Ceranje sa svetom

Beseda kojom se poznati pesnik g. M. Beckovic obratio Kucima – koju donosi beogradski Glas od 23. maja ove godine – sadrzi sve prepoznatljive znake njegove dugotrajne aktivnosti. Po sebi se razume da niko nema pravo da spori pesniku pravo na pateticnu, pa i prejaku rec na koju su se oni koji vole njegovu poeziju vec navikli, posebno ne sada kada su se ukazale prilike i za veliko »ceranje« sa svetom. Niko mu ne moze zabraniti – i to se po sebi razume – i pravo na politicka uverenja, pa ipak ovo sadasnje poredjenje Hrista zvuci blago receno cudno. Pesnik je svet podelio na pravednike i gresnike i svoje pleme–naciju naravno svrstao u pravednike »koji stradaju nevini i po pravdi Boga«. No, kad je vec nacinio ovaj korak u pravcu bolje saradnje i razumevanja medju plemenima – iz Rovaca je dosao medju Kuce – koji je u ovim danima, sudbonosnim po celu Crnu Goru zaista znacajan korak, pesnik je morao reci i nesto vise i nesto drugacije. Neceg ima u recima – »Naime, Albanci su u ovom ratu zrtvovani narod«, ali mnogo toga i nema. Nema ni reci o biblijskim rekama izbeglica, o nevino ubijenim, o jednoj drami koja bukvalno potresa svet. Mnogo je toga citirao g. Beckovic, u mnogo navrata se pozivao na »narodnu mudrost«, secao se Marka Miljanova, u cijoj se postojbini obreo medju Kucima, ali je najvise pominjao svet, posebno Zapad koji je za sve kriv.
Ni reci o nama, o svima nama ovde i sada, koji prozivljavamo jednu ne tako cesto vidjanu humanitarnu dramu.
Najvise se pozivao na sebe, i ponet tim odusevljenjem za sopstveno delo on je u postojbini Marka Miljanova zaboravio na jednu njegovu cuvenu misao o distinkciji izmedju herojstva i humaniteta, odnosno izmedju junastva i – Crnogorci tu imaju zaista lepu rec – cojstva. Govorio je slavni vojvoda Miljanov da je junastvo »braniti se od drugog a cojstvo kada drugog branim od mene«. Umesto toga, ponudio nam je obilje iz klisea rezimske propagande.
No, od popa i beseda.