Broj 211 

Alternativa
 
Rat ukida skolu

Petice za hrabrost i desetke za junastvo

Uciteljica Milunika Djurdjevic, koja vodi treci razred u beogradskoj osnovnoj skoli »Djordje Krstic«, izracunala je kako su za 39 dana rata u SRJ ovdasnja deca u sklonistima provela 383 sata i 42 minuta ili prosecno jedanaest sati dnevno. Podatak je objavljen u beogradskoj Politici, u tekstu sa naslovom »Petica za hrabrost«, a povodom odluke da se skolska godina u Srbiji zavrsi sredinom juna ali bez redovnih odlazaka na nastavu, uz konsultacije sa nastavnicima i to samo u onim slucajevima kada ucenici nisu zadovoljni ocenom postignutom do pocetka rata. Kao sto je ministar prosvete u vladi Republike Srbije, profesor Jovo Todorovic i preporucio da ocene treba zakljucivati uvek u korist ucenika, ali i izbegavati upucivanje ucenika na popravne ispite, a jos manje na obnovu godine. Uz obecanje da se ove godine nece polagati prijemni ispiti za upis na fakultete i u srednje skole, ovo je jos jedna »tekovina« tekuceg rata.
Ministarstvo prosvete takodje je odlucilo da se dok traje rat ne odrzava nastava na fakultetima i visim skolama a da studenti do daljeg polazu ispite u aprilskom roku. Nesto pre ove odluke Nastavno-naucno vece Beogradskog univerziteta je zakljucilo da svim studentima koji su »angazovani na odbrani zemlje« treba omoguciti naknadne ispitne rokove i nadoknadjivanje izgubljenog u nastavi.
»Nasoj deci je uskraceno pravo na vaspitanje i obrazovanje, a to su ucinili upravo oni koji godinama koriste plodove naseg obrazovanja. Zrele plodove bez ijednog ulozenog dolara, funte, marke, franka... Nasa deca u sklonistima, po kucama, na ulicama i trgovima i mostovima umesto u skolskim klupama. Mozete nam mnogo toga uzeti, razoriti. Ne mozete nam uzeti prirodnu bistrinu, pamet, obrazovanje, teznju ka pravim ljudskim vrednostima, ka slobodi«, zakljucuje Nastavnicko vece Gimnazije »Svetozar Markovic« iz Novog Sada u otvorenom pismu koje je objavljeno u Politici u vec cuvenoj i u ovdasnjim ratovima uticajnoj rubrici »Medju nama«.
Isto nastavnicko vece novosadske gimnazije zakljucuje »da duguje zahvalnost za sve sto su do sada ucinili: 1) najvisem rukovodstvu SRJ, Republike Srbije, APV Vojsci Jugoslavije i snagama bezbednosti, 2) Liceju, skoli pobratimu iz atinske opstine Iliupoli i 3) Bratskoj srpskoj gimnaziji u Budimpesti.«


Deca u sklonistu 

»Kad je rat ne ides u skolu.« »Ne, ne ides ti u skolu zato sto je rat, vec zato sto padaju bombe.« »Je l’ da dâ je rat raspad jedne zemlje« – razmisljanja su dece u jednom novobeogradskom sklonistu, koja je zabelezila profesor pedagogije Jelena Topic i zakljucila da je decu nemoguce totalno izolovati od stvarnosti, ali se sve moze bar ublaziti.



U ovoj uglednoj gimnaziji su zakljucili: »u svojoj aroganciji i neznanju natomani su nam ucinili i velike usluge (u svakom zlu ima nekog dobra): 1) homogenizovan je nas narod bez obzira na razne vrste pripadnosti; 2) potvrdjena je snaga nase odbrambene moci u svim segmentima; 3) svetska javnost je dobrim delom uz nas«.
Ovo je pismo, cini se, dobra ilustracija atmosfere u i oko ovdasnjih obrazovnih ustanova. Ni reci o tome kakve ce posledice ovaj rat imati na razvoj mladih, ranjivih adolescentnih dusa njihovih ucenika, koji su nakon cetrdesetak dana rata u Novom Sadu na primer, ostali i bukvalno, fizicki, podeljeni na dve obale Dunava, zato sto su sruseni mostovi u gradu.
Mnogi kukaju nad sudbinom dece, ali je malo onih koji poput Mirjane Kraincanic, profesorke u penziji, tvrde da ucenike treba okupiti oko skole i knjige, te da bi to »bilo humano, celishodno i pedagoski, jer u radu je spas«. Vlast, iako najglasnija u »zaljenju« dece, sa zadovoljstvom konstatuje njihovo prisustvo na koncertima »otpora i prkosa«, na neporusenim mostovima i poziva u odbranu zemlje.

