Kalendar
(13–30. april)

Utorak, 13. april
U napadu NATO pogodjena je kasarna »Vasa Carapic« u Beogradu. Sruseni su mostovi na Rasini i Ibru, tesko je ostecena satelitska stanica »Jugoslavija« u Prilikama kod Ivanjice. Iste noci gadjani su i Pancevo, Novi Sad, Smederevo, Sombor, Cacak, Pristina, a po prvi put napadnut je i Zajecar.

Americki predsednik Bil Klinton potvrdio je da ce se napadi na Jugoslaviju nastaviti, ali je rekao da kopnene intervencije nece biti.

Madlen Olbrajt i Igor Ivanov, sefovi diplomatija SAD i Rusije, izjavili su posle sastanka u Oslu da nisu usaglasili stavove o nacinima za okoncanje krize oko Kosova, ali da ce nastaviti da razgovaraju o politickom resenju.

Vojska Jugoslavije je demantovala optuzbe Albanije da su njene trupe usle na teritoriju Albanije i da su okupirale jedno selo.

Igor Sergejev, ruski ministar odbrane, rekao je da, s obzirom na razvoj situacije u regionu sukoba na Balkanu, moze doci i do kopnene intervencije NATO.

Predsednik Crne Gore, Milo Djukanovic, inicijativu za ulazak SRJ u savez Rusije i Belorusije nazvao je »neozbiljnom i neiskrenom«.

Sreda, 14. april
NATO je raketirao izbeglicku kolonu Albanaca na putu Djakovica-Prizren i tom prilikom je ubijeno najmanje 75 ljudi a 25 je tesko ranjeno. Ovu vest je saopstilo Ministarstvo inostranih poslova SRJ, a predstavnici NATO su je prvo demantovali da bi drugog dana posle raketiranja izbeglica izjavili da je informacija tacna. Prema verziji NATO, pilot je video samo vojne kamione i zapaljena sela u daljini, i misleci da se radi o trupama VJ koje su zapalile sela, gadjao. U koloni albanskih izbeglica bile su zene, deca i stari, a na snimcima RTS videli su se i pripadnici VJ. Prema zvanicnoj verziji, oni su se, na poziv vlasti, vracali svojim kucama.

NATO je gadjao Valjevo, Pirot i podrucja Polimlja, Podrinja, Kosova i Metohije.

U zvanicnu posetu SRJ doputovao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukasenko, a donji dom ruskog parlamenta – Duma, velikom vecinom glasova odbio je da razmatra predlog o podrsci odluci jugoslovenskog parlamenta o prisajedinjenju SRJ savezu Rusije i Belorusije. Milosevic je Lukasenku predao pismo za predsednika Jeljcina, u kojem se predlaze brzo pristupanje proceduri stvaranja saveza Rusije, Belorusije i SRJ. Lukasenko je novinarima izjavio da Milosevic pristaje samo na razmestanje medjunarodnih civilnih posmatraca.

Devet ruskih ratnih brodova proslo je Bosfor i krenulo ka Jadranu, saopstila je pres-sluzba turske vojske.

Predsednik Rusije Boris Jeljcin imenovao je Viktora Cernomirdina za specijalnog predstavnika u pregovorima o kosovskoj krizi, a u Briselu su se sastali generalni sekretar UN Kofi Anan i generalni sekretar NATO Havijer Solana i razgovarali o Kosovu.

Mirno resenje za Kosovo trebalo bi da se nadje, uz obustavu bombardovanja NATO, kroz usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN i uspostavljanje privremene uprave nad Kosovom koju bi vrsila EU, zakljucili su sefovi drzava i vlada EU na sastanku u Briselu. Jugoslovenske vlasti prethodno bi morale da prihvate zahteve medjunarodne zajednice, rekao je nemacki kancelar Gerhard Sreder, u svojstvu predsedavajuceg EU.

