Dogadjanja
Kazi pa bezi
U jeku NATO bombardovanja potpredsednik Savezne vlade i lider Srpskog
pokreta obnove Vuk Draskovic, u razgovoru sa glavnim urednikom Studija
B, u nedelju 25. aprila, izneo je stavove koji su izazvali razlicita reagovanja.
On se zalozio za prisustvo medjunarodnih snaga na Kosovu pod zastavom Ujedinjenih
nacija i izrazio uverenje da ce se Rusija i NATO dogovoriti da agresija
na SRJ prestane, a Savet bezbednosti UN doneti obavezujucu rezoluciju koja
bi garantovala prestanak borbenih dejstava i trajan mir na Kosovu.
Sta je Vuk jos rekao? Prema njegovoj proceni, drzavno rukovodstvo i
»takozvane patriote« ne govore istinu. A istina je, smatra
on, u sledecem:
• NATO krsi medjunarodne konvencije jer srpski narod tretira kao kolektivnu
ratnu metu i ubija neduzne ljude;
• u oruzanom sukobu ne mozemo pobediti NATO, ali smo vec sada moralni
pobednici;
• NATO se nece raspasti iznutra, zbog navodnog razdora izmedju Evrope
i Amerike;
• Rusija nece uci u rat na nasoj strani;
• savez SRJ sa Rusijom i Belorusijom je ishitren;
• izbeglice se moraju vratiti na Kosovo, koje mora biti otvoreno za
svetske humanitarne organizacije;
• na Kosovu je potrebno prisustvo mirovnih snaga Ujedinjenih nacija;
• ratno stanje se koristi za uvodjenje smrtne kazne i prekih sudova;
• centralizacija privrede olaksava ratne spekulacije;
• vlast proganja seljake i male ljude zbog sitne trgovine (»sive«
ekonomije);
• propaganda, pre svega drzavna, ali i Studija B, precenjuje vaznost
mitinga i drugih oblika okupljanja naroda;
• agresivna ideologija i propaganda protiv Zapada umanjuju sanse za
poslove i kredite posle rata;
• primitivizam u jeziku drzavne propagande je uvredljiv za srpsku tradiciju
i kulturu.
U navedenom razgovoru, kao i na konferencijama za novinare nakon toga,
Draskovic je tvrdio da iza njegovih reci stoji Savezna vlada, da ima podrsku
predsednika Srbije i jugoslovenskog predsednika Milosevica.
Dva dana posle intervjua, na konferenciji za novinare, Draskovic je napao
uvodjenje ratne cenzure u medijima, izmedju ostalog i u Studiju B, naglasivsi
da ni Srbija ni njena vojska nisu partijske tvorevine i da »ovo nije
rat za odbranu SPS-a i JUL-a«, nego »rat za odbranu otadzbine«.
Koliko najvisi drzavni organi Srbije i SRJ zaista stoje iza njegovih
reci najbolje pokazuje odluka saveznog premijera Momira Bulatovica da ga
razresi clanstva u Saveznoj vladi »zbog istupanja u javnosti suprotnim
stavovima Vlade i narusavanja ugleda Savezne vlade«.
Draskovic se, izgleda, zadovoljio nabrajanjem simptoma bolesti srpskog
i jugoslovenskog rezima. Zastao je pred pravom dijagnozom i terapijom.
Prirodu samog rezima i svoj udeo u njemu, on nije doveo u pitanje, niti
je pokazao licnu spremnost da se tom rezimu suprotstavi. Kada je saznao
da je razresen clanstva u Saveznoj vladi, Vuk sebe i svoju stranku ne vidi
kao opoziciju vec kao patriotski i drzavotvorni faktor (»velika patriotska,
demokratska i drzavotvorna stranka«).
Ponekad se, izgleda, ponesto moze reci pa uteci ili biti uklonjen.
Po svemu sudeci, vazi samo jedan lider, samo jedan pregovarac.
Ljubisa Vujosevic
|