Univerzitet na celu

»Uvereni smo da ce nasa pravedna odbrana Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije zazvoniti sirom sveta oglasavajuci tako pocetak kraja terora koji prati globalizaciju i njene protagoniste pod firmom sirenja NATO. Ne bismo zeleli da iz istorije svet nista ne nauci... Nasi danasnji neprijatelji nas ne mogu spreciti u odbrani kolevke srpske drzavnosti, kulture i duhovnosti, ni po koju cenu, pa ni po cenu bombardovanja«, rekao je 26. februara u Svecanoj sali Beogradskog univerziteta rektor Jagos Puric, na proslavi godisnjice najstarije visokoskolske ustanove u Srbiji.


Hendri de Toulouse-Lautrec, La Troupe de Mademoiselle Eglantine 1896.

Desetog marta na skupu Univerzitetske levice Jugoslavije u Centru »Sava« Milovan Bojic, predsednik Univerzitetske levice Jugoslavije i potpredsednik u vladi Republike Srbije, rekao je: »Mi smo danas u krajnoj opasnosti« i »spremni smo odloziti vezbe, predavanja i ispite i polagati svoj najtezi i najcasniji ispit na Kosovu, za Kosovo, Srbiju i Jugoslaviju«. Dve nedelje kasnije zapoceo je rat u Jugoslaviji i jos mu se ne nazire kraj.
Tokom rata i rektor BU i predsednik Univerzitetskog komiteta JUL-a nastavljaju »borbu«. Rektorski kolegijum univerziteta u Beogradu je inicirao okupljanja na mostovima, a visoki funkcioner JUL-a i potpredsednik Vlade Srbije, profesor Milovan Bojic, gostujuci u emisiji Studija B nije smatrao da dovodjenje dece na mostove treba spreciti. U istoj emisiji Bojic je ocenio kako se tek sada, kada je rat u toku, vidi koliko je bilo dobro sto je Vlada prosle godine usvojila zakone o univerzitetu i medijima. Vec sutradan je, uz rektora, na svecanosti u rektoratu primio srebrnu medalju, priznanje grckih prijatelja.
»Svakom gradjaninu Srbije i Jugoslavije vaznije je da u ovom trenutku sacuva svoju zemlju nego svoje kuce, kabinete, kancelarije... Trideset deveti dan herojski odolevamo povampirenoj 


Annie French, The Garland 1906.

neobuzdanoj sili koja atakuje na suverenu drzavu i unistava zivot njenih gradjana uz ogromna materijalna razaranja nezabelezena u istoriji ljudskog drustva i kulture. Nas narod i univerziteti SRJ uvek su smatrali da treba znati svoje mesto, jer onaj ko ne zna gde mu je mesto ostace bez njega«, rekao je profesor Milovan Bojic, predsednik Univerzitetske levice i potpredsednik vlade Srbije u rektoratu BU, gostima sa atinskih univerziteta Kapodistjastris i Pandio.
»Ovaj rat vodi se u ime prava jaceg, principa u istoriji poznatog kao prava za ostvarenje sopstvenog, najsebicnijeg interesa. Albansku nacionalnu manjinu na Kosovu, koju agresor navodno pokusava da zastiti, on u krajnjoj liniji dovodi do istrebljenja i narusava stabilnost u celom regionu, uz nesagledive posledice za ceo Balkan«, kaze se u apelu koji su, tom prilikom, 1. maja ove godine, potpisali i uputili rektori atinskih univerziteta Pandio i Kapodistjastris i Beogradskog univerziteta u rektoratu BU.

Lidija Jovetic  



© 1996 - 1999 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar