesuvislim pogubne iracionalnosti s pocetka teksta. Neophodno je, u procenama oko rekonstrukcije zemlje, eliminisanje proizvoljnosti i obnova urbaniteta kao kreativnog potencijala, znanje, otvorenost za nove tehnologije i za prigodne sisteme sofisticiranog upravljanja. A oni pre svega podrazumevaju odstupanje od staticne ovestale autoritarne samodovoljnosti. *Milan Prodanovic*

Posaljite nam vas komentar