Zasto se krsi naredba predsednika Srbije?

Svojom naredbom od 8. aprila ove godine, a u skladu sa uvedenim ratnim stanjem i nizom uredbi sa zakonskom snagom, koje je donela republicka vlada, predsednik Republike Srbije Milan Milutinovic zabranio je javna okupljanja gradjana osim u slucajevima kada ih organizuje drzavni organ.
Nazalost, cak i u vreme uzbune, svedoci smo svakodnevnih spontanih manifestacija po trgovima nasih gradova, u kojima ucestvuje izvestan broj gradjana, kao i okupljanja na brojnim mostovima u vidu tzv. zivih stitova, cime se ne samo krsi predsednikova naredba i obesmisljava zvuk sirene za vazdusnu opasnost, vec se nepotrebno izlazu opasnosti zivoti ljudi.
Zasto ne reaguju zvanicni organi i ne upozore gradjane na opasnost kojoj se izlazu?
Poznato je da je svako nepostovanje bezbednosnih propisa u uslovima ratnog stanja strogo kaznjivo. Zasto policija ne intervenise, naravno ne pendrecima i vodenim topovima, vec savetima i ubedjivanjem gradjana da je u njihovom interesu da se razidju?
Naposletku, kako je dozvoljivo da se na centralnom beogradskom trgu sve ori od pesme i veselja u danima nase najvece tragedije?
Iako smo narod sa najslabijom tradicijom postovanja zakona, ne bih zeleo da verujem da je pravo u toj meri proterano sa ovih prostora da sluzi vlastodrscima samo kao pokazatelj do koje mere se zakon nekaznjeno moze krsiti.