 |
Broj 211 |
|
|
|
| Dogadjanja
Univerzitet u vreme rata Prolece je ... Najveci i najstariji univerzitet u Srbiji, Beogradski, koji je skoro godinu dana bio okupiran borbom za vracanje autonomije koja mu je uskracena krajem maja prosle godine usvojenim Zakonom o univerzitetu i gde je, zato, nastava na nekim fakultetima vec vise meseci bila poremecena, sada je jedan od predvodnika aktivnosti na odbrani zemlje Otkako su 25. marta, nakon neuspesnih pregovora u Rambujeu i Parizu, a povodom krize na Kosovu, zapocela svakodnevna NATO bombardovanja Srbije, obustavljena je nastava u svim skolama i na univerzitetima u Srbiji, ali aktivnosti ovih institucija nisu prekinute. Odrzavaju se sednice rukovodstava, omoguceno je polaganje ispita u nekim slucajevima, a obelezeni su i neki znacajniji datumi poput Dana studenata Beogradskog univerziteta. Dodeljen je i jedan pocasni doktorat, Remziju Klarku, advokatu iz SAD koji je dosao u posetu razrusenom Beogradu i osudio bombardovanje NATO snaga.  Najveci i najstariji univerzitet u Srbiji, Beogradski, koji je skoro godinu dana bio okupiran borbom za vracanje autonomije koja mu je uskracena krajem maja prosle godine usvojenim Zakonom o univerzitetu i gde je, zato, nastava na nekim fakultetima vec vise meseci bila poremecena, sada je jedan od predvodnika aktivnosti na odbrani zemlje. Veliki broj studenata svakodnevno se okuplja na koncertima koji se odrzavaju na beogradskom Trgu Republike, a inicijativa cuvanja mostova koji su navedeni kao meta napada NATO snaga potekla je upravo sa BU. Najvise strucno telo BU je zakljucilo da ce studenti angazovani na odbrani zemlje dobiti naknadne ispitne rokove i bice im omoguceno da nadoknade vreme provedeno van nastave, o cemu ce biti naknadno obavesteni. Na istoj sednici je odluceno da se i ove godine, »iako u uslovima nevidjenih i rusilackih napada NATO na nasu zemlju« u nedelju 4. aprila obelezi Dan studenata. I proslava je odrzana u Studentskom domu na Karaburmi, u prisustvu najvisih funkcionera Republike i stranaka JUL i SPS, a kako su izvestili mediji, svi prisutni su se zarekli da ce »braniti i odbraniti svoju zemlju«. Rektor Puric je tada naglasio da ce ovogodisnja proslava cetvrtog aprila kao Dana studenata biti poslednja, jer ce se ubuduce kao studentski praznik slaviti dan pobede nad neprijateljem u tekucem ratu. Jugoslovenskoj i medjunarodnoj univerzitetskoj javnosti Balkanski prostor zahvatio je novi rat. Uz nesumnjivo krsenje povelje
UN, mimo odluke Saveta bezbednosti, protivno osnivackoj povelji NATO, vec
pet dana odvijaju se masovna bombardovanja vojnih i civilnih ciljeva na
celokupnoj teritoriji SRJ. Razlozi koji se navode kao opravdanje za ovakve
akcije neodrzivi su. Slozeni i dugotrajni problemi Kosova ne mogu se resavati
nasiljem ma sa cije strane ono dolazilo. Sa svakim novim cinom nasilja
mirovno resenje je sve dalje. U ime ideja kojima i mi i vi ucimo nasu decu
i studente u danima tragedije koja se odvija na nasim prostorima obracamo
vam se da prema svojoj savesti reagujete da se prekine sa svim oblicima
nasilja, da se zaustave svi ekstremizmi, radikalizmi i fanatizmi i da se
hitno prekine sa bombardovanjem i razaranjem najnovijim tehnoloskim sredstvima
i da se uspostave uslovi za obnovu pregovora.
Rektorski kolegijum BU sa rektorom Jagosem Puricem na celu formirao je 6. aprila uvece zivi stit na Brankovom mostu preko Save. Prorektori Nikola Ristic, Maja Levi Jaksic, Predrag Djordjevic sa dekanima i prodekanima fakulteta univerziteta u Beogradu krenuli su od zgrade Rektorata ka Brankovom mostu. Jedan od ucesnika ovog protesta, tik uz rektora Purica bio je, u Studentskom protestu 1996–97. i na Brankovom mostu trazeni, bivsi smenjeni rektor Dragutin Velickovic. Tako su na inicijativu rukovodstva BU otpocela svakovecernja okupljanja na mostovima sirom Srbije, a na Brankovom mostu su jos dopunjena i svirkom i pesmom raznih estradnih umetnika folk i pop muzike. Prolece je, a ja zivim u Srbiji – bila je parola studentskih demonstracija u martu 1991. godine, u vreme kada je Aleksandar Nikacevic bio predsednik Saveza studenata Beogradskog univerziteta. Studenti su tada trazili dijalog i stvaranje uslova za demokratizaciju svoje zemlje, i tesko se, posle kise suzavca, probili preko Brankovog mosta do Terazija gde su se potom deset dana odrzavali koncerti otpora, a mladi i ambiciozni, ali ne i uspesni student arhitekture Aleksandar Nikacevic ih je optuzivao da su neprijatelji i izdajnici svoje domovine. Srbija je posle osam godina razrusena, u podrumima i sklonistima, pod kisom bombi NATO-a, koji treba da »spreci humanitarnu katastrofu«, a skoro sasvim zaboravljeni Nikacevic postavljen je za direktora omladinskog radija B 92. Lidija Jovetic |
|
|
|
|