O mostovima

»Stari most u Mostaru, srusen tenkovskim granatama vojske bosanskih Hrvata u novembru 1993. godine, bice obnovljen do leta 2002. Zahvaljujuci zajednickom naporu Svetske banke, UNESKO i grada Mostara, dogovoreno je juce na zavrsenoj Petoj donatorskoj konferenciji za pomoc BiH u Briselu. Ukupna cena troskova obnove Starog mosta u Mostaru je procenjena na 15,4 miliona dolara«, izvestava Beta (Danas, 22–23. 05. 1999).
Ravno pre 434 godine na inicijativu i molbu stanovnika grada Mostara (koji cuvarima mosta – mostarima duguje svoje ime), a posto je prethodno dobio misljenje strucnjaka o stanju postojeceg mosta i procenu troskova izgradnje novog, sultan Sulejman Velicanstveni odobrio je gradnju i novcana sredstva, odredio njihove izvore (razni porezi i nameti) i iznos, te fermanom obznanio svoju odluku i izdao potrebna naredjenja organima vlasti u Hercegovini i njenom susedstvu. Posredno se saznaje da je ferman – izdat negde u leto 1565. godine – sadrzavao naredbu da se dotrajali drveni most Mehmeda Osvajaca zameni novim, masivnim kamenim mostom, odnosno da »izmedju dvije kule treba da bude postavljen kameni most s jednim lukom od cetrdeset sest arsina, a stari treba porusiti pa (materijal od njega) ugraditi u novi most«. Projektant mosta bio je neimar Hajrudin, jedan od ucenika cuvene mimar Sinanove skole. Prema prethodnoj proceni za gradnju mosta bilo je predvidjeno i odobreno 300 000 akci (suma koja je sasvim sigurno premasena). Radna snaga angazovana je sa sireg podrucja Hercegovine, a vrsni klesari i graditelji dovedeni su iz Popova polja i Dubrovnika.
Pocetkom proleca 1566. poceli su intenzivni radovi na gradnji mosta. Oslanjajuci se na jednu raniju naredbu njih je trebalo zavrsiti za dva do tri meseca. Taj rok, cini se, nije mnogo prekoracen jer, sudeci po ugradjenom hronostihu, most je izgradjen u leto iste godine.
Preko mosta je, novcem nepoznatog dobrotvora, provedena i voda za pice iz dela grada u kojem je nje bilo na pretek u onaj deo grada koji je nije imao (istocni). Izvrsena je i popravka postojecih kula uz most. Nadzorniku gradnje zaimu Mehmedu Karadjozu je sugerisano da sve to izvrsi »sa sto je moguce manjim iznosom od iznosa predvidjenog proracunom« (30 000 akci). Uz napomenu da se treba »kloniti suvisnih troskova i rasipanja«.
Poseban pisar u Mostaru unosio je svaki podatak u defter koji je vodio u toku radova.