Jugoslovenska vlada je zatrazila od Saveta bezbednosti UN da »osudi akt agresije« koji su, kako se navodi, pocinili pripadnici OVK uz podrsku albanske vojske i NATO, 9. aprila. Na pismo koje je Savetu bezbednosti uputio Vladislav Jovanovic, ambasador SRJ pri UN jos 11. aprila, nije bilo nikakve reakcije. U pismu se pominje da je OVK bila pomagana helikopterima NATO kao i to da je u napad na VJ bilo ukljuceno i oko sto mudzahedina.

Cetvrtak, 15. april
NATO snage pogodile su ciljeve u Beogradu (Rakovica i Dedinje), TV repetitor na Zlatiboru, komunikacioni relej iznad Krupnja.

Savet bezbednosti UN zatrazio je od vlasti u SRJ da dozvole konzularnim predstavnicima Australije da se sastanu sa dvojicom Australijanaca (Platom i Valasom), uhapsenim zbog spijunaze.

Generalni sekretar UN, Kofi Anan, rekao je u intervjuu spanskoj agenciji EFE da je bombardovanje kolone albanskih izbeglica »jos jedan razlog da se odustane od sile i potrazi diplomatsko resenje«. U Savetu bezbednosti je, kako javlja AP, doslo do zucne polemike izmedju ruskog ambasadora Sergeja Lavrova i zamenika americkog ambasadora u UN, Pitera Burlija, oko toga ko je kriv za bombardovanje albanskih izbeglica. Lavrov je krivio NATO, dok je Burli odgovornost za tu tragediju prebacivao na jugoslovenskog predsednika Milosevica.

SRJ je zatrazila hitnu sednicu Saveta bezbednosti zbog napada aviona NATO na kolonu albanskih izbeglica kod Djakovice.

Kina optuzila NATO da je izazvao humanitarnu katastrofu na Kosovu.

Americko ministarstvo odbrane ce od Kongresa, na ime troskova za operacije u SRJ, zatraziti oko cetiri milijarde dolara.

Petak, 16. april
U napadu NATO pogodjeni su pancevacka Petrohemija i Azotara, a po prvi put su gadjani i Subotica i Paracin. Ostecen je most na Dunavu kod Smedereva i pogodjen televizijski repetitor na Ceru, kod Sapca.

Ibrahim Rugova se sastao sa predsednikom Srbije Milanom Milutinovicem i potpredsednikom SRJ Nikolom Sainovicem, saopsteno je iz kabineta srpskog predsednika. U saopstenju kabineta se kaze i to da su se sagovornici slozili da je prestanak dejstava NATO na SRJ uslov za nastavak politickog procesa za resavanje krize na Kosovu. Istog dana stigla je vest da je Ukrajina zatrazila od jugoslovenskih vlasti da Rugovi omoguce da poseti Kijev kako bi medjunarodnoj javnosti mogao da predoci detalje svojih pregovora sa vlastima SRJ.

Ruska Duma je podrzala ukljucenje SRJ u savez Rusije i Belorusije, dok je Ukrajina izrazila protivljenje takvom savezu uz obrazlozenje da ta odluka nece resiti kosovsku krizu.

Prema podacima UNHCR na Kosovu je ostalo oko 400 000 Albanaca. Broj Albanaca izbeglih u Crnu Goru popeo se na 67 000. UNHCR navodi i podatak da je oko pola miliona kosovskih Albanaca, u periodu izmedju 1991. i 1999. zatrazilo politicki azil u drugim evropskim zemljama, pre svega u Zapadnoj Evropi.

Pentagon je najavio mobilizaciju 33 000 rezervista za podrsku snagama NATO.

Subota, 17. april
NATO je intenzivno napadao podrucje Pristine.

SRJ je odbacila mirovni predlog Kofija Anana koji je on pismeno uputio predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu.

Makedonska policija je zaplenila cetiri tone oruzja koje je pripadalo OVK, preneo je AP. Oruzje je nadjeno u napustenom rudniku, u blizini mesta Lojane u Makedoniji.

Nedelja, 18. april
Od posledica bombardovanja u Batajnici kraj Beograda, poginula je trogodisnja devojcica a petoro ljudi je povredjeno. U Pancevu su pogodjene Petrohemija, Azotara i Rafinerija, kao i Rafinerija nafte u Novom Sadu. Iste noci srusen je zeleznicki most kod Leposavica. Pogodjena je i zgrada Izvrsnog veca Vojvodine, u centru Novog Sada.

SRJ je prekinula diplomatske odnose sa Albanijom zbog albanske podrske NATO u akciji protiv Jugoslavije.

Nastavljaju se dileme ali i nagadjanja oko moguce kopnene intervencije NATO na Kosovu. Igor Ivanov, ruski ministar spoljnih poslova, izjavio je da NATO priprema planove intervencije ali da, za sada, to ne objavljuje. Robin Kuk, sef britanske diplomatije, demantovao je pisanje britanske stampe da se intervencija planira za kraj maja kao i to da uopste postoje namere i planovi da se kopnene trupe salju na Kosovo, dok su Medlin Olbrajt, americki drzavni sekretar, i Havijer Solana, generalni sekretar NATO, u odvojenim nastupima, ostavili mogucnost da, ako to zaista bude neophodno, dodje i do kopnene intervencije.

Susedi SRJ – Albanija, Madjarska, Rumunija i Makedonija obecali su Bilu Klintonu nastavak podrske za vazdusne napade NATO na SRJ.

U Bugarskoj postoji neslaganje izmedju predsednika drzave Petra Stojanova i nekih uglednih clanova parlamenta oko ispunjavanja zahteva NATO. Petar Stojanov je, naime, preporucio vladi i Narodnom sobranju da izadju u susret NATO-u, nudeci cak i logisticku podrsku.

Predsednica Direkcije JUL-a, Mira Markovic, uputila je otvoreno pismo sefu britanske diplomatije Robinu Kuku, u kojem demantuje njegove tvrdnje da se ona i njena deca ne nalaze u zemlji.

Luiz Arbur, glavni tuzilac Haskog tribunala, izjavila je da je jugoslovenski drzavni komitet za zlocine zatrazio od suda u Hagu da sprovede istragu o civilnim zrtvama NATO bombardovanja. Na istoj konferenciji za stampu bio je i americki pomocnik drzavnog sekretara za ljudska prava, Harold Kou, koji je rekao da su SAD obezbedile materijalnu pomoc za prikupljanje dokaza o zlocinima pocinjenim na Kosovu. SAD su, prema njegovim recima, prilozile pola miliona dolara za program priblizavanja rada Tribunala gradjanima SRJ.

Ubijena su cetiri Albanca koja su izbegla sa Kosova, u rejonu sela Kaludjerski Laz, kod Rozaja. Prema saopstenju VJ, radi se o cetvorici pripadnika OVK i kaze se da je doslo do sukoba izmedju njih i pripadnika VJ. Crnogorske vlasti, medjutim, tvrde da je u pitanju sest ubijenih lica, medju kojima i jedna starica i jedan trinaestogodisnji decak. Prema izjavama rukovodilaca opstine Rozaje, kao izvrsioci se pominju rezervisti koji pripadaju paravojskama.

Protiv potpredsednika crnogorske vlade, Novaka Kilibarde, pokrenut je postupak koji je potpuno u skladu sa vazecim propisima, saopstio je vrhovni vojni tuzilac potpukovnik Miroslav Samardzic. Kilibarda je optuzen za krivicno delo podrivanja vojne i odbrambene moci zemlje, sto nije u sukobu, kako je rekao Samardzic, sa postojecim propisima jer je Savezna vlada, 5. aprila ove godine, donela uredbu o primenjivanju ovog clana krivicnog zakona na lica koja uzivaju poslanicki imunitet.

Bil Klinton je u izjavi londonskom »Sandej Tajmsu« rekao da je za stabilizovanje prilika na Balkanu potrebna »korenita promena u Beogradu«. On je, kako prenosi Rojters, ponovio da se zapadni saveznici zalazu za autonomiju a ne za nezavisnost Kosova.

Okruzni stab juznobanatske oblasti preporucio je stanovnicima pancevackih naselja Vojlovica i Topola da se do znaka za vazdusnu opasnost izmeste iz svojih kuca. Stab je obezbedio autobuse i mesta gde ce se ljudi evakuisati.

Ministar unutrasnjih poslova Crne Gore, Vukasin Maras, izjavio je da su odnosi izmedju Vojske Jugoslavije i crnogorske policije »veoma kooperativni i korektni uz dobru komunikaciju na svim nivoima«.

Predsednik Rusije, Boris Jeljcin, razgovarao je telefonom sa americkim predsednikom Bilom Klintonom, zatrazivsi tom prilikom da prestane bombardovanje SRJ. Jeljcin je, kako javlja FoNet, pre razgovora, u obracanju novinarima, rekao kako se Klinton verovatno nada »da ce Milosevic odustati i dopustiti da SRJ bude stavljena pod americki protektorat«. On je rekao i to da je SRJ od strateskog znacaja za Rusiju, ali da predsednik Jugoslavije mora pristati na mirovne trupe. Za inicijativu trojnog saveza Rusije, Belorusije i SRJ rekao je: »Mi smo prema toj inicijativi uzdrzani, nasa pozicija je da cemo o njenoj realizaciji razmisliti«.

Utorak, 20. april
NATO je gadjao Pristinu – aerodrom Slatina, brdo Goles, ugljenokop Belacevac. Poginula je jedna osoba. Gadjani su i Novi Pazar, Bujanovac i Valjevo.

Poglavar Ruske pravoslavne crkve Aleksij II, u sklopu svoje posete Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sluzio je, pred oko 50 000 ljudi, arhijerejsku liturgiju, ispred hrama svetog Save u Beogradu. Ruski patrijarh se susreo sa Slobodanom Milosevicem. Ovom susretu prisustvovali su i clanovi porodice Milosevic.

Makedonski ministar spoljnih poslova Pavle Trajanov optuzio je pripadnike OVK da zele da Makedoniju uvuku u rat. On je, u intervjuu za AFP, izneo podatke o vise otkrivenih tajnih skrovista OVK u Makedoniji.

Sreda, 21. april
Raketirana je zgrada bivseg CK na Novom Beogradu, koja je na vreme evakuisana tako da nije bilo zrtava. Onesposobljeni su mostovi kod Novog Sada i Beske, gadjan je ponovo Krusik u Valjevu, kao i podrucja Kragujevca, Kraljeva, Cacka i Gornjeg Milanovca. U napadu NATO na Djakovicu pogodjeno je izbeglicko naselje gde je poginulo deset ljudi, a ranjeno 16 izbeglica iz Republike Srpske. Tokom noci, gadjano je vise ciljeva na Kosovu, izmedju ostalih i aerodrom Slatina.

Medjunarodni komitet Crvenog krsta saopstio je u Zenevi da se oko milion jugoslovenskih gradjana »iselilo u bezbednije seoske sredine, zbog nastavka vazdusnih udara NATO«.

Momir Bulatovic, predsednik Savezne vlade, izjavio je da ce se crnogorska policija staviti pod komandu VJ »ili je nece biti«.

Na konferenciji za stampu, u Saveznom ministarstvu inostranih poslova SRJ, receno je da je od pocetka agresije NATO u SRJ zivot izgubilo 500 civila, a vise od cetiri hiljade ljudi je zadobilo ozbiljne povrede, dok je pola miliona radnika ostalo bez posla. Materijalna steta, izazvana bombardovanjem NATO, procenjuje se na deset milijardi dolara.

Savezni ustavni sud je, na predlog vrhovnog vojnog tuzioca i Vrhovnog vojnog suda, doneo resenje o obustavi izvrsenja svih pojedinacnih akata i radnji koji su preduzeti na osnovu osam uredbi Vlade Crne Gore, koje su stupile na snagu 26. marta, a odnose se na radne obaveze u drzavnim organima i organizacijama, ustanovama, jedinicama lokalne samouprave i preduzecima.

Kiro Gligorov, predsednik Makedonije, predlozio je nacionalnom savetu odbrane da u Makedoniji uvede ratno stanje.

Grupa od 27 istaknutih srpskih intelektualaca uputila je apel na vise adresa, domacim i medjunarodnim akterima, da se bombardovanje i patnje srpskog i albanskog stanovnistva prekinu.

Predstavnici Savezne vlade, Goran Matic i Nebojsa Vujovic, ocenili su, na konferenciji za novinare, da je rusenje predsednicke rezidencije »neuspeo atentat na predsednika SRJ«.

Kofi Anan je izjavio da veruje da ce od UN biti zatrazeno odobrenje za eventualno medjunarodno prisustvo na Kosovu. Ocekuje se da Anan imenuje specijalnog izaslanika UN koji bi bio i njegov savetnik za balkansku krizu.

Viktor Cernomirdin i Slobodan Milosevic razmatrali su mogucnost medjunarodnog prisustva na Kosovu. U tekstu izjave se kaze da se na sastanku odrzanom u Beogradu, koji je trajao osam sati, razmatralo resavanje kosovske krize, nacini za povratak izbeglica, smanjenje jugoslovenskog vojnog i policijskog prisustva na Kosovu, obnova rada na politickom sporazumu o autonomiji Kosova. Kako prenosi agencija RIA Novosti, receno je da bi medjunarodno prisustvo trebalo da bude pod pokroviteljstvom UN i uz ucesce Rusije, kao i da se trazi medjunarodna pomoc u rekonstrukciji jugoslovenske privrede.

Medlin Olbrajt je izrazila protivljenje usvajanju kongresne rezolucije kojom bi SAD formalno objavile rat Jugoslaviji, javlja Rojters.

Americki predsednik Bil Klinton i britanski premijer Toni Bler slozili su se da je NATO intervencija na SRJ »delotvorna«. Tom prilikom, kako javlja Rojters a prenosi Beta, nije bilo reci o kopnenoj intervenciji, ali je receno da bi se nove odluke mogle doneti tek kroz jos 4-5 nedelja bombardovanja.

Petak, 23. april
Pogodjena je zgrada RTS, u Aberdarevoj ulici, u centru Beograda. Poginulo je 12 ljudi, dok je cetvoro bilo tesko povredjeno. Gadjana je posta u centru Uzica, pogodjen je most na Savi kod Ostruznice, kao i podrucja Nisa, Cacka, Novog Sada, Kraljeva, Krusevca i Jagodine.

NATO je, na konferenciji za novinare u Vasingtonu, izjavio da je RTS bio vise puta upozoravan da ce biti gadjan. Od pocetka bombardovanja pogodjeno je vise repetitora RTS a bilo je i verbalnih upozorenja iz sedista NATO. Izrazeno je cudjenje da je, uprkos tome, bilo toliko ljudi u zgradi koja je bila najavljena meta. Aleksandar Vucic, republicki ministar informisanja optuzio je, u Glasu javnosti, CNN i voditelja Larija Kinga da su znali za napad na RTS, s obzirom da je njemu u istoj zgradi, u vreme NATO napada, bilo zakazano direktno ukljucenje u emisiju Larija Kinga na CNN. Ministar Vucic je rekao da je paznju na ovaj poziv obratio tek posle nesrece, jer principijelno, kako je rekao, ne daje intervjue novinarima iz zemalja agresora. Milorad Komrakov, predsednik UNS, rekao je iste noci kada se dogodio napad, da je deo tehnike RTS vec izmesten iz Aberdareve pa da se emitovanje programa RTS moze nastaviti.

»U Crnoj Gori ne postoji potreba za uvodjenjem ratne ekonomije«, izjavio je crnogorski premijer Filip Vujanovic.

U Vasingtonu je poceo samit zemalja clanica NATO, povodom 50 godina postojanja ovog saveza.

Evropska unija je i formalno usvojila odluku o naftnom embargu prema SRJ, saznaje Rojters iz EU.

Subota, 24. april
Pogodjena je trafo stanica na Avali i program RTS je ponovo prekinut. Pogodjeni su mnogi objekti i industrijska postrojenja u Nisu i Lucanima, gadjana je okolina Loznice i delovi Vranja. Zestoko su gadjani i Pristina i Novi Pazar, sa po vise od 20 projektila. Ponovo je gadjana Rafinerija u Novom Sadu.

U selu Doganovic kod Urosevca poginula su petorica albanskih decaka od eksplozije kasetne bombe kojom su se igrali. U selu Velika Dobranja, opstina Lipljan, poginula je sestogodisnja devojcica od eksplozije projektila NATO.

Trideset hiljada ljudi protestovalo je, u Beogradu, protiv napada NATO na zgradu RTS, a u znak zalosti za poginulima polagano je cvece i paljene su svece ispred rusevina u Aberdarevoj ulici. U Beogradu je, istog dana, protestovalo protiv rata i stotinak majki NATO vojnika, uglavnom iz bivse Istocne Nemacke. U Beogradu se, demonstrirajuci, pojavila i delegacija grckih sindikata. Grci su doneli i sto tona humanitarne pomoci.

Stab vrhovne komande VJ demantovao je tvrdnje NATO da VJ koristi hemijsko oruzje.

Nedelja, 25. april
NATO je gadjao i potpuno srusio Zezeljev most u Novom Sadu. Gadjan je i Iriski venac na Fruskoj gori, okolina Pristine i selo Pricevic kod Valjeva, Sremska Mitrovica i Novi Pazar.

NATO se u Vasingtonu slozio da bi ubuduce ova organizacija trebalo da postuje principe UN. Zak Sirak, predsednik Francuske, ciji je to bio predlog, nazvao je to rezultatom »pobede francuske diplomatije«. Lideri NATO usvojili su zajednicko saopstenje, na samitu u Vasingtonu, koje se tice strateskog koncepta, kapaciteta odbrane, prosirenja NATO, kao i odnosa NATO prema Rusiji i realizaciji Dejtonskog sporazuma.

U Makedoniju je stigao novi konvoj NATO-a, sa tenkovima »leopard«, pesadijskim borbenim vozilima, oklopnim transporterima i topovima kalibra 109 mm iz Holandije (Beta-Rojters).

Jakup Krasnici, portparol vlade Hasima Tacija, izjavio je za rijecki »Novi list«, da bi OVK mogla da zameni NATO kad bi bila bolje naoruzana.

Ponedeljak, 26. april
Raketirani su Pristina, Kosovska Mitrovica, Novi Pazar, na Iriskom vencu je pogodjen repetitor. Ponovo je gadjan poslovni centar »Usce«.

Vuk Draskovic je, u intervjuu TV Studiju B, kritikovao vladajuci nacin misljenja i postupke u resavanju aktuelne krize.

Potpredsednik Savezne vlade, Zoran Lilic, susreo se u Tripoliju sa libijskim predsednikom Moamerom el Gadafijem.

Utorak, 27. april
Gadjana je Pristina, Vranje i okolina, podrucje Fruske gore. U Surdulici je pogodjen stambeni kvart. Poginulo je 16 osoba, medju kojima dvanaestoro dece.

Igor Ivanov je u Madridu izjavio da je najavljeni naftni embargo prema SRJ, prema medjunarodnom pravu, »ilegalan«.

Konrad Frajtag, portparol NATO, rekao je, odgovarajuci na novinarsko pitanje, da protivtenkovska municija, koju koristi NATO u intervenciji, sadrzi i osiromaseni uranijum kao neophodnu komponentu »da bi se probio oklop«.

Vojni izvori su demantovali navode Vuka Draskovica da je vojska preuzela kontrolu nad Studiom B.

Sreda, 28. april
Pogodjeni su vojni objekti na Topcideru, ponovo je napadnuta novosadska Rafinerija, bombardovani su Tuzi kraj Podgorice i jedna osoba je poginula. Gadjani su i aerodrom Golubovci, podrucja Bara i Sutomora.

Dzejmi Sej je priznao da je NATO »greskom« bombardovao stambenu cetvrt u Surdulici.

Predsednik Srbije Milan Milutinovic sastao se sa Ibrahimom Rugovom u Pristini. Blerim Salja, clan albanskog pregovarackog tima u Rambujeu, izjavio je za radio Slobodna Evropa da Rugova ocigledno nije u prilici da slobodno odlucuje, tako da njegovi novi potpisi nikoga ne obavezuju. Poslednje sto je Rugova svojevoljno potpisao, prema Saljinom misljenju, jesu sporazumi iz Rambujea i Pariza.

Jirzi Dinstbir, specijalni izvestilac UN za ljudska prava, prilikom posete Crnoj Gori, u izjavi za radio Slobodna Evropa, nazvao je bombardovanje »nemoralnim«, cime su drasticno ugrozena ljudska prava, a rekao je i to da je na Kosovu sprovedeno »uzasno etnicko ciscenje«. »Za kopnene trupe vec je kasno«, smatra Dinstbir.

Londonski »Tajms« procenjuje da oko predsednika Milosevica ima krugova koji bi ga se »lako odrekli, ukoliko bi procenili da je to bolje za njih«. Tajms kaze da je uzrok tome i finansijske prirode i da se »njihovi racuni u zemlji tanje, a u inostranstvu se zamrzavaju«.

Cetvrtak, 29. april
Gadjani su delovi Beograda, Novog Sada, Podgorice, Pristine, Prizrena, Pozege, Pozarevca, Smedereva, Sapca, Rume, Novog Pazara... U Beogradu su dejstva bila posebno jaka u podrucju Topcidera i Kosutnjaka, a kod Ostruznice je gadjan i drumski most preko Save.

»Postoji izvesno priblizavanje stavova«, rekao je nemacki kancelar Gerhard Sreder nakon susreta sa Viktorom Cernomirdinom u Bonu. Zakljucci onih koji prate ovo posredovanje slazu se u jednom – »da nema preokreta«.

Predsednik SRJ Slobodan Milosevic izjavio je da je papir koji su u Pristini zajednicki potpisali Milutinovic i Rugova – »prva zajednicka pobeda Srba i Albanaca u borbi za mir«.

Vilijem Koen, americki sekretar za odbranu, upozorio je Rusiju da ne krsi embargo na naftu koji je uvela EU. Koen je, na konferenciji za stampu u Pentagonu, rekao da SAD imaju resurse da ucestvuju u neprekidnoj kampanji napada na SRJ »sve do kraja septembra« i da je njihova namera »da oslabe Milosevica«.

Portparol UNHCR u Makedoniji, Pol Strumerg, izjavio je da albanske izbeglice i dalje stizu na makedonsku granicu. Albanske izbeglice koje su u vise navrata dolazile iz mesta Mejo kod Djakovice pricale su o istom – o lesevima muskaraca pored druma. Albanci koji su iz tog mesta dosli medju prvima pominjali su odvajanje muskaraca od zena i dece i njihovo odvodjenje, kaze portparol UNHCR.

Voren Zimerman, bivsi ambasador SAD u Beogradu, smatra pogresnim ponasanje SAD, kojim je Milosevic »ucvrscivan na pregovarackoj poziciji«. Ono je, kako prenosi radio Slobodna Evropa, oslabilo srpsku opoziciju, ali je »Milosevic bio zgodniji pregovarac od Radovana Karadzica«, rekao je Zimerman.

Petak, 30. april
Pogodjen je centar Beograda – zgrade Generalstaba VJ i Republickog MUP-a, srusen je toranj na Avali i pogodjen stambeni deo grada na Vracaru. Troje ljudi je poginulo a oko 40 je teze i lakse ranjeno. Gadjan je most na reci Uvac i tako prekinuta drumska veza Beograd-Bar. Cetiri osobe su poginule u napadu NATO na mesto Morino u opstini Plav.

U Beogradu se osetio zemljotres ciji je epicentar bio u okolini Valjeva.

U Beogradu su razgovarali Slobodan Milosevic i Viktor Cernomirdin. Moskovski list »Komersant Dejli« tvrdi da Cernomirdin dolazi u Beograd sa »gotovim planom koji se drzi u najstrozoj tajnosti